Stojanu je amputirana noga, živi s porodicom u oronulim školskim prostorijama: "Delimo koru hleba, trpimo"

Stojana Savića (71) iz sela Bogiše kod Brusa, život nije mazio. Dodelio mu je karte kojima bi se retko ko nadao. I one od kojih svi strahuju. Da bude bolestan, i da živi u nemaštini sa svojom decom i suprugom.

Sa kartama koje je dobio, naučio je da igra kako zna i ume. Da se snalazi. Trpi. Da bude srećan kad ima dovoljno novca da svojoj porodici, ćerkama i sinu, obezbedi ono najosnovnije. I da ćuti kada nema. A Stojan i njegova deca morala su da se naviknu na to - da često nemaju. A nemaju mnogo toga - kupatilo, vodu, novu kuću, stakla na prozorima...

Glava porodice Savić ostala je bez noge, koja mu je amputirana. On i njegova porodica nemaju svoju kuću, žive u prostorijama nekadašnje osnovne škole stare 100 godina. Stojanova žena ide u nadnicu, pa od toga preživljavaju. Stojan je 25 godina radio u JKP Kruševac, a onda ga je bolest uzela pod svoje.

Njegovo zdrastveno stanje je veoma teško - ima dijabetes, probleme sa vidom i sluhom, a pre oko mesec dana amputirana mu je leva noga iznad kolena.

Stojanu se, kako kaže Danica Dimitrijević Petrović iz humanitarne organizacije "Mi pomažemo, priključite se i vi", iskomplikovalo zdravlje - stvorila se bakterija i u drugoj nozi, koja će najverovatnije morati da mu bude amputirana. On se, dodaje Danijela, trenutno nalazi u kruševačkoj bolnici.

Jedna od ćerki odličan je đak, uprkos svim teškoćama koje ima kod kuće. U oronuloj kući nalaze se dve prostorije, gde spavaju, hrane se i kupaju. Bez kupatila, bez vode... I vrata i prozori u fazi su raspadanja. Umesto stakla, na prozore stavljaju najlon, kako bi se tokom zimskih dana iole zaštitili.

Druga pomoćna zgradica im služi kao ostava za suđe i zimnicu. Savići sem toga nemaju ništa.

"Delimo koru hleba, trpeli smo"

Stojanova supruga kaže da su navikli da kad nemaju - nemaju.

- Delimo koru hleba, niko nije znao šta se dešava u našoj kući, trpeli smo... - plačući priča ona.

Kako kaže, živeli su nekada od nadnice, a sada ni nju zdravlje ne služi, a ni posla nema.

- Idemo, zajmimo se, pa kad imamo, vratimo. Stojanu većinom kupujemo sve, kao detetu. Ponekad sin nije išao u školu jer nismo imali od čega da ga pošaljemo. Živeli smo od nadnice, a sad nema ni toga - priča Stojanova žena.

Kako kaže, prozori ne dihtuju jer je sve u prostorijama u kojima žive staro.

- Sve ovo ima sto godina, nekada je ovo bila škola, ja ne mogu, i mene zdravlje izdaje... - kaže ona.

Iako Savići žive bez kupatila i vode, ipak održavaju higijenu, sve je perfektno sređeno, iako staro, zaljučuje Danijela koja ih je posetila.

- Vidi se borbenost u ovim ljudima i trud, zamolila bih dobre ljude da im pomognu, koliko su u mogućnosti. Priča me je veoma dirnula - kaže ova humana žena.

Kuća, odnosno nekadašnja škola napravljena je od blata, a fasada je potpuno otpala.

Ono što je porodici Savić preko potrebno trenutno jesu hrana i pelene za odrasle osobe do 100 kilograma.

Ukoliko želite da pomognete petočlanoj porodici Savić, to možete da uradite na broj ziro računa 340-11031144-85 Eurobanka, sa naznakom "Pomoć za porodicu Savić".

(Telegraf.rs)