Mrki medvedi su nacionalno blago na Tari: Registrovano 58 jedinki, nose ogrlice, a kakav je rizik?

Poznata po netaknutim prirodnim lepotama i Pančićevoj omorici, planina Tara može da se pohvali da se na njenim padinama trenutno nalazi i najbrojnija populacija mrkih medveda. Nacionalni park Tara vrši satelitsko praćenje ovih divljih životinja na svojoj teritoriji i poseduje četiri hranilišta. Mrki medvedi su u svojoj biti svaštojedi i hrane se i biljkama i životinjama.

Na osnovu procene njihovih staništa, na planini Tari se trenutno nalazi šezdesetak jedinki mrkih medveda.

- Zadnjih godina smo radili na sakupljanju genetskog materijala za DNK analizu. Uzimali smo uzorke dlake i izmeta medveda. Na osnovu tog materijala koji je sakupljen, registrovali smo pedeset i osam jedinki mrkih medveda - kaže za Telegraf.rs Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.

On kaže da nužno ne znači da su svi registrovani medvedi sa Tare, niti da je to konačan broj, već da postoji mogućnost da ih ima znatno više.

Nacionalni park Tara od 2006. godine u saradnji sa Biološkim fakultetom i Prirodnjačkim muzejom u Beogradu, vrši satelitsko praćenje mrkih medveda. Jedinke medveda se hvataju i stavljaju im se ogrlice. Jedna jedinka medveda nosi ogrlicu u proseku dve godine, nakon čega ta ogrlica spadne i posle reparacije baterija može da se iskoristi za drugu jedinku medveda.

- Od 2006. godine, zaključno sa prošlom godinom, ukupno dvadeset i tri jedinke mrkih medveda su uhvaćene i markirane, a trenutno dva medveda nose ogrlice - kaže Milanović i dodaje:

- Prošle godine u oktobru smo uhvatili medveda kome smo stavili ogrlicu sa kamerom. Kada spadne ta ogrlica znaćemo i kretanje medveda.

Medvedi koji su hvatani i markirani na Tari stizali su iz različitih reona. Sa severa Crne Gore, sa Peštera, iz centralne Srbije, konkretno sa Golije, ali i iz centralne Bosne i Hercegovine.

- Sami snimci sa kamera striktno ne pokazuju da su svi medvedi sa Tare. Oni imaju svoje koridore i rutine kretanja. Jako su dobri plivači i nije im problem da preplivaju Drinu ili drugu reku - kaže Milanović.

Meštani na Tari poslednjih godina nisu imali krupnijih problema 

- Mi smo na njihovoj teritoriji i naravno uvek postoji ta doza rizika. Danas je ta situacija dosta ređa nego ranijih godina. Ranije je na Tari živelo dosta više ljudi, stočni fond je bio znatno bogatiji, ali danas je suprotna situacija, smanjio se broj ljudi na selima i susreti medveda i ljudi su znatno ređi - objašnjava Milanović.

On kaže da Nacionalni park Tara ima četiri hranilišta za medvede. Ona služe za prehranu medveda, kada se proceni da u prirodi nemaju dovoljno hrane. Tada im se iznosi hrana na hranilišta poput kukuruza, klaničkog otpada i uginule stoke uz prethodni pregled veterinara.

- Medved je u osnovi svaštojed, ali u njegovoj ishrani dominira biljna hrana. Ne odbija ni hranu životinjskog porekla.

Po pitanju materijalne štete za lokalnu zajednicu, dešavali su se upadi medveda u pčelinjak ili u letinu kukuruza, ali se to nije dešavalo često.

Medvedi su tokom zime manje aktivni, ali to ne znači da prespavaju nekoliko meseci. Poslednjih godina se usled većih temperatura ranije probude iz zimskog sna.

Na Tari se nalazi deset vidikovaca

Na planini Tari se nalazi deset vidikovaca. Uređeni su bezbednosnim ogradama i info tablama, klupama, stolovima i ostalim mobilijarom. Najpoznatiji vidikovac u Srbiji i najposećeniji na Tari je vidikovac "Banjska stena".

- Na "Banjskoj steni" postoje dve bezbednosne ograde, ali to je više psihološka barijera i upozorenje dokle je bezbedno kretati se. Problem je što ljudi žele da urade što atraktivniju fotografiju, penju se na ogradu ili je preskaču. Staju na ivicu litice i dovode sebe u rizik - kaže Ranko Milanović.

On kaže da je pre par godina jedan momak stradao jer je seo na bankinu, pokušao da se fotografiše, a potom pao.

(Telegraf.rs)