Srpski zakon krijumčarima divljih životinja preti zatvorom do 5 godina: "Lavovi nisu kućni ljubimci"

Lavić koji je danima lutao Budvom, konačno je uhvaćen i smešten na sigurno. Životinja koja je, ispostavilo se, bila nečiji kućni ljubimac tumarala je ovim mestom još od kraja januara. Ko je i kako "izgubio" lava, time će se baviti nadležni organi Crne Gore. Pominje se strani državljanin kome je lavić bio ljubimac. Navodi se da je navikao na ljude i da je nekima prilazio veoma blizu zbog hrane. A kada se desi ovako nešto, odmah se vest proširi i na zemlje regiona, pa smo pitali svetsku organizaciju za zaštitu prirode WWF, koja je prisutna u zemljama Balkana. kakve su kazne za krijumčarenje divljih životinja.

Kako navode, pošto ne postoje podaci o uvozu lavića, to ukazuje na činjenicu da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem.

Prema članu 236 Krivičnog zakonika Srbije, krijumčari mogu da budu kažnjeni zatvorskom kaznom u trajanju od 6 meseci do 5 godina, novčanom kaznom i merom bezbednosti oduzimanja predmeta usled prenošenja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta, njihovih proizvoda ili derivata preko carinske linije, ili uz upotrebu sile ili pretnje, naoružan ili u grupi, izbegavajući mere carinskog nadzora. Prevozno ili drugo sredstvo čija su tajna ili skrovita mesta iskorišćena za prenos ili koje je namenjeno za izvršenje ovog krivičnog dela oduzeće se ako je vlasnik ili korisnik vozila to znao ili je mogao i bio dužan da zna.

Kažnjiva dela poput krivolova, trovanja i krijumčarenja ugrožavaju veliki broj vrsta na globalnom nivou, a druga najveća direktna pretnja divljim vrstama, odmah nakon gubitka prirodnih staništa, je njihova neodrživa i nezakonita trgovina.

Slučajevi poput lavića u Budvi potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našem regionu.

- Rad ove organizacije usmeren je na očuvanje prirode i divljih vrsta, ali je neophodno uključiti i javnost i institucije da bismo ugroženim životinjama poput ove velike mačke osigurali budućnost. Ovaj lavić nas sve upozorava da moramo hitno da delamo jer su sistemska rešenja dugotrajan proces, a ugrožene vrste nemaju mnogo vremena - navode iz WWF.

Unosan "biznis", godišnja zarada 4,4 milijarde evra

U ovoj organizaciji ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu.

- Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Zločini protiv divljih vrsta su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem i njihov broj stalno raste. Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.

- Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara jer je potrebno povećati kapacitete i osnažiti relevantne institucije i podstaći njihovu veću međusobnu i prekograničnu saradnju.

Mrtve životinje kao trofeji, zubi ili kandže kao nakit

Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, životinje poput kornjača i ptica.

Kažnjiva dela protiv životne sredine nas globalno koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa ostalim ozbiljnim zločinima, kao što su prevara, utaja poreza i korupcija.

(Telegraf.rs)