Da li će stelt izazvati novi talas i kad je pravo vreme za vakcinaciju? Postoji strah od predstojećeg raspusta

U Srbiji je juče registrovana podvarijanta omikron soja - stelt, a bez obzira na to, svi se nadaju da nam on neće pokvariti epidemijsku situaciju. Iako broj zaraženih pada više od 10 dana na dnevnom nivou, mnogi gradovi bukvalno "gore", bolnice su sve punije, pa s obzirom na sve to, iako je vakcinacija značajna, i epidemiolozi poručuju da ovo nije pravi momenat za nju.

U Srbiji su praktično sada prisutna 3 virusa, a s obzirom na to da imamo i grip, možemo da kažemo da imamo i četiri. Još je u cirkulaciji delta soj koji je kod nas prisutan od jula, zatim omikron od decembra, i juče je registrovan i stelt soj.

Preporučujemo

S obzirom na to da na dnevnom nivou imamo i dalje petocifren broj pozitivnih testova, epidemijska situacija se ocenjuje kao ozbiljna, iako brojke polako padaju.

Zato kažu, da jeste vreme za mere ali ne baš i za vakcinaciju, ako znamo da ima mnogo onih koji su zaraženi, a da ne znaju da jesu. 

Epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, izjavio je jutros komentarišući pad procenta vakcinacije, da ljudi treba da se vakcinišu kada pada aktivnost virusa, a ne u jeku.

- Pao je procenat vakcinisanih dnevno novih. Za čitav januar je dato 130.000 i nešto doza. Trećina prima buster dozu a ostali primaju prvu i drugu. Sada i kada se vakcinišu u jeku ovoga, ne bi ni stigli da steknu imunitet, to se radi kada je mirno, kada pada aktivnost. Ali, vakcinacija štiti od smrti i dolaska u bolnicu - kazao je dr Kon i ponovio da on jeste za obaveznu vakcinaciju, ali ne kao u Austriji već da ona bude obavezna za zdravstvene radnike i profesije čija je priroda posla takva da mogu da zaraze druge.

Da se vakcinacija ne sprovodi u jeku epidemije krajem prošle godine je rekao i profesor dr Goran Belojević sa Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je objasnio da smo "napravili medveđu uslugu vakcinacijom".

- Napravili smo sebi medveđu uslugu jer smo vakcinacijom produžili opstanak virusa. Vakcinacija se ne sprovodi u vreme pandemije - kazao je profesor Belojević.

- Da bi se neko vakcinisao moramo biti sigurni da u sebi ne nosi virus. Samo PCR negativne osobe trebalo bi da prime vakcinu. Mi sada imamo situaciju da se masovno vakcinišu i osobe koje nose virus u sebi, a da to ne znaju, i time bacamo vodu na plamteće ulje - istakao je on i dodao da do mutacija virusa dolazi kada se vakciniše osoba koja u sebi nosi virus.

Kako će stelt da utiče na epidemiju?

Inače, dr Kon je rekao i da se još ne zna da li može stelt da pokvari trenutnu epidemijsku situaciju, ali i izrazio nadu da se tako nešto neće dogoditi. Poručio je da ne smemo da prokockamo šansu za vreme produženog raspusta za Sretenje.

- Nemojte ovih 9 dana da prokockamao. Tih 9 dana što đaci ne idu u školu je vrlo značajno jer je to grupacija gde se virus može prenositi. Sada bi bar tih 9 dana trebalo ozbiljnije da poštujemo mere - istakao je dr Kon.

Da li će nam stelt pokvariti pad brojki, ne može da kaže ni profesor informatike Petar Kočović, koji na osnovu svog matematičkog modela prognozira broj zaraženih.

On kaže za Telegraf.rs da brojke padaju 13 dana, i njegovi proračuni pokazuju da ćemo 25. februara pasti na 1.000. Ipak, mišljenja je da nam raspust neće napraviti novi problem, ali ne isključuje mogućnost da se to desi.

- Lagano idemo nizbrdo. Može i bolje, ali mi Srbi nećemo da nosimo maske. Ovo što su lekari rekli za praznike to nije tačno. Videćemo, može da se desi da se sve pokvari. Zavisi koliko će ljudi da idu na mesta na kojima mogu da se zaražavaju i gde je velika frekvencija ljudi. Ako bude sve kako treba, imaćemo 1.000 zaraženih dnevno 25. februara - kaže prof. dr Kočović.

U eri omikrona veća smrtnost nego u eri delte

Na pitanje može li stelt da nam pokvari situaciju, profesor Kočović kaže da to ne može da kaže jer niko ne objavljuje koliko je ljudi samo od stelta zaraženo.

- U Evropi ima sve više zemalja u kojima pada broj zaraženih iz dana u dan.  To je primećeno ali je primećeno i da je u većini država u eri omikrona povećana smrtnost u odnosu na eru delte. U Srbiji je, kada gledamo 35, 36 dana omikrona povećana smrtnost za 17 odsto ako gledamo isti broj dana u eri delte u julu i avgustu. Nije ovo baš za potcenjivanje. Kažu, blaži oblik, traje 7 dana a zaraza 3,5 puta veća i smrtnost je u mnogim zemljama i 50 puta veća - smatra prof. dr Kočović.

7 vrhova i 4 doline

Inače, on ne misli da smo u petom talasu da bismo sada strahovali od šestog. Po njemu, mi smo još u četvrtom jer se nikada nismo spustili ispod 1.000.  

- Nikada se nismo spustili na mali broj. Imamo 7 vrhova, a 4 doline. To znači da se praktično formirao neki međutalas, kao sada 25. decembra kada broj zaraženih nije pao na dno. Drugim rečima, nije to sada novi talas već delić starog talasa.

Prema poslednjim podacima od juče u 15 časova u Srbiji je za dan korona potvrđena 11.439 osoba od testiranih 26.873. Preminula su 63 pacijenta.

(Telegraf.rs)