Lepa Tamara je spasla izrešetanog psa: Godinama obilazi sela oko Šapca i nalazi životinje koje grcaju u bolu

Krajem januara iz Šapca je stigla užasna vest - krvavi pas sa gomilom rana u telu, upucan iz vatrenog oružja, u borbi za život, ali bespomoćan i napušten ležao je na ulici. Dobio je ime Leo i lavovski se izborio zahvaljujući volonterima Prihvatilišta za pse i veterinarima koji su o njemu četiri nedelje brinuli u Beogradu.

Pas Leo sada je živahan i radostan, skinuti su mu konci i nalazi se u privremenom smeštaju. Njegov vlasnik nikada se nije javio, policija je intervenisala, ali napadač nije pronađen. Leo sada traži svoj novi dom, a vreme ističe. U sadašnjem smeštaju može da ostane još samo sedam dana.

Iako je pogođen jednim metkom, on se raspršio u njegovom telu, zbog čega je imao 5-6 vidih i strašnih rana. Ali imao je sreće - sve vitalne funkcije su mu sačuvane i nakon lečenja i operacija on je sada sasvim dobro.

Jedan od heroja ove priče koja je dobila srećan ishod je Tamara Trifunović (26), volonterka koja ga je sa pronašla i zbrinula.

Kako je ispričala za "Telegraf.rs" ona, zajedno sa drugim volonterima, često spašava ranjene pse, jer ne može da okrene glavu kada vidi tako strašnu sliku.

- Jako se vežem za svakog psa, ta ljubav koju oni pružaju samo pogledom je neopisiva. Ne mogu da okrenem glavu kada vidim povređenog psa, jer znam ako mi ne reagujemo, da neće niko - ispričala nam je.

Tako ona već više od pet godina obilazi Šabac i naročito okolna sela, motri na svaki šum, osluškuje laveže, a neretko začuje i cviljenje pasa. Jer, udesi sa psima nisu retki, a vozači, kada se to desi, najčešće samo produže pravo. Psi grcaju u mukama i samo ljudi poput Tamare, koji su spremni da žrtvuju svoje vreme i strpljenje, mogu da ih spasu.

- Ovako težak slučaj, kao Leo, nisam imala. Ali dešava se često da ljudi udare psa autom i ostave ga na putu da umre. I onda ga mi preuzmemo, nosimo u Beograd na operacije koje nisu uopšte jeftine - priča Tamara.

Najteži deo posla nije da se pas spase - veterinari zaista daju sve od sebe. Teškoće nastaju kada psa treba udomiti, jer nema zainteresovanih vlasnika koji bi takvom psu pružili ljubav.

Tamara je, inače, završila Visoku poslovnu školu u Novom Sadu, radi u porodičnoj firmi.

- Volontiram u šabačkom azilu skoro dve godine, a pomažem životinjama ceo život. U poslednje vreme smo se bazirali na sterilisanje pasa u okolnim selima, jer oni prave najveći problem, ne znaju šta je sterilizacija i kada im se kuja ošteni štence bacaju gde stignu, po kanalima i njivama najviše... Onda ih pokupimo, lečimo i tražimo dom.

Ona apeluje na sve ljude da vode računa o svojim psima i da ih sterilišu na vreme.

(Telegraf.rs)