Posle ispovesti Milice kruži poziv ženama da se jave ako su doživele nasilje pri pobačaju: Trudnice uplašene

Od 7. februara društvenim mrežama širi se poziv ženama žrtvama nehumanog tretmana prilikom indukovanog pobačaja. Kako su u razgovoru za Telegraf.rs rekli iz "Centra za mame", koji je pokrenuo ovu inicijativu, poziv je usledio nakon priče mlade mame iz Šapca Milice Filipović, čije je lično iskustvo još jednom postavilo pitanje odnosa u srpskim porodilištima.

Direktorka Centra Jovana Ružičić kazala nam je i da se u danima objavljenog istraživanja o porođaju u vreme pandemije društvenim mrežama proširila Miličina potresna ispovest o iskustvu od pre godinu dana.

Preporučujemo

- Milica je pokrenula tužbu. Voleli bismo da imamo još dve žene koje bi izašle u javnost. Ne mora na način na koji je to Milica učinila. Ona je gostovala po medijima, pisala vrlo lične i detaljne objave po društvenim mrežama... Te žene mogu da ostanu anonimne za javnost, ali ono što nam je potrebno jeste da se jave - kazala nam je Ružičić dodajući da se u proteklih desetak dana to još nije desilo.

Uslov je, kažu, da to bude neko ne samo sa lošim iskustvom, već da ima dokaze i svedoke.

- Ne samo žena koja je imala loše iskustvo, nego treba da imamo neku vrstu dokaza da se tako nešto desilo, što bi moglo da bude ako je bila okružena drugim porodiljama, ako ima medicinsku sestru ili nekoga drugog iz bolnice ko bi mogao da posvedoči, i naravno dokumentacija. Ako nema dokumentaciju, to opet jeste neka vrsta dokaza - kazala nam je podsećajući na Miličin primer.

Sažeto ponavljajući delove priče koja je uzburkala javnost u Srbiji navodi da je Milica imala indukovani prekid trudnoće, te da je prethodno umrlu bebu rodila bez pomoći i prisustva lekara.

Traumatično iskustvo Šapčanke

- Milica Filipović je imala indukovani porođaj, sama u kupatilu Narodnog fronta - počinje ističući da su ženama sa indukovanim pobačajem otvorene dve opcije: da se porode carskim rezom ili da imaju pravi porođaj uz indukciju: - Njen slučaj je krenuo kao standardni, ali se vrlo nesrećno i traumatično po nju završio.

Dalje prepričava da se u času porođaja obratila za pomoć, ali da je nije dobila.

- Dali su joj gomilu indukcije i onda je u ranim jutarnjim satima osetila da kreće porođaj. Otišla je kod sestre, koja je otprilike sedela, jela kikiriki i gledala seriju. Ona joj je kazala da je krenuo porođaj, a ova ju je "oduvala" - kaže dalje navodeći da su jedna drugu uveravale da je porođaj krenuo, odnosno da nije, posle čega je sestra Milicu sa "guskom" uputila u toalet: - Ona je rodila svoje dete sama u kupatilu. Posle joj je rađena revizija bez anestezije i tako dalje.

Ovo je u najkraćem opis uznemirujućeg iskustva kroz koji je prošla jedna mlada osoba, spremna da drugi put postane majka.

Kako je Milica u svojoj ispovesti navela, dijagnostika je kasnila, lekari su bili neljubazni, čekanje je bilo veliko, strpljenja na kaščicu, a ishod najgori.

- Sad ovako godinu dana kasnije, nekako sam prihvatila to da smo izgubili bebu, ali su mi stalno u glavi pitanja, da li bi bilo drugačije da nismo čekali te rezultate prenatalnog testa, da li bi stigli na vreme da su me primili bez tog papira i da mi nisu 7 dana odugovlačili sa ubrizgavanjem vode? Da li doktor koji mi je ubadao iglu u stomak dok je telefonirao sada mirno spava? Da li je sestri palo na pamet da može i njoj isto da se desi dok neko drugi gricka semenke? Da li bih ja manje patila da je bilo malo ljudskosti u tim sk*****ma iz Fronta i njihovim izjavama da ne dramim?! Ne zameram im gubitak bebe, možda je moralo tako, možda nisu znali bolje, ali im izuzetno zameram nebrigu i izjave kakve su davali, svi tamo, nemam reč kojom bih ih nazvala - napisala je u januaru.

Akušersko nasilje višedecenijski problem

Akušersko nasilje je tema kojom se Centar za mame, kako Ružičić kaže, godinama bavi. Prema rezultatima nedavno predstavljenog istraživanja („Porođaj tokom pandemije“) skoro polovina porodilja (46,2 odsto) nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, a u nešto većem procentu (48,7 odsto) požalile su se na nehigijenu u kupatilima.

- Mi smo pokrenuli poziv da nam se jave žene koje su imale slično iskustvo. Dakle, koje su imale iskustvo pobačaja koje je bilo nehumano, a to može da bude tako da su se same porađale u vc-u bez ikakave medicinske pomoći, da su se same porađale u sali ili krevetu bez ičije pomoći, da im je rađena revizija bez medicinskih sredstava koji to olakšavaju, bez anestezije, i to može biti odnos koji nije pun poštovanja - navodi četiri nedopustiva scenarija.

Ističe i da je akušersko nasilje višedecenijski problem, te da ga podupiru i neka davna iskustva i neka skorija istraživanja.

- Moja mama kada se sa mnom porađala, prošla je super. Deda mi je bio viđen, svi su znali čija je kćerka. Ali zato ženi koja se porađala pored nje, rekli su pre 41 godinu, a i dan-danas čujemo te rečenice: 'Mama, šta se dereš? Nisi se drala, kad si se... pa tri tačkice'.

Prema istraživanju iz 2015. godine "Sloboda rađanju", Centar za mame zaključio je da su rezultati poražavajući.

- Pokazuju da su porodilišta postala mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom i porađaju se u neprijatnoj atmosferi, gde im nepoznati ljudi ne objašnjavaju šta se događa, niti pomažu pri porođaju, već prate svoj plan porođaja i donose odluke umesto same porodilje. Stanje žene u trenutku kada na svet donosi novo ljudsko biće je zbunjeno i uplašeno, a iskustvo na porođaju ne dopinosi njenoj dobrobiti niti doprinosi odnosu sa bebom i partnerom, već ga pogoršava.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Iz porođaja je gotovo u potpunosti isključen otac, a i kada prisustvuje porođaju, on je prisutan više kao osiguranje da neće biti verbalnog maltretiranja porodilje, a ne kao podrška i pomoć pri porođaju. Zaključak istraživanja jeste da je u Srbiji porođaj postao proces sličan onom u manufakturi, gde je važan samo finalni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi. Osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti se zanemaruju - stoji u ranije objavljenom zaključu.

Prema tim podacima, svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji više ne želi da rađa upravo zbog iskustva koje je iz porodilišta. Skoro dve trećine ispitanica (63%) je tokom porođaja bilo žedno, a petina (20%) gladno. Osećaj da nemaju kontrolu nad događajima tokom svog porođaja imalo je 73% ispitanica, a skoro polovina (45%) nije se osećalo zaštićeno i sigurno, dok se skoro isto toliko žena (44%) osećalo usamljeno. Kod većine žena (75%) zdravstveni radnici/ce koje su sretale tokom porođaja, nisu se predstavljali imenom, prezimenom i/ili strukom, nevedeno je u rezultatima istraživanja.

(Telegraf.rs)