Obeležava se školska slava Sveti Sava, ovo su običaji: Uz poštovanje epidemioloških mera, sveštenik seče kolač

U Srbiji se obeležava školska slava Sveti Sava, u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, a u beogradskim osnovnim i srednjim školama će zbog epidemiološke situacije program biti kratak i uz manji broj učenika.

Na Savindan, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić, pojedincima i institucijama uručiće Svetosavske nagrade za 2021. godinu.

Dobitnicima će Svetosavska nagrada biti uručena za postignute izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse, razvoj naučnih i umetničkih dostignuća.

Takođe, nagrada se odnosi i na posebno zalaganje u organizaciji i realizaciji aktivnosti na sprečavanju širenja i suzbijanja kovida 19 u lokalnoj zajednici.

Skromno obeležavanje školske slave

U Osnovnoj školi "Stevan Sinđelić" kažu da će školska slava biti obeležena skromno i uz poštovanje epidemioloških mera.

- Dolazi sveštenik, imaćemo tribine, ali neće biti pevanja, puštaćemo muziku sa ozvučenja - rekla je za Tanjug direktorka Biljana Nešković.

I škola "Svetozar Marković" će, prema rečima direktorke Ivane Orolicki, imati kratak program, bez horskog pevanja i sa manjem brojem učenika iz mlađih razreda.

Savindan će i u školi "Kosta Abrašević" biti održan uz sečenje slavskog kolača i uz prisustvo nekolicine dece koja prisustvuju verskoj nastavi.

Beogradske škole najavljuju i onlajn program proslave školske slave, tako da učenici koji neće biti u školi, mogu da prate na daljinu.

Srednja medicinska škola "Beograd" krsnu slavu će obeležiti bez prisustva učenika.

- Doći će samo sveštenik da preseče kolač, nikakvu drugu organizaciju nemamo - rekao je pomoćnik direktora škole Nikola Dimitrov.

Ista situacija biće i u srednjoj tehničkoj PTT školi, koja će Savindan proslaviti uz prisustvo administrativnog osoblja i bez priredbe.

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu saopštio je da će dan Svetog Save obeležiti svečano i prigodno, uz poštovanje epidemioloških mera.

Uprava fakulteta pozvala je studente da Svetosavsku svečanost prate onlajn, putem linka koji će se naći na sajtu Fakulteta i društvenim mrežama institucije.

Praznik Sveti Sava ustanovljen je za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja - prve Više škole u Srbiji.

Savindan je nenastavni dan.

Sveti sava kao sinonim za srpski narod

Sveti Sava je sinonim za srpski narod, za sve ono što predstavlja naše duhovno biće.

Rođen je kao Rastko Nemanjić (1174 - 1236), odrekao se zemaljske vlasti i zamonašio se. Tada je postao Sava. Sava je bio raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića. Bio je prvi srpski arhiepiskop, uticajni diplomata, a naša pravoslavna crkva ga slavi kao svog osnivača.

Rastko je bio najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i brat kraljeva Stefana i Vukana. Proglasio je samostalnost raške crkve i postavio osnove Srpske pravoslavne crkve.

Kada je napunio 17 godina, odlučio je da ode na Svetu Goru koja se sada nalazi u Grčkoj i postao monah. Toliko se, kako se navodi zaljubio u pravoslavnu veru, da je odlučio da napusti svoju titulu princa. Kasnije mu se pridružuje i otac Stefan Nemanja. Njih dvojica su 1198. godine oživeli zapušteni manastir Hilandar.

Za vreme svog života, Sava je putovao, pomagao ljudima i postupao pravedno. Ispisane su mnoge priče o njegovom delu.

Kraj života i ustanovljenje slave

Sava se povukao sa mesta arhiepiskopa 1234. godine. Za naslednika je postavio Arsenija, koji mu je bio učenik. Sava se zatim uputio na drugo putovanje na Istok. Prema istorijskim spisima, umro je 1236. godine u Velikom Trnovu. Navodno je dobio upalu pluća.

Njegove mošti je u manastir Mileševo preneo njegov nećak, kralj Vladislav 1237. godine.

Kao školska slava Sveti Sava je bio ukinut 1945. godine kada su komunisti došli na vlast. U škole je vraćen 1990. godine. Na taj dan nastava se ne održava, a osim u Srbiji, slavi se u Republici Srpskoj.

Narodna verovanja na Svetog Savu

Postoji narodno verovanje da na Svetog Savu ne sme da se nosi ništa crveno. Ovo verovanje potiče iz starih vremena, dok su seljaci strahovali da im vukovi ne pojedu stoku. Sveti Sava se smatrao pastirom i zaštitnikom stoke, te se ona na Savindan po običaju sama puštala na ispašu. Međutim, crveno se nije nosilo jer se verovalo da boja krvi privlači vukove, pa je taj običaj ostao do danas da se 27. janura ne nosi ništa crveno. Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi "Početak bune na dahije".

Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

(Telegraf.rs)