Bili smo "na kafici" s papagajem koji je "podržao" Noleta: Srkne koji gutljaj, pa raširi krila

Australijski kakadu papagaj iz Inđije koji je "podržao" Novaka Đokovića pravi je ljubimac Slavka Popovića i njegove supruge Bebe. Oni sa ljubavlju održavaju mini zoo vrt "Koki", koji je po ovom papagaju i dobio ime.

Kakadu ima toliko jak kljun da bez problema otvara orah, kida granu debljine do 4 centimetra, a pitanje je da li bi i ljudski prst ostao na mestu kada bi se Koki namerila da nekoga povredi. Ali, to se ne dešava. Ova ljubimica navikla je na ljude i obožava ih, tako da kada je slobodna nikada neće odleteti, već se vratiti na rame svojih vlasnika.

- Hoćeš pit' kafe? kafe da piješ - priča Slavko Koki koja odmah otvara kljun i pokreće svoj crni jezik.

Kandže ne deluju nimalo naivno, pa je osećaj kada uhvatite Koki pomalo grub.

- Sada da je u kavezu, to bi bila tolika dreka, da ne može da se priča, moraš je uzeti, oni su takvi - priča Slavko držeći mezimicu.

Za nju ima posebnu volijeru - prostor za život i letenje i to je njen svet. Kada požele, on i supruga igraju se s njom, pa je čak izvode i napolje, ali ne mogu joj se potpuno posvetiti, jer i druge životinje zahtevaju brigu.

- Ovaj papagaj ima 26 godina, ja sam ga odranio na kašičicu. Bila je kod mene, pa kod prijatelja, sad je ponovo kod mene. Ona nije nešto mnogo učila, jer nije bila kod ljudi koji su posvećivali vremena učenju. Inače, može da savlada da slaže igračke kao mala deca do tri godine, ima tu mogućnost pamćenja - priča Slavko.

Koki je mirna i ne pravi nered, ali kada bi bila stalno na slobodi, malo po malo, stvari bi u kući stradale.

Reč je o izuzetno dugovečnom papagaju, pa se tokom njegovog života obično brine više generacija ljudi. Jer, za 80 godina, koliko žive, moraju da promene bar tri vlasnika, osim ako je neko od njih nije nabavio baš u ranoj ladosti.

- Dok sam ja živ ona neće otići odatle - priča Slavko.

Održavanje ove australijske ptice je lako. Ali jedna stvar može da bude kobna - promaja.

- Kod ptica je najbitnije da nisu na promaji, jer onda se začas prehlade, a kod nas je malo veterinara koji se posvećuju toj ptici. Ona boravi kod mene cele zime i napolju, ništa joj ne fali ni na -15, ali mora da se zaštiti od promaje, da ima slobodu kretanja, redovnu hranu i redovnu vodu.

U zatvorenom, na toplom, ima još drugara u ovoj kući koja je raj za sve ljubitelje životinja

Slavko je na ramenu doneo ogromnog burmanskog pitona. Zmija je deblja od njegovog vrata, a preko njega je visila presavijena napola.

- Držimo ga već 20 i nešto godina. Prvo je bio ljubimac mog sina, kad se zasitio prebacio ga je kod mene. Nije prob održavati ga, samo traži toplo. Jede jednom u 3-4-5 nedelja, kako je kad raspoložen. Inače je potpuno bezopasan, piton napada samo plen koji može da pojede.

Slavko je odlučio da se životinjama potpuno posveti u penziji, a njegova družina živi u malom zoo vrtu na izlazu iz Inđije prema Novom Sadu.

- Ja sam poslednjih 26 godina života poslvetio životinjama - pticama, konjima, magarcima - priča Slavko.

Tu su pauni, medved, rakuni, emui, kao i medved Uroš... Slavko najviše voli kada se u vrtu okupe deca, a umesto karte tu je samo jedna kasica u koju možete, a ne morate da ubacite koji dinar za opstanak vrta.

(Telegraf.rs)