Ivana pokrenula peticiju o transplantaciji organa: Porodice preminulih treba uvek pitati da budu donori

Ivana Jović (34) iz Beograda hrabra je žena i majka četvorodišnje devojčice Petre koja ima policistične bubrege, a to znači da se svakog drugog dana, odnosno 3 puta nedeljno, dijalizira po 4 sata u Kliničkom centru Srbije (KCS).

Ivana je jedna od 2.000 ljudi u Srbiji koji čekaju na transplantaciju organa. Koji se nadaju tom životnom pozivu. Donoru. I organu koji će im produžiti život. Od januara do oktobra 2021. godine u našoj je zemlji, kaže Ivana, urađeno 5 transplantacija. Poređenja radi, prošle godine ih je u Hrvatskoj  bilo 268.

Preporučujemo

U želji da se ta brojka od svega 5 transplantacija poveća, Ivana Jović je pokrenula peticiju "Donorstvo je herojstvo" koju je za nekoliko sati potpisalo oko 600 ljudi.

- Tražimo imenovanje koorodinatora transplantacije u svim bolnicama, koji će pitati porodice nažalost, preminulog, da li žele da se njegovi organi doniraju. Želimo da nas Ministarstvo zdravlja, koje je glavni organ za donošenje te odluke čuje, kako bi se broj transplantacija povećao - kaže Ivana za Telegraf.rs.

Kako navodi, veruje da nije problem u ljudima, koliko u sistemu.

- Mislim da bi članovi porodice preminulih odgovorili potvrdno na to pitanje o doniranju organa, ali je problem u tome što ih retko ko to pita - navodi naša sagovornica.

Ivana ističe da se u Hrvatskoj na organ čeka u proseku oko dve godine, a da joj niko nije rekao koliko bi još vremena moglo da prođe pre no što ona ili pacijenti nalik njoj, budu transplantirani.

- Svaka godina na dijalizi više je manja šansa... I sama imam donorsku karticu jer je moja majka išla na dijalizu i transplantirana je, posle čega je živela boljim životom. Moje se stanje pogoršalo posle porođaja, a na dijalizu idem oko godinu i po dana - ističe.

Ćerka - najveći motiv

Najveći motiv da se bori, Ivana je videla upravo u svom detetu.

- Dete te pokrene, motiviše, zbog nje ne mogu da sedim skrštenih ruku. A pacijenti koji idu na dijalizu imaju brojna ograničenja, kao što je to da smete dnevno da popijete do pola litre vode. Za nas je voda luksuz. Godine prolaze, sistem mora da se menja - priča naša sagovornica.

Najteže joj je, kaže, kada je ćerkica pita kada će ozdraviti, da bi zajedno mogle da odu na more.

- Trudim se da je poštedim toga, te joj nisam pričala ni o bolesti, ni o svom zdravstvenom stanju. Kad idem na dijalizu, kažem da moram na posao. Najviše bih volela da živim u uređenijem sistemu i ne znam da li ću dočekati to za šta se borim, ali ne mogu da sedim skrštenih ruku - ističe Ivana.

Ukoliko želite da potpišete peticiju koju je ova hrabra žena pokrenula, to možete da uradite na ovom linku.

(Telegraf.rs)