Marko Čubrilo je jedan od omiljenih meteorologa, i na ulici ga pitaju za vreme: Ima drugi posao i prelep hobi

Za sebe kaže da je meteorolog amater. O prognozi ga, osim na društvenim mrežama na kojima vodi nekoliko stranica, pitaju na ulici, ali i školi gde predaje geografiju. Marko Čubrilo je danas jedan od omiljenih srpskih meteorologa, koji predviđanju i tumačenju vremenskih prilika posvećuje najveći deo svoga dana. O svojoj zaljubljenosti u ovu dinamičnu nauku, ostalim hobijima, ali i vremenu koje nas čeka za praznike govorio je za naš portal.

Kišom, snegom, oblacima, promenama u temperaturi vazduha bio je faciniran još kao dečak, kada je sve i krenulo.

- Znao sam ostajati budan i noću kada se nešto bitno desi, iščekujući da će se zapravo dogoditi ono što sam pretpostavio. Kako je vreme prolazilo i kako sam bivao stariji, ta neka strast prema meteorologiji se pretvorila u neku vrstu navike i ljubavi. Ušao sam polako u nauku, prvo preko knjiga koje sam nabavio iz biblioteke, a kasnije i preko Interneta. Tako sam od te dečačke zaljubljenosti u meteorologiju došao do toga da se bavim time kao jednim amaterskim zanimanjem - objašnjava Čubrilo.

Ipak, meteorologija za njega nije samo hobi. To je nešto više od "zanimanja u slobodno vreme", budući da ne prođe ni dan, a da ga ne započne uz kafu i praćenje vremenskih prilika. Nekada se dešava da , zbog profesorskih obaveza, dočeka zoru kako bi za naredni dan imao spremnu prognozu.

- To je posao koji radim na dnevnoj osnovi. Kada imam smenu ujutro od 7 sati, onda noć pre, otprilike do 2.30 sati, pravim prognozu. Inače, prvo što ujutru radim kad napravim kafu jeste da proverim da se nešto bitno nije promenilo. Meteorologija je jako dinamična nauka, i vi što napišete danas, već sutra može da bude.

Iako u očima laika rad meteorologa izgleda i dalje usko vezan za teren i posmatranje pojava "na licu mesta", danas se prognoze prave na drugačiji način.

- Rade se preko ulaznih podataka  koji prezentuju parametre atmosfere. To je teže objasniti, ali, recimo, ne vidimo mi sad oblačak, sunce, sneg ili nebo, već te parametre. Na primer, da je vazdušni pritisak na toj i toj visini, temperatura na toliko i toliko metara nadmorske visine... Tako dobijate mape koje, kao meteorolog, znate da tumačite i na osnovu toga imate predstavu u kom pravcu će se vreme kretati. Naravno, to su informatičke stvari, postoje milioni ulaznih podataka dnevno, a onda se izbacuje verovatni razvoj događaja. Pouzdano do nekih pet, šest dana, što posle naglo opada - objašnjava meteorolog.

Čubrilo, pak, priznaje, da su izlazak na teren i osmatranje nešto što je neprocenjivo za same meteorologe.

- Osmatranje neba je nešto što je nezamenjivo. Svi ti informatički sistemi su divni, ali kad izađem i posmatram nebo, mogu da prepoznam oblake, kojom brzinom se kreću, koji tip oblaka najavljuje određeno vreme. Na primer, kada se najavi neko nevreme popodne, ipak izađem i pogledam kako to nebo izgleda meni, da procenim hoće li ga biti neće, jer ipak je to iskustvo nešto nezamenjivo.

A da je za meteorologe, ono što mi nazivamo "loše vreme", zapravo najpogodniji trenutak u njihovom radu, potvrđuje i sam Čubrilo.

- Kad imate neku vrstu velike dinamike, vi imate izazov da to prognozirate i analizirate mnogo podataka. Realno gledano, kada je vedro vreme i stabilno, sa visokim vazdušnim pritiskom, mogu deset dana unapred da kažem prognozu. Međutim, kada je dinamika velika kao ovih dana u atmosferi, kada smo imali situaciju da je na 100 kilometara odavde padala ledena kiša, a kod nas bilo još 15 stepeni, to je za nas sve veliki izazov - iskren je naš meteorlog.

Meteorolog koji je uvek dostupan

Marko Čubrilo svoje prognoze svakodnevno deli sa pratiocima na društvenoj mreži Fejsbuk, gde je administrator nekoliko stranica. Kako nam je najavio, planira pokretanje i nove. Osim što je jedan od omiljenih meteorologa na mrežama, za njegovo "predviđanje" vremena svakodnevno se interesuju i ljudi iz neposredne okoline.

- Nedavno sam dobio pitanje od učenika: "Kada će padati sneg na Zlatiboru", pošto tamo ide na zimovanje. Svaki put inače imam i pitanja na času, na primer: "Profesore, hoće li biti snega? Zašto ga sad ima? Zašto ga nema?". Naravno da se učenici i kolege raspituju, i rekao sam im kad god im je potrebno da ću im pomoći.

A neretko se i kafa sa prijateljima svede na razgovor "kakvo će vreme biti sutra".

- I sam puno volim da pričam o tome, pa ako samo nabaci neku temu o vremenu, eto mene sa jako detaljnom pričom o tome. Dešavalo mi se i da me neko na ulici presretne i pita me: "Jeste li Vi Marko, ja pratim Vaše prognoze". Zanimljivo je da me i roditelji mojih učenika dosta prate, a da ne znaju i da im predajem.

A zbog čega je Fejsbuk odabrao kao svoj "mesto za prognoze", Čubrilo objašnjava time da je važno da informacija dođe do što većeg broja ljudi.

- Živimo u doba kada su društvene mreže preovladale i kada je komunikacija na njima ključna. Administrator sam četiri stranice na Fejsbuku koje prate prognoze za čitav region i namera mi je da ljudima, koliko mogu, izađem u susret. Ako su u pitanju radovi na polju, na kući, to su vrlo bitne informacije koje u većini veliki prognostički sistemi ne mogu da im pruže u svakom trenutku. Zato sam ja tu "na telefonu" - kaže nam Čubrilo.

Tako ga neretko zovu poljoprivrednici da ga pitaju hoće li biti kiše, mogu li da pokupe letinu. On je uvek tu za njih i ljudi imaju poverenja. To je jedan od razloga zbog koga spada u red "omiljenih meteorologa".

- Veoma mi je bitno da ljudi imaju poverenje i veoma se iznerviram kad i najmanje promašim. Zato se trudim da vršim provere što češće, jer su nekad promene toliko nagle, da vi nešto što ste prostavili kao prognozu pre tri sata, za pet sati ne mora da znači više ništa.

Ipak, podseća Čubrilo - "prognoza nije dijagnoza".

- Zato se zove prognoza, jer predstavlja predviđanje nečega. Ljudi često ne shvataju koliko je teško prognozirati i koliko su tu nekad minimalne razlike bitne.

Ljubav prema nebu i životinjama

Čubrilo, osim što je svakodnevno posvećen svom profesorskom pozivu i prognozama, koje ne prekida čak i tokom odmora, nalazi vremena za porodicu, prijatelje, ali i ostale hobije.

- Sećam se jedne zanimljive anegodote, kada sam se upoznao sa svojom suprugom. Išli smo u šetnju i pitala me je hoće li padati kiša. Rekao sam joj opušteno: "Ne, neće". I onda smo oboje pokisli. I dan danas mi pominje to - priseća se kroz smeh Čubrilo.

Ono što je malo poznato, jeste i to da se, zajedno sa suprugom, bavi socijalizacijom pasa.

-  Jako volim životinje. Pse sa ulice, koji budu spaseni, prihvatamo, socijalizujemo kod nas pola godine ili godinu dana. Oni obično budu bolesni i uplašeni, pa im pomažemo da se malo povrate. Kad se stabilizuju idu dalje na usvajanje. Tako da uz posao i meteorologiju, vereme provodim u igri i šetnji sa psima.

Klima se menja, na nama je da se prilagodimo

Kada je reč o prognozi za naredni period, naš meteorolog navodi i da bismo u januaru mogli da imamo i najhladniji deo ove zime.

- U principu, trebalo bi da najhladniji deo zime bude negde okvirno od 10. ili 12. januara, pa do 8. ili 10. februara. Biće posle tog 10. februara, možda, i još hladnih perioda, ali verovatno ne u kontinuitetu kao što je to u pomenutom periodu.

Iako je teško odrediti kakva bi naredna godina mogla da bude, kada govorimo o vremenskim prilikama, budući da su one veoma nepredvidive i menjaju se iz časa u čas, naš sagovornik ukazuje na to da postoje određeni indikatori.

- Postoje neki indeksi, kako ih mi zovemo, u vezi sa atmosferom i okeanima, a na osnovu kojih možemo predvideti najverovatniji trend ovog leta i proleća. Realno gledano, mislim da će ovo leto, ako bi pratilo indekse koji su sada aktuelni, biti dosta promenljivo, da će se smenjivati vrlo topli periodi, sa vrlo visokim temperaturama, a koji neće trajati dugo, uz jača zahlađenja sa kišom. Tako da bi trebalo da imamo vrlo jedno nestabilno leto, gde će par dana temperatura da ide vrlo visoko, pa onda opet padne ispod proseka, i tako u nekim ciklusima.

On dodaje pretpostavku da neće biti dužih sušnih perioda, kao prethodnih leta, kada smo imali par nedelja ili mesec dana bez padavina.

Na kraju, kao odgovor na pitanje o tome da li ga brinu klimatske promene i koliko će se to odraziti na naše živote u nekom bliskom periodu, dodao da nema mesta preteranoj brizi, već prilagođavanju.

- Klimatske promene su nešto što zemlju prati, od kad zemlja postoji, i to je nešto na šta se moramo navići. Mi smo ovde, kao ljudski rod na zemlji, jako kratko, sa geološke tačke gledišta. Zabrinutost mi pre ide pravo u smislu koliko ćemo mi promeniti hemijski sastav našeg donjeg dela atmosfere, gde živimo i gde udišemo vazduh. Jer klima je ogroman sistem, i mislim da mi kao ljudi ne možemo da potpuno izmenimo njen opšti trend. Nema mesta zabrinutosti, ali ima prilagođavanju i prihvatanju klime kakva jeste - zaključuje Čubrilo.

(Telegraf.rs)