Danica je uspešno savladala rak dojke, sada šalje poruku ženama: "Bila sam spremna da im svima oprostim"

Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Najveći procenat kancera sa kojim se žene suočavaju jeste kancer dojke.  Prema broju umrlih žena naša zemlja se nalazi među onima sa visokom stopom mortaliteta, baš iz razloga kasnog otkrivanja ove maligne bolesti. Danica Kocevska je bolovala od kancera dojke, ali ga je na svu sreću uspešno odstranila. Sada ona ide na redovne preglede i poručuje ženama da ne odustaju i da javno progovore o ovom problemu.

Danica Kocevska iz Vlasotinca je učiteljica u osnovnoj školi u Novom Sadu, doktor je metodičkih nauka, a doktorila je na Pedagoškom fakultetu u Vranju samo mesec dana pre otkrića raka. 

Ciste na dojci je otkrila još 2007. godine prilikom pregleda kod lekara u Vranju. Išla je redovno na preglede i ultrazvuk, a onda je krajem oktobra 2019. godine saznala da ima karcinom na dojci.

- Bila sam u skrining programu zbog cisti na dojci, išla sam jedanput godišnje na ultrazvuk i na mamografiju u Novom Sadu. Godinu dana je prošlo od poslednje mamografije do naredne i u tom periodu je doktor u Domu zdravlja otkrio i rekao mi je da je u pitanju maligni tumor na dojci - kaže Danica Kocevska za Telegraf.rs.

Ona kaže da joj je doktor tada rekao "gospođo vi morate odmah da odreagujete" zbog čega je odmah poslata na Institut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

- Taj čvor koji mi je pronađen je bio na totalno drugoj strani od one na kojoj su bile ciste. Bio je veliki šesnaest milimetara - priča Danica i dodaje:

- To je bio šok za mene. U podsvesti mi je bila ta neka opasnost. Dok u mojoj porodici nije bilo panike. Moja porodica je bila spremna za borbu.

5. decembra 2019. godine joj je kancer uspešno operisan i na svu sreću nije joj odstranjena dojka. Lekar joj je odmah rekao da će sve biti u redu jer se karcinom nije proširio na lične žlezde.

Na svu sreću, na vreme je otkrila kancer. To je i pomoglo da odstranjenje tumora bude uspešno.

A onda je krenuo mukotrpan proces lečenja hemioterapijama, zračnim terapijama i terapijama Herceptinom.

Veliku podršku joj je pružila njena porodica. Suprug i dva sina, Jovan, Miloš i Filip. Njen stariji sin Miloš ju je tokom perioda primanja hemioterapija redovno vozio automobilom na Frušku goru. Mlađi sin Filip je bio u mogućnosti da zbog nje i nekoliko sati izostane sa posla i da je odveze da primi terapije jer ta procedura traje najmanje nekoliko sati.

Suprug Jovan joj je dao snagu da krene da se kreće. Kako kaže, čovek više ne može da funkcioniše i zbog toga je počela da sa njim šeta oko zgrade. Jedan krug, potom dva, a onda više i više krugova. Otvoren prostor pun kiseonika joj je bio preko potreban.

- Od pet do dvanaest kilometara su bile dugačke staze kojim sam se kretala, a onda sam krenula i da trčim jer sam dosta oslabila. I dan, danas idem na Frušku Goru  - priča Danica.

Zbog iscrpnih hemioterapija, promenila je način ishrane. Izbacila je šećer i namirnice životinjskog porekla. Zbog svega toga je smršala sedamnaest kilograma. Um je preokupirala radom i fokusirala se na međunarodne projekte, izdavanje udžbenika, pisanju novog projekta.

- Tada sam rekla sebi da više ne želim da razmišljam o ljudima koji su me povredili tokom života, bila sam spremna da im svima oprostim. Bilo mi je najvažnije da pobedim bolest i zbog toga sam isključila sve negativne ljude iz mog okruženja. Posebno ljude koji se stalno žale, ali ništa ne preduzimaju da bi rešili svoje probleme. Rešila sam da okrenem novi list i da svoj život ispunim onim što me čini zadovoljnom - objašnjava Danica.

Kako kaže medicinsko osoblje joj je bila dodatna snaga jer su bili ljubazni, a uslovi na Institutu za onkologiju zadovoljavajući.

Na mamografiju je otišla zadnji put novembra prošle godine i rečeno joj je da je sve u najboljem redu.

U njenoj porodici Danica nije jedina koja se suočila sa ovom opakom bolešću, takođe je i njen otac preminuo od kancera debelog creva. Zatim i rođeni stric i deda po ocu.

- Sada idem redovno na preglede i nije me strah šta će mi lekar reći. Ne bojim se više toliko za moje zdravlje, najbitnija mi je moja porodica - kaže ona.

Danica poručuje ženama da redovno odlaze kod lekara na pregled, da ne odustaju, da se ne predaju pre vremena i što je najvažnije da javno progovore o ovoj bolesti. 

Društvo onkoloških pacijenata Vranja: Ako uspemo da spasimo jedan život, mi smo uspešni

Vesna Miletić, članica Društva onkoloških pacijenata Vranje kaže za Telegraf.rs da je glavni zadatak udruženja da se ukaže na preventivu ove opake bolesti. Takođe planira se i izrada detaljnije baze podataka o broju obolelih i izlečenih žena od raka dojke.

Zbog sveopšte epidemije korona virusom skrenuta je pažnja od ove bolesti. Iz dana u dan postoje detaljni podaci o broju novozaraženih i preminulih od kovida, ali nema detaljna analiza o broju obolelih i izlečenih žena od karcinoma dojke.

- Mi radimo na preventivi kroz organizovanje igraonica. Imamo u planu da mi koji smo prošli kroz borbu protiv kancera, sami svojim ličnim iskustvom, otvoreno pričamo i ukažemo drugim ženama da rak ne znači automatski kraj. Ako uspemo da spasimo jedan život, mi smo uspešni - kaže Vesna Miletić koja se i sama borila protiv rajka dojke i na svu sreću uspešno ga izlečila.

Prvu akciju su imale uoči Nove godine. Tada su obišle pacijentkinje koje primaju terapiju i uručile su im novogodišnje paketiće. Na taj način su poslale jaku poruku da žene koje su obolele od karcinoma dojke nisu same.

Ona smatra da su žene stidljive da pričaju o kanceru dojke i da su zbog toga oni tu da im pruže hrabrost da budu otvorenije i da javno progovore kroz šta sve prolaze. Veće su šanse da preživi ona žena koja na vreme otkrije rak za razliku od one koja to otkrije u podmakloj fazi.

- To je naš motiv. Da javno govorimo o ovim stvarima, da smo se borile, da smo se izborile i da smo se vratile normalnom životu - zaključuje Vesna.

(Telegraf.rs)