"Godinama se molim za vas i palim sveću": Bračni par u Kraljevu zaustavila žena i usledila je predivna priča

U trenucima kada nam je najteže, samo malo nečije pažnje može nam značiti sve. Tako je bilo izbeglicama sa Kosmeta 1999. godine koje su u beznađu tumarale Srbijom tražeći neko utočište. One koje su na leto pristizale u Kraljevo, prolazeći kroz Konarevo, dočekao je human gest bračnog para Jovana i Marije Vukašinović. 

Njihova ćerka Ana Nešić posle više od 20 godina rešila je da podeli ovu priču, jer je Vukašinoviće na pijaci u Kraljevu nedavno zaustavila nepoznata žena i rekla im da ih se seća iz tih dana i da se za njih od tada uvek pomoli i upali im sveću.

Preporučujemo

Ali, da se vratimo na početak i na ono što se tada zbilo.

- Kad su izbeglice sa Kosmeta '99. godine na leto pristizali u Kraljevo, prolazili su kroz Konarevo, baš pored moje škole. Većina njih su ostali bez ičega i nisu znali ni gde idu, ni šta će da rade. Kilometarske kolone automobila stoje. A što je najgore, u tom trenutku, nisu imali ni šta da pojedu i popiju, a putovali su po vrućini satima. Moji roditelji odluče da prave krofne i peku pite, da napune flaše vodom, i da idu redom od auta do auta i da služe hranu i piće. Naravno, o svom trošku, samo iz želje da se tim ljudima pruži podrška, jer zamisli da si ti u toj situaciji. Ja se sećam ovoga kao kroz maglu, išla sam s tatom - napisala je ponosna ćerka Ana Nešić.

Dvadeset i kusur godina kasnije, dodaje ona, mama i tata na pijaci u Kraljevu i zaustavlja ih žena.

- Kaže, jeste li nam vi u Konarevu delili krofne, zapamtila sam vam likove. Niko nam ništa u tim danima nije dao osim vas. Deca su nam bila gladna a nismo imali ništa da im damo. Od tad se svaki put u crkvi pomolim za vas i upalim vam sveću, iako ne znam ko ste. Nadala sam se da ću vas nekad sresti da vam se zahvalim. Nikad ne potcenjuj šta tvoje malo može za nekog da uradi - zaključuje na kraju Ana i sem velikog BRAVO, na to više ne bismo ništa dodavali.

(Telegraf.rs)