Bukte požari u Srbiji u januaru: Više ih je kad dođe minus, aparate isključiti, a ovi nikako da ne rade noću

Nije prošao dan, a maltene da nema grada u kome se u poslednjih desetak dana nije dogodiopožar, u kojem je vatra gutala kuću, stan, dim prekrio grad kao juče što je bio slučaj u Subotici. Samo beogradski vatrogasci su u poslednjih 7 dana imali 97 intervencija od kojih su 70 bili požari. Brojke su, manje-više, prosečne, kaže za Telegraf.rs komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović, s tim da ističe da se broj intervencija povećava kako pada temperatura. 

Požari se dešavaju svuda, mogu se desiti svakom, najviše ih je na elektroinstalacijama, i najčešći su uzročnici elektro uređaji. U toku zime, vatrogasci imaju dosta intervencija i zbog dimnjaka.

- Nažalost, to su redovne stvari koje se događaju od početka pa do kraja grejne sezone, i situacija je ista ili slična svakog meseca. Malo se poveća broj intervencija kada padne minus, kada vršimo dogrevanje elektrouređajima, a u principu nema neke razlike. Za proteklih sedam dana bilo 97 intervencija Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, od toga je bilo čak 70 požara, i najveći broj je bio na građevinskim objektima. Kada kažemo građevinski objekat, to podrazumeva obaveznu materijalnu štetu, većinom u većem obimu. Nažalost, uvek se tu nađu i ljudi, koji su povređeni. Na svu sreću, nismo imali stradale, ali je to uvek potencijalna opasnost - objašnjava Majstorović i dodaje da beogradska brigada ima između 5.000 i 6.000 intervencija godišnje, i da je takva situacija poslednjih 10 godina.

Požari se, kaže, dešavaju svakodnevno, svuda, svakom, a najnezgodnije je kada se dese noću, zimi, kada nema puno svedoka.  

- Uzrok noću je isti kao i u podne, s tim da u dva noću nemate pešake na ulici, nema prolaznika, komšije ne prolaze kroz hodnik, ne vide dim, požar se slobodno širi, i nažalost, mi vrlo često dobijamo informaciju tek kada je stan kompletno u plamenu i potencijalno ugrožava sve ostale. Iz tog razloga imamo veliki problem tokom zime. Tokom letnjih meseci je to malo drugačije, ljudi se više šetaju noću, aktivniji su, i onda se pre primeti, a osnova za naše postupanje je brza reakcija naših sugrađana. Oni su najbitniji - da pozovu 193, da pomognu u saobraćaju, da ne smetaju kada mi dolazimo na lice mesta i ono što je najbitnije, jeste parkiranje kod visokih objekata, kada ne možemo prići tim projektovanim protivpožarnim putevima - kaže Majstorović.

Objašnjavajući nam šta treba da uradimo da bismo izbegli požare, dao nam je odgovor na pitanje zbog čega se oni dešavaju.

- Prva stvar su elektroinstalacije. Treba da ih provere stručna lica, da provere da li se neki deo greje, na koji način, da se proveri šta je sve uključeno u pojedine utičnice, da li tu ima više potrošača, kakve produžne kablove koristimo za mobilne telefone, televizore, računare... Sve to treba proveravati.

- Druga stvar, ako ih već koristite, nikako ih ne treba ostavljati uključene nakon napuštanja prostora. Sve to treba isključiti. Znam da vole ljudi da grejalicu ostave na sat vremena da im bude toplo kad se vrate iz prodavnice, odakle god, ali to je velika opasnost. Požar se događa svima i svuda postoji mogućnost - navodi naš sagovornik.

Dosta intervecija zbog dimnjaka 

Domaćinstva koja koriste otvoreni plamen, to jest čvrsto gorivo kao materiju za grejanje, treba dimnjake da čiste pre, a i u toku grejne sezone ako je potrebno.

- Vrlo često dosta intervencija imamo upravo na dimnovodnim kanalima. Požar na njima dovodi do požara na krovnim konstrukcijama tih objekata, i tu, ako se ne primeti na vreme, imamo velike materijalne štete - napominje Majstorović.

Na pitanje da li su grejalice i ostala grejna tela najveći izazivači požara, kaže:

- Bilo ih je, ali svaki elektrouređaj, svaki apsolutno koji imamo u kući, u stanovima, potencijalni je izazivač požara. Može biti grejalica, može biti punjač, može televizor, veš mašina vrlo često, mašina za sušenje veša. Sve što koristi električnu energiju u nekom delu neispravnosti može da izazove požar.

- Znam da je jeftinije da se noću pali mašina za veš, sudove, ali svi ti aparati ne bi trebalo da rade noću. Bolje je da budemo budni i prisutni da možemo da reagujemo, jer svaki požar koji nastaje u stanu je mali, jednostavnim postupanjem se može ugasiti, a ako nismo tu, on se vrlo brzo širi i pravi katastrofu - objašnjava Majstorović i dodaje šta treba da radimo kada dođe do požara:

Šta da radimo kada dođe do požara

- Svaki punoletni građanin ove države ima pravo i obavezu da pokuša da ugasi početni požar, ali samo na način koji ga ne ugrožava, i ne ugrožava druge ljude i materijalna dobra. Ako imate aparat za gašenje na dohvat ruke, jednostavnim postupanjem ćete svaki početni požar i ugasiti. Ako to ne možete, onda je najbitnije da prostor bezbedno napustite i prilikom napuštanja obavezno sva vrata zatvoriti, jer požar se neće toliko brzo širiri. Na taj način ćemo smanjiti dotok svežeg vazduha koji u sebi ima kisoenik, a koji omogućava gorenje. To je ono što ljudi najčešće greše, naprave srpsku promaju i na taj način veća količina svežeg vazduha uđe u prostor i stan vrlo brzo bude kompletan u plamenu. To su i velike posledice po vertikalne komunikacije, stepenište, hodnik koji se vrlo brzo napune dimom, a to je i veća teškoća za vatrogascee i za samo gašenje tog stana.

- Kada napustite stan, ako ste u mogućnosti, nakon toga isključite struju u delu prostora koji gori ili ormaru na hodniku, i sve što je posle potrebno jeste da se povučete i da sačekate vatrogasce - posavetovao je Majstorović.

(Telegraf.rs)