Snažna poruka patrijarha Porfirija srpskom narodu: "Da bismo se bolje razumeli moramo da razgovaramo"
Potreba da čuvamo svoj identitet i slobodu ima smisla ako se držimo tog principa, poručio je večeras patrijarh srpski Porfirije na Svečanoj akademije povodom Dana Republike Srpske u Banjaluci.
- Ovde sam sa vama i uvek ću biti za razumevanje onoga što vi smatrate da je važno za vas, za vaša neotuđiva prava. Siguran sam da to isto čine drugi narodi koji žive sa vama u Srpskoj i BiH u celini. Ali važno je da svi znamo da briga o svojim pravima nikada ne otima i ne ugrožava tuđa prava - istakao je Porfirije.
On je podsetio na reči pokojnog patrijarha Pavla da, ako hoćemo da nas drugi čuju, moramo da imamo jake argumente.
- Da bismo se bolje razumeli međusobno nužno je da razgovaramo, a onda da to isto činimo sa drugima. Taj dijalog treba da bude bez teških reči koje povređuju, jer je na svim stranama mnogo onih koji su povređeni - rekao je patrijarh.
Dodao je "da smo jedni drugima potrebni, da je mir među nama uslov bez kojeg ne možemo ni pojedinačno, a kamoli zajedno".
- Ne dopustimo da nas drugi, ma koliko dobronamerni bili, uteruju bezdušno u svoje modele i kalupe zajedničkog života i mira - istakao je Porfirije.
Naveo je da je identitet Srba na prostoru današnje Republike Srpske i BiH hrišaćnski, pravoslavni identitet koji ima opređeljenje za jevanđeljski sistem vrednosti, koji se zasniva na bogoljublju i čovekoljublju.
Video: Porfirije: Današnji praznik je najvažniji praznik ljudskoga
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Carica Sveta
Srećan Stevandan i rođendan Republici Srpskoj. Svima nama, srpskom narodu ni tokom pandemije nije oprošteno što smo pravoslavni hrišćani. Nisu nam dali mira ni vremena za ovu pošast. Za lečenje i zaceljivanje rana mnogih porodica zbog gubitka najmilijih. Šta bi to usrećilo političke belosvetske tzv elite. Da smo svi pomrli, možda? Da nema ko sveću da zapali, krsnu slavu, Božić, Vaskrs da proslavi. Da otmu reket Đokoviću, violinu Stefanu Milenkoviću, da se ne čuju pesme iz svih krajeva Srbije, da nema ko kolo da povede, da nas podele kao Hazare i izbrišu sa mape. Žao mi je. U našem genu je opstanak, borba i nepristajanje. A ne asimilacija u tuđe svetonazore. Tuđe ideje i planove. Pritom, ne diramo druge. Naše je da slavimo i pamtimo. Živimo i stvaramo. Rađamo se i vaskrsavamo. Obnavljajući sebe i svoj rod. Ko je mudar, može mnogo toga da nauči od nas. Kome nešto nije po volji, neka gleda svoja posla.
Podelite komentar