Kudravi džinovi su iz Srbije nestali polovinom prošlog veka: Sada se vraćaju i uživaju na Dunavu

U toku nedavno završenog Međunarodnog zimskog popisa ptica vodenih staništa, ornitolozi, članovi i volonteri Društva za zaštitu i pročavanje ptica Srbije, zabeležili su prisustvo mnogih ptica netipičnih ili retkih u zimskom periodu za naše podneblje: ražanj, gak, crvena lunja, zlatni vivak, crvena čaplja i među njima i jedna od najkrupnijih ptica u Srbiji - kudravi nesit (Pelicanus crispus), najveći u porodici nesita, u narodu poznatoj i kao pelikani.

Ova impozantna ptica, od kljuna do repa može biti duga 183 centimetara, a njen raspon krila seže do neverovatnih 320 centimetara! Teška i do 13 kilograma, jedna je od najmasivnijih letačica na svetu.

Preporučujemo

Na potiljku ima duže, razbarušeno perje po čemu je i dobio naziv. Lepoti i lakom prepoznavanju ovog pelikana doprinosi dug, narandžasti donji deo kljuna koji u sezoni parenja postaje crven!

Iako se može činiti kao egzotična ptica dalekih krajeva, kudravi nesit je u 19. veku u Srbiji bio gnezdarica, ali je nestao do polovine 20. veka usled isušivanja prostranih ritova, bara i močvara za potrebe poljoprivrede, progona, izgradnje brojnih nasipa i kanala. U 21. veku boravak kudravih nesita bio je beležen nekoliko puta, ali nije bilo sumnje o gnežđenju.

- Kudravi nesiti su i ovog januara naši gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini! Tokom tri dana pretraživanja za vreme Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa zabeležili smo bar šest ptica. Od toga četiri su bile mlade, te po jedna odrasla i nezrela ptica. Učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bude nadu da će kudravi nesiti u Srbiji možda pronaći i odgovarajuće stanište za gnežđenje u budućnosti - kaže Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji.

Kudravi nesit jedna je od 12 ciljanih vrsta ptica koje je stručnjaci pokušavaju da zaštitimo u okviru "Danube Free Sky LIFE" projekta - međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav.

Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari.

- Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno zimuju kod nas i da su već naučili da izbegavaju dalekovode kod hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2 - dodaje Šćiban.

(Telegraf.rs)