Tadija o kom se priča danima iskreno o krađi, zatvoru i ženi: U loše društvo se lako upadne, prihvatili su me

Tadija Simović (24) poznat je javnosti od 2016. godine. Njegova "životna priča" oživela je minulog vikenda, kada je u jutarnjem programu ponovio kako je odrastao bez oca, kako ga je majka napustila kada je imao šest godina, kako je "promenio" dve hraniteljske porodice, posle čega je završio na ulici. U razgovoru za Telegraf.rs kazao je da je tada ostao sa diplomom i ličnom kartom - bez plate i nekog svog.

Teško mu je, kaže, da ponavlja priču zbog koje ga prepoznaju, ali ima razlog. Bitno mu je da se društvo zapita gde će sutra deca iz hraniteljskih porodica. On, dodaje, danas ima posao, platu, svoju porodicu, podršku, želje. Međutim, pita se šta je sa drugima koji nisu imali sreću da "isplivaju".

Preporučujemo

Ponavlja da mu je život bio ispunjen gorčinom, te da je delinkvencija bila posledica dubokog ličnog razočaranja. Danas mu je, ističe, to najveća sramota.

- Napišite da su deca najveće bogatstvo, da treba da gajimo tradiciju. To je najvažnije! I da budemo pošteni ljudi - ističe na kraju razgovora.

Supruzi pisali da je kraljica

Ali da se vratimo na početak! Gostovanje je bilo u subotu i u proteklim danima mnogo mu se ljudi javilo. Čak su se obraćali i njegovoj supruzi. Pisali su joj na Instagramu - da je kraljica, da je zaslužna za to što je postao čovek.

- Kako ne, ona je zaslužna svakako. Ona je veliki borac. Radi treće smene, čuva dete, oko mene... Kao što i treba da bude, ona mi je najbolji prijatelj. Mi smo tri godine u braku, četiri je godine otkako smo se upoznali - kaže dodajući dva njemu značajna podatka.

U junu 2020. godine dobili su ćerku. Njih troje su porodica. Drugi je da supruga ima veliku familiju.

Objašnjava i da nije mogao postati njen deo tek tako.

- Oni su sve to znali pre nego što sam se ja s njom oženio. To je jedna porodica fina, kulturna, u kojoj se zna ko je glava kuće. Zna se ko se poštuje. Svi su na mojoj strani i podržavaju me. Voleli bi da uspem kao pevač, ali dok se ne steknu uslovi, nema ništa od toga - kaže dolazeći i do zamerke svoje supruge.

Ona bi, kaže, volela da govori o pesmama koje je snimio.

- Malo se supruga protivi mom pojavljivanju na televiziji: 'Daj, pričaj nešto drugo. Imaš pesme, što ne pričaš o njima' - pita ga.

Tadija sa suprugom / Foto: Privatna arhiva

- Znaš koliko to ljude zanima? - objašnjava nam kako teče razgovor, te da veruje da njegovo teško odrastanje više intrigira javnost: - Koliko me ljudi zvalo u poslednja dva dana. Jedna gospođa iz mog sela rekla je: 'Samo ja znam koliko si bio prljav i kako si živeo'. Mišljenja su podeljena. Ima onih koji misle da dajem novac da se pojavim na televiziji.

Školovani kuvar, nagrađeni pevač

Dakle, rođen je u Smederevu. Danas živi u Beogradu. Sa majkom je u kontaktu. Radi kao kuvar, za šta se školovao. Povremeno peva, ali ređe nego inače. Nekad ranije dobio je nagradu za debitanta na festivalu narodne muzike. U vezi sa tim kakve su mu želje, te da li bi za neku godinu u novom televizijskom gostovanju ponovo govorio o tome kako je odrastao ili šta je postao u međuvremenu, odgovara sa zadrškom.

- Moram da radim svoj posao, jer od njega živim. Ja u suštini nemam finansije. Imamo plate, supruga i ja, porodica nam pomaže. Ali, to nije novac od koga mogu da napravim nešto. Želim ja da budem zvezda. Voleo bih u budućnosti da pričam o svojim uspesima. Meni je prioritet pevanje, ali ja ne mogu da se bavim muzikom ako ne zaradim platu i ne platim kompozitoru 500 evra da mi napravi pesmu - kazao nam je.

Objašnjava i kako se desio prošlogodišnji "povratak" na TV.

- Mene su pozvali na TV posle pet godina otkako sam ispričao priču. Jedan čovek se prijavio i rekao: 'Ja sam najmlađi čukundeda u istoriji Srbije. Imam 70 godina i čukununuče.' Kad su pozvali majku tog deteta, ispalo je da je to moja žena. A kad su videli mene, setili su se o kome se radi. Tad su me pozvali da pričam i o tome i svoju priču, opet sve ispočetka - navodi.

- Teško mi je, kako nije teško pričati o svemu tome. Ja bih voleo da skrenem pažnju da se povede računa o mladima koji izlaze iz hraniteljskih porodica. Gde oni idu? Kome? Sa diplomom i ličnom kartom? Šta ja imam? Ja radim, imam platu, sve to stoji, pomoći će mi ljudi iz familije, ali ne moje, nego ženine, a šta je sa tim drugim ljudima? Ja ću se snaći - dodaje.

- Tim ljudima treba pomoći. Da li hoćemo da mladi ostanu u zemlji? Ja sam tri puta dosad odlazio iz Srbije, radio sam preko i donosio novac ovamo.

Društvo mu lepilo etikete

Dalje u dahu govori o hodu stranputicom.

- Ja sam tek 2018. odgovarao za to što sam napravio kao srednjoškolac. To je sve počelo tako što mi je rečeno da ne idem po kafanama. Kad sam se uhvatio lošeg društva, sve je krenulo nizbrdo. Oni su mi govorili, kao što sam pričao na televiziji: 'Nemaš šta da izgubiš' i ja sam se vodio tim. To se produbilo. Došlo je do toga da sam završio u Mitrovici i posle svega toga dobio šest meseci obavezu javljanja centru za socijalni rad.

- Kako se to desi? - pitamo.

- Lako. Prvo, ja sam mnogo razočaran čovek u životu. Bio. Sad sam zadovoljan, ali sam bio mnogo razočaran. Te otišla majka, te ne znam oca, te jedna porodica, te u drugu ćemo, pa gde da mu nađemo drugu, on je već velik; pa ti si retardiran, ti si op**en. Pa, ovi jedni kažu: 'Ne mogu da ga primim, vidiš ti kakav je taj mali hiperaktivan, pa problematičan'... Pa, tako, te etikete.

Pa krenem u srednju školu, pa pitaju što iste patike nosim svaki dan. Pa, što je ista jakna, pa što se ne ošišam... Onda sam bio duboko razočaran. Naišli su neki momci koji su me primili, takavog kakav jesam. Uhvatio sam se za njih. Kod jednog sam malo spavao, kod jednog jeo, treći mi dao patike.

Jedan kaže: 'Hajde, idemo 'vamo, da uzmemo onom patike, ajde drugom da uzmem ono. Ajde, ovaj ima kompjuter, ajde njemu kompjuter...' I eto, zbog smrdljivih stvari sam obeležio sebe, da kad me zaustavi policija kaže: 'Vidi šta imaš! Imaš krađu, imaš ovo, imaš ono...' To je ostalo za mnom. To mi je najveća sramota.

Kaže i da se ni sa kim iz srednjoškolskih dana ne čuje. Život ih je odvojio. Sa majkom se, pak nedavno čuo.

- Svađali smo se do kasno. Kaže: 'Nije tako kao što si ti rekao, nisam ja tebe tako ostavila. Okej, ja ne znam, ne sećam se. Što ti ne kažeš onda?' - prenosi kako su razgovarali: - Ja sam ubeđen da je ona u životu imala neki problem.

Kad je pitam što je otišla, ne zna odgovor. Ja joj kažem: 'Vidi, baba si već. Vrtić, igračke, dete ko pesma' - dodaje, još jednom se osvrnuvši na neodgovoreno pitanje koje ga peče: - Ne znam što neće da mi kaže ko je otac. Da li to nije dobro za mene da znam?

Tadija bi voleo da rasvetli svoju prošlost. A na društvu ostaje da osvetli budućnost deci iz hraniteljskih porodica, da dobiju šansu da im gorko odrastanje ne odredi ceo život.

(Telegraf.rs)