Ulaz u ovaj srpski dvorac je zabranjen, a "Instagram gori": Vandali i vreme ga uništavaju, ko rešava sramotu?

U opštini Beočin nedaleko od Novog Sada nalazi se napušteni dvorac. Nekada je privlačio pažnju svojom arhitektonskom posebnošću, a danas je ruiniran. Na ograđenom posedu dvorca nalazi se tabla sa natpisom o zabrani ulaska. Ipak, oni koji su uprkos zabrani u prethodnim godinama rizikovali ulaskom, sa žaljenjem govore o lepoti koja propada. Navode da se uprkos šutu, lišću, smeću, grafitima, plastici, odeći koja svedoči o beskućništvu, nazire nekadašnji sjaj bajke koja je kako deluje bila zasita stvarna.

Dvorac je inače izgrađen krajem 19. veka. Istorija je zabeležila da je namenjen porodici Špicer, jednima od suvlasnika beočinske cementare. Kako istorija dalje svedoči, dvorac je opstajao do početka Drugog svetskog rata, kada se porodica odselila u Nemačku, gde njihovi potomci navodno i danas žive.

Preporučujemo

A nakon odseljenja, promenilo se još toga. Dvorcu je menjana namena, da bi na kraju bio napušten, u poodmaklom stadijumu propadanja.

- Strogo se zabranjuje pristup u nezaštićeni ulazak u objekat starog dvorca zbog mogućnosti urušavanja i povređivanja lica - stoji na tabli postavljenoj na žičanu ogradu oko dvorca koju je Telegraf zatekao prethodnog vikenda.

Tim povodom obratili smo se na adrese opštine Beočin, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstva kulture i informisanja, Republičke direkcije za imovinu.

Interesovalo nas je da proverimo da li su propisane kazne za kršenje zabrane i ko je dužan da reši ovaj problem sunovrata lepote pred našim očima. Zatim, da li imaju evidenciju o eventualnim povređenima, zbog rizika od urušavanja. O kršenju ove zabrane svedoče fotografije sa društvenih mreža na kojima su korisnici označavali lokaciju "Špicerov dvorac u Beočinu", gde se mogu videti i fotografije od raniije, ali i s kraja 2021. godine.

Kako saznajemo od ljudi koji su dvorac posetili, i ušli u njega, "proboj" se desio za vreme epidemije korona virusa, kada se promovisalo turističko upoznavanje sa Srbijom. Posetioci ističu da nikakvu zabranu nisu uočili, kao i da nisu bili fizički sprečeni da uđu. Fotografije sa Instagrama svedoče da su u tom zdanju pravljene umetničke, profesionalne fotografije, te da su u njemu i mladenci popunjavali albume. Spoljne fotografije posetilaca svedoče i o tome da je dvorac, sa druge strane, na meti vandala.

Interesovalo nas je da proverimo i u čijem je dvorac vlasništvu danas, te u čijoj je nadležnosti njegova rekonstrukcija. Pitali smo i da li će se uskoro nešto preduzeti tim povodom, kao i da li postoje planovi i rokovi za rekonstrukciju.

PZZZSK: Mi smo nadležni, dvorac javna svojina 

Iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture rečeno nam je da je dvorac u Beočinu u javnoj svojini Republike Srbije, te da je upravo taj Zavod nadležna ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa na teritoriji opštine Beočin.

- Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin je nadležna ustanova zaštite kulturnog nasleđa na teritoriji opštine Beočin. Na osnovu člana 31 Zakona o kulturnim dobrima, sopstvenik je dužan da čuva i održava kulturno dobro i sprovodi utvrđene mere tehničke zaštite. Ne raspolažemo informacijama da li sopstvenik ima planove na preduzimanju mera o tehničkoj zaštiti dvorca u Beočinu - stoji u njihovim odgovorima na pitanja Telegrafa.

Navode i da je tokom 2016. godine izvedena rekonstrukcija krova, te da je novac obezbedilo Ministarstvo kulture i informisanja.

- Tokom 2016. godine Ministarstvo za kulturu i informisanje je obezbedilo sredstva kada su izvedeni interventni radovi na demontaži postojeće krovne konstrukcije kojoj je pretilo urušavanje, a koje bi izazvalo urušavanje većeg dela objekta. Tom prilikom je izrađena privremena zaštitna krovna konstrukcija i zatvaranje svih otvora (prozora i vrata) - odgovaraju dodajući da je stručna služba Zavoda utvrdila stanje konstruktivnih elemenata, te sa bezbednosne strane preporučila da se ne ulazi u posed i sam objekat dvorca, jer, navode, postoji pretnja od urušavanja tavanice, zidova i dekorativnih elemenata.

Foto: Telegraf.rs

U vezi sa postavljenom tablom, kažu da se na tom mestu nalazi od 2017. godine, po njihovoj evidenciji, te da je postavljena po završetku radova iz 2016. godine.

- Kao vršioci nadzora na izvođenju interventnih radova 2016. godine i kao neko ko godinama prati stanje ovog objekta i upoznat je sa problemima vezanim za nasilno ulaženje u objekat i raznošenje građevinskog materijala, krađe i okupljanja NN lica, savetovali smo lokalnu samoupravu da se objekat dvorca i parcela ograde i postavi tabla sa upozorenjem iz bezbednosnih razloga - stoji u odgovoru Zavoda.

Kako su dodali, ovoj instituciji nije prijavljen nijedan slučaj povređivanja lica tokom ulaska u posed dvorca u Beočinu.

Ministarstvo kulture: Opština zabranila prilaz; Opština: Nismo nadležni 

Iz Ministarstva kulture i informisanja dobili smo sličan odgovor. Njima smo se obratili i sa dodatnim pitanjima u vezi sa članovima Zakona o kulturnim dobrima. Naime, u 31. članu navodi se da je sopstvenik dužan da čuva i sprovodi mere zaštite i obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti, a u članu 33 navodi se da ministarstvo nadležno za poslove kulture može odrediti da se kulturno dobro preda fizičkom ili pravnom licu kao staraocu za sprovođenje mera zaštite kulturnog dobra, uz njegovu saglasnost u slučaju da "privremeno ili trajno napusti kulturno dobro tako da postoji opasnost da ono bude oštećeno ili uništeno".

Interesovali smo se da li je moguće dvorcu odrediti staraoca i pod kojim uslovima.

- Dvorac u Beočinu je utvrđen za spomenik kulture 1997. godine, a vlasnik je Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, a nadležni zavod je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture – Petrovaradin.

Interventnim radovima iz 2016. godine uklonjena je oštećena krovna konstrukcija kojoj je pretilo urušavanje, a koje bi izazvalo urušavanje samog objekta i izrađena je privremena zaštitna krovna konstrukcija i zatvaranje svih otvora.

Opština Beočin (Odeljenje za inspekcijske poslove, urbanizam i zaštitu životne sredine) donela je Rešenje o zabrani upotrebe objekta i naloženo je Republičkoj direkciji za imovinu, kao vlasniku objekta, da ogradi objekat i postavi informativnu tablu na kojoj je naznačeno da je zabranjen pristup objektu, što je Republička direkcija za imovinu i učinila. Što se tiče kršenja zabrane pristupa objektu, potrebno je za dodatne informacije obratiti se donosiocu akta kojim je utvrđena zabrana pristupa, odnosno nadležnim službama opštine Beočin - stoji u odgovoru Ministarstva kulture.

Na ista ova pitanja iz opštine Beočin dobili smo kratak odgovor u kome nas usmeravaju na drugu adresu.

- Špicerov dvorac nije u vlasništvu Opštine Beočin, nego u vlasništvu Republičke direkcije za imovinu - stoji u odgovoru iz opštine.

Iz Ministarstva kulture takođe su nam kazali da je pokrenut projekat "Dvorci Srbije - zaštita kulturnog nasleđa", te da je dvorac u Beočinu u prvoj grupi prioriteta za rekonstrukciju.

- Imajući u vidu činjenicu da rešavanje pitanja zaštite i revitalizacije ove vrste spomeničkog nasleđa zahteva sveobuhvatan pristup i trajno sistemsko održivo rešenje, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zajednički su pokrenuli projekat „Dvorci Srbije – zaštita kulturnog nasleđa“. U tom cilju napravljena je lista objekata i određena je prva grupa prioriteta, među kojima je i dvorac u Beočinu, za koje će biti utvrđena adekvatna namena, konzervatorsko-restauratorske mere i budući korisnik. Pomoć u radu našim stručnjacima pružiće francuski eksperti koji će srpskim kolegama preneti svoje veliko iskustvo u očuvanju ovog vida nasleđa - dodali su.

Od cementare do dvorca - ko su vlasnici

U javnosti su se godinama "provlačile" informacije o interesovanju pojedinaca da taj dvorac kupe. Da li je to sada moguće, s obzirom na stanje u kom se dvorac nalazi, te da nadležni dosad nisu uspeli da ga sačuvaju od zuba vremena, kao ni da ga učine dostupnim javnosti, i to iz bezbednosnih razloga, ostalo je nepoznanica.

Kako smo od meštanke Jelene Viktorove saznali, opština Beočin reagovala je na raniju molbu građana da se sredi zemljište oko dvorca.

- Poslali smo im mejl sa molbom da se taj prilaz uredi. To je bilo zaraslo, zapušteno, prepuno zmija, nije baš bilo ni bezbedno. Opština je to rado uradila, sređen je deo za koji su nadležni, neposredno oko dvorca. Sve ostalo je u nadležnosti Republike. To je ograđeno, što je i pametno, jer je on ruina. Naravno da dolazi do urušavanja u pojedinim delovima. A sa druge strane, posetioci su nezadovoljni jer ne mogu na svoju ruku da uđu unutra, jer je to i lepo i zanimljivo i za fotografisanje i za društvene mreže... - kazala nam je.

Kako dodaje, policija kontroliše zabranu ulaska u dvorac, ali po prijavi.

- Ako neko kaže da su viđena lica koja su ušla neovlašćeno, oni će doći. Ali ne rade kao straža. Bilo je situacija kada ljudi uprkos upozorenjima neće da odu - navodi.

S obzirom na njeno interesovanje da istraži prošlost u zajednici, mnoge činjenice koje se smatraju istorijskim, zapravo su, tvrdi, netačne.

- Vremenom se tokom naših istraživanja ispostavilo da gotovo sve što smo znali i čuli ovom zdanju nije onako kako nam je predstavljeno. Tako smo uvideli da dvorac koji meštani decenijama nazivaju Špicerovim, zapravo nije projektovan za ovu porodicu, već je u pitanju, za Beočin podjednako istorijski važna, porodica Orenštajn. To su bili drugi suvlasnici fabrike cementa, koji su bili i rodbinski povezani sa porodicom Špicer. Tek uvidom u projektne nacrte koje je mađarski arhitekta Ignjac Alpar radio, sa sigurnošću smo mogli da napustimo mišljenje da to nije bio Imre Štajndl, kako se popularno smatra.

Ako se to sruši, mi više nećemo znati ni ko smo ni gde smo. To što se sad dešava sa dvorcem je odraz i slika našeg društva sada. Imamo odgovornost da tu priču proverimo i sačuvamo od zaborava, da bi buduće generacije znale šta se zapravo ovde desilo - poručila je ona.

(Telegraf.rs)