Direktorka RFZO o najvažnijim temama: Šta smo sve uradili i koje novine osiguranici mogu da očekuju u 2022.

U Srbiji se omikron soj u ovom trenutku još sporadično javlja i nije dominantan, za razliku od mnogih evropskih zemalja u kojima jeste. Međutim, i u Srbiji se to može uskoro desiti i situacija se prati. Ono što se zna, jeste da se omikron soj mnogo brže prenosi od delta varijante i zato je moja poruka da se što više ljudi vakciniše da ne bi dozvolili virusu da se i dalje menja i mutira, kaže u novogodišnjem intervjuu za Telegraf.rs prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ona očekuje da ćemo početkom ove godine da dobijemo još jedan i to najnoviji antivirusni lek - pakslovid kompanije Fajzer, a otkriva nam i da su u završnoj fazi razgovori sa farmaceutskim kompanijama za pribavljanje novih inovativnih lekova na Listu lekova i to u najvećem broju do sada, više od 40.

Podseća da će u prvom kvartalu ove godine biti dostupna vakcina protiv humanih papiloma virusa o trošku RFZO, da će i muškarci koji imaju problem sa azospermijom (nemaju spermatozoide u spermi) moći na vantelesnu oplodnju, kao i da će se uvesti neograničen broj krioembriotransfera za prvo dete (prenos odmrznutog embriona u matericu).

Preporučujemo

U razgovoru za naš portal objasnila je i kako se svaki antivirusni lek protiv kovida 19 koji posedujemo primenjuje, istakla da Srbija ima pet vakcina u dovoljnim količinama, a napominje da je zdravstveni sistem uspeo da reaguje na svaki izazov najbrže i najefikasnije, kao i da smo uspeli da obezbedimo sve neohodno za pružanje najbolje zdravstvene zaštite.

• Bojite li se omikron soja zbog kojeg se mnoge evropske zemlje opet zatvaraju i uvode restriktivnije mere? Da li bi i mi trebalo da ih uvodimo?

U mnogim evropskim zemljama je ova varijanta virusa već dominantna. U Srbiji se omikron u ovom trenutku jos sporadično javlja i nije dominantan. Ono što se zna jeste da se omirkon soj mnogo brže prenosi od delta varijante i zato je moja poruka da se što više ljudi vakciniše da ne bi dozvolili virusu da se i dalje menja i mutira, kao i da se pridržavaju epidemioloških mera, koje su trenutno na snazi. Ono što je naša prednost je da imamo dovoljne količine vakcina i to od 5 različitih proizvođača, a naši građani mogu da biraju kojom vakcinom će da se vakcinišu. Epidemiološka situacija se prati, i u skladu sa razvojem situacije odluke će donositi Krizni štab.

• Sa koliko medikamenata protiv korona virusa raspolaže Srbija, još koliko ćemo ih dobiti i kada? Koji lek ćemo dobiti početkom 2022. godine?

Trenutno su obezbeđeni svi specifični lekovi za kovid 19 za sve faze bolesti, kao sto su favipiravir, molnupiravor, remdesivir, tozilizumab, neutrališuća monoklonska antitela, baricitinib i koji se nalaze u zvaničnom protokolu lečenja kovida u Srbiji. Od samog početka pandemije uspeli smo da obezbedimo sve ključne lekove za kovid prateći preporuke struke, za sve pacijente i nijednom nismo došli u situaciju da nema leka za pacijenta kojem je lek potreban, što nije bio slučaj sa drugim državama.

Među prvima smo uspeli da obezbedimo i lekove favipiravir, remdesivir, tocilizumab. Uspeli smo da budemo i među prvima u Evropi, koji su obezbedili i najsavremenije lekove kao što su regeneron i bamlanivimab, kao i najnovije antivirusne lekove. Mi ćemo nastaviti da pratimo preporuke struke i da u skladu sa tim nabavljamo sve neophodne lekove koji su potrebni u borbi protiv korona virusa, čime proširujemo i spektar sredstava u borbi protiv ove epidemije. Početkom 2022- godine očekujemo da dobijemo i najnoviji antivirusni lek pakslovid kompanije Fajzer.

• Možete li za svaki taj lek ponaosob da nam objasnite kako deluje, kako se i kada koristi, i kod kojih pacijenata oni mogu da se primenjuju?

U Srbiji se trenutno primenjuje 13 verzija protokola za lečenje pacijenata obolelih od kovida kojim su jasno definisani kriterijumi i grupa pacijenata za koju se svaki lek primenjuje. Za blagu formu bolesti imamo neutrališuća antitela (sotrovimab i Regeneron) i dva antivirusna leka, favipiravir i molnupiravir. Za težu formu bolesti remdesivir, tocilizumab i baricitinib. Uloga antivirusnih lekova je pre svega da u ranoj fazi bolesti spreče umnožavanje virusa i samim tim spreče njegovo širenje.

Foto: Shutterstock

Uopštena indikacija za primenu leka molnupiravir je da se lek daje oralno u obliku tablete kod pacijenata starijih od 18 godina sa blagom ili srednje teškom formom kovida, potvrđenim pozitivnim PCR testom u prvih 5 dana od početka simptoma i koji imaju povećan rizik za razvoj teške forme kovida i/ili hospitalizacije, kao na primer kod pacijenata sa dijabetesom, teskim kardiovaskularnim oboljenjima, gojaznih pacijenata, sa kancerom itd. Pacijent mora imati bar jedan faktor rizika. Lek pakslovid se, takođe, primenjuje oralno, najbolje u prva tri dana od početka simptoma kod pacijenata od 18 godina u ranoj fazi bolesti koji imaju pridruženi faktor rizika za nastanak teže forme kovida (bar jedan) i/ili hospitalizaciju. Lek favipiravir je, takođe, antivirusni lek koji ne stupa u interakcije sa drugim lekovima i može se primeniti i kod bolesnika sa faktorima rizika za teške forme kovida kao nova dva leka, ali i kod bolesnika bez rizika koji imaju lakši oblik bolesti.

Neutrališuća antitela (bamlanivimab, regeneron, sotrovimab) se daju u prvih 5 do 7 dana bolesti i oni imitiraju naša antitela koja se stvaraju posle preležane bolesti. Ona se vezuju za spajk virusa i ne dozvoljavaju mu da uđe u našu ćeliju. Daju se kod pacijenata sa blagim i umerenim formama bolesti, a koji imaju rizik za razvoj teže forme bolesti i primenjuju se kao intravenska infuzija. Cilj primene lekova u ranoj fazi bolesti, posebno kod rizičnih pacijenata je da se sprečava hospitalizacija i smanji broj pacijenata koji su životno ugroženi.

Baricitinib, se daje u momentu pogoršanja bolesti, koje nastupa obično posle 8 - 9 dana hospitalizovanih bolesnika, koji rezvijaju hiperimuni odgovor, sličan virusnoj sepsi i čiji mehanizam još nauka nije definisala. Baricitinib, inhibitori JAK kinaze, kao i tocilizumab, inhibitor IL-6, sprečavaju dejstvo citokina koji su glavni u razvoju ove komplikacije. Remdesivir se daje u bolnicama, kod bolesnika koji imaju pogoršanje bolesti, pad saturacije, ali nisu indikovani za kiseoničnu potporu.

• Da li će neki od tih medikamenata moći u nekom trenutku da propisuju i lekari iz kovid ambulanti, ili će oni nastaviti da se daju u bolničkim uslovima?

Anivirusni lekovi favipiravir i molnupiravir se izdaju u kovid ambulantama i trijažnim centrima, a pacijent lek pije kod kuće. Neutrališuća antitela se daju kao intravenska infuzija, a pacijent posle primene infuzije se prati još nekoliko sati. Za primenu ovog leka je potrebno obučeno osoblje i odvojena soba gde nema drugih kovid bolesnika. Zato, se i ona za sada primenjuju samo u dnevnim bolnicama odnosno ambulantno, nakon čega pacijent ide kući. Kako je organizacija zahtevna, za sada nije moguće da se ovi lekovi primenjuju u kovid ambulantama.

• Kada će biti usvojena nova lista inovativnih lekova i za koje sve bolesti?

Kada govorimo o inovativnim lekovima, možda je najbolja definicija da su to lekovi koji značajno menjaju tok neke bolesti. Inovativni lekovi pacijentima pružaju primarni efikasniji način lečenja, produženje života i bolji kvalitet života, dok se sa druge strane dodatni efekat na zdravstveni sistem i društvo u celini ogleda i u kraćim hospitalizacijama, skraćenim bolovanjima, sprečavanju, odnosno odlaganju ranog odlaska u penziju.

Kada govorimo o novoj Listi lekova, u ovom trenutku mi smo u završnoj fazi pregovora sa farmaceutskim kompanijama u cilju pribavljanja najpovoljnijih ponuda za stavljanje novih inovativnih lekova na Listu lekova. Struka je odredila prioritetne lekove iz različitih terapijskih oblasti, u najvećem broju u odnosu na prethodne godine, više od 40 lekova, a sve to zahvaljujući najvećim sredstvima opredeljnim za nove inovativne lekove koja iznose 5.8 milijardi dinara. Odluku o stavljanju leka na Listu lekova donosi Centralna komisija za lekove i prilikom donošenja odluke razmatraju se prioritete struke, za koliko pacijenata je lek namenjen, trenutno dostupne terapijske opcije, finansijska sredstva potrebna za stavljanje nekog leka na Listu lekova kao i raspoloživa sredstva. Nova Lista lekova se očekuje početkom godine čime će se značajno unaprediti dostupnost inovativnih terapija u Srbiji.

• Najavili ste vakcinaciju protiv humanih papiloma virusa za 2022. godinu. Kada tačno će ona moći da počne i kakvo interesovanje očekujete?

Vakcina protiv HPV će o trošku RFZO biti dostupna u martu sledeće godine. Inače, radi se o vakcini koja je od 2018. godine Programom o imunizaciji uvedena kao preporučena, ali se do sada nije obezbeđivala o trošku države i građani su imali mogućnost da je kupe u slobodnoj prodaji. Međutim, sada njena dostupnost na teret RFZO omogućiće širu primenu i svakako će doprineti većem interesovanju. Vakcinacija protiv HPV je izuzetno važna jer se na ovaj način skoro sasvim sprečava nastanak karcinoma grlića materice kod devojčica, kondiloma, karcinoma spoljnih polnih organa (vagine, penisa), anusa i ždrela, koji su izazvani HPV infekcijom kod oba pola.

Foto: Privatna arhiva

Zato je važno da se radi na podizanju svesti i zdravstvenoj edukaciji dece i roditelja i znacaju vakcinacije. O trošku države, kao preporučena imunizacija, moći će da se vakcinišu devojčice i dečaci uzrasta od 9 do 19 godina, pre prvog seksualnog odnosa, pošto se infekcija HPV najčešće dešava tokom prvih seksualnih odnosa. Najidealniji period za primenu vakcine je 12 do 14 godina. Kod dece do 14 godine primenjuje se u dve doze.

• Svaki šesti par u Srbiji ne može da ima decu. Kada će na vantelesnu oplodnju moći da idu i parovi gde postoji problem kod muškog partnera i da li će postojati starosna granica za njih?

Moram pre svega da napomenem da su i do sada pravo na vantelesnu oplodnju imali parovi kod kojih je osim ženskog, problem bio i muški sterilitet. Novina je da za razliku od ranije, od naredne godine, mogućnost na postupke vantelesne oplodnje će imati parovi kod kojih muški partner ima problem sa azospermijom. Kriterijum kod navedenih parova, koji će se prijavljivati na postupak vantelesne oplodnje na teret RFZO biće da muški partner bez obzira na godine kod koga je dijagnostifikovana azospermija ima prethodno zamrznut materijal.

• Svesni da ima parova koji i dalje idu na vantelesnu oplodnju van granica naše zemlje. Kako stati tome na put?

Parovi iz ličnih razloga odlaze u inostranstvo na lečenje neplodnosti bez obzira na ista prava koja su im obezbeđena na teret RFZO. Neretko se dešava da parovi odu na vantelesnu oplodnju u inostranstvo, ali se vrate ovde i dobiju dete iz postupka vantelesne oplodnje koja je urađena kod nas. U poslednje četiri godine, u skladu sa populacionom politikom koju vode predsednik i Vlada Republike Srbije, RFZO je u kontinuitetu proširivao prava iz oblasti vantelesne oplodnje. Pre svega podignuta je starosna granica za žene na 43 godine života, omogućeno je pravo parovima na vantelesnu oplodnju za drugo dete koji imaju jedno dete dobijeno iz postupka VTO, omogućeno je zamrzavanje embriona, a od prošle godine i neograničen broj pokušaja za prvo dete.

Foto: Shutterstock

Od 2022. godine planira se i neograničen broj krioembriotransfera za prvo dete, takođe i parovi sa sekundarnim sterilitetom imaće pravo na vantelesnu oplodnju za dobijenje drugog deteta, kao i već pomenuto proširenje prava za muške partnere. Sa svim dosadašnjim pravima, kao i pravima koje će parovi imati od 2022. godine, Republika Srbija omogućava parovima najšira prava iz oblasti VTO od svih zemalja u regionu, pa i šire. Takođe, RFZO svake godine pored državnih ustanova, zaključivanjem ugovora i sa privatnim klinikama, omogućava parovima nesmetan izbor ustanove gde će se obaviti postupak vantelesne oplodnje bez lista čekanja.

• Koliko je pacijenata ukupno, i među njima koliko dece, poslato na lečenje u inostranstvo?

RFZO upućuje osigurana lica, decu i odrasle, na lečenje u inostranstvo na osnovu medicinskih indikacija iz Pravilnika za lečenje u inostranstvo. Propisana procedura se od strane RFZO sprovodi efikasno, a u hitnim slučajevima se u roku od nekoliko sati pacijent transportuje u inostranu zdravstvenu ustanovu na lečenje. U 2020. godini zaključen je Protokol o saradnji između RFZO i Avio službe Vlade Republike Srbije.

Tokom vanrednog stanja i vanredne situacije 13 pacijenata je upućeno na hitno lečenje avio-službom Vlade na složene hirurške zahvate u inostranstvo. Kod većine pacijenata je faktor vremena imao odlučujuću ulogu za uspešan ishod lečenja, te se nije moglo čekati sa otvaranjem granica. U toku 2019. godine odobreno je 860 zahteva što predstavlja najveći broj do sada. U 2020. godini i pored zatvorenih granica i nametnutih ograničenja zbog pandemije, upućeno je 600 lica. Odgovoreno je blagovremeno na svaki zahtev i upućeni su na lečenje svi oni koji su ispunjavali propisane uslove i medicinske indikacije. U toku marta i aprila 2020. godine, kada je sve praktično stalo, RFZO je obezbedio nesmetano upućivanje hitnih pacijenata na lečenje u inostranstvo i dijagnostiku retke genetske bolesti, a što je omogućilo da trudnice i za vreme vanrednog stanja obave dijagnostiku od koje zavisi ishod trudnoće.

Na lečenje i dijagnostiku retke genetske bolesti se najčešće upućuju deca, a broj dece kojima je odobreno upućivanje u inostranstvo je u periodu od 2013. do 2020. godine značajno povećan i svake godine se povećava. Tako je u periodu od 2008. do 2012. godine na lečenje u inostranstvo upućeno 420 dece što predstavlja u proseku 83 godišnje, dok je u periodu od 2013- godine do 2021 godine (do 28.12.2021.) u inostranstvo upućeno 4.221 dete, odnosno prosečno 469 dece na godišnjem nivou.

• Kako biste opisali godinu koja je iza nas 2021. a koji su planovi RFZO za 2022. godinu?

I ovu godinu je obeležila borba protiv korona virusa i RFZO je usmerio maksimalnu posvećenost ka ispunjavanju svih zahteva ustanova za lekovima i opremom za kovid 19. Na kraju ove godine mogu reći da je naš zdravstveni sistem uspeo da reaguje na svaki izazov najbrže i najefikasnije, kao i da smo uspeli da obezbedimo sve neohodno za pružanje najbolje zdravstvene zaštite. Ovu godinu pandemije je, svakako, obeležila masovna vakcinacija koju smo počeli nakon dolaska kineske vakcine 19. januara i prva smo zemlja u Evropi koja je počela vakcinaciju Sinofarm vakcinom. Ponosna sam na uspeh naše zemlje u obezbeđivanju vakcina.

Srbija ima na raspolaganju pet vakcina u dovoljnim količinama, a naši građani mogu da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu. Ne zaboravimo da smo dugo vremena bili jedina zemlja u svetu koja je imala dostupne vakcine od više proizvođača i da su građani mogli da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu.

Tokom 2022. godine nastavljamo sa aktivnostima u borbi protiv korona virusa dokle god to bude potrebno, ali takođe, naše aktivnosti će biti usmerene i na pružanje i unapređenje zdravstvene zaštite osiguranih lica. U 2022. godini u skladu sa prioritetima Vlade Srbije radiće se na daljoj digitalizaciji usluga koje RFZO pruža osiguranim lica direktno, kao što je mobilna aplikacija RFZO posredstvom koje će osigurana lica moći da se informišu o svim relevantnim informacijama o svom zdravstvenom osiguranju i ostvarivanju prava i buduća veb aplikacija za elektronsko korišćenje usluga koje su trenutno moguće samo posredstvom šaltera Fonda.

Pored digitalizacije usluga koje RFZO pruža na šalterima svojih filijala i ispostava, kroz nove veb i mobilne aplikacije, izvršiće se i transformacija poslovnih procesa u vezi sa elektronskim trebovanjem i fakturisanjem na strani zdravstvenih ustanova, praćenje zaliha, a sve u skladu sa Zakonom o eFakturi koji stupa na snagu 1. maja 2021. godine. Jedan od važnih stvari sa kojima ćemo nastaviti je unapređenje dijagnostike u Srbiji.

Veliki pomak je ostvaren u prethodnom periodu i na polju vantelesne oplodnje, te smo po obimu prava na ovu uslugu ispred većine zemalja kako u regionu tako i šire. Bitno je napomenuti i da je RFZO zaključivanjem ugovora sa privatnim ustanovama za operaciju katarakte omogućio osiguranim licima kraće vreme čekanja na operaciju.

Pružićemo podršku povećanju broja hirurških intervencija u Srbiji posredstvom dovođenja inostranih stručnjaka, za sve procedure koje mogu da se izvode u Srbiji što ima značaj na podsticanje novih hirurških procedura kod nas, a koje se rade u svetu, sticanja novih i unapređenje znanja nasih stručnjaka, a uz manje izdvajanje finansijskih sredstava. U pogledu lekova cilj države je da se nastavi sa obezbeđivanjem najsavremenije inovativne terapije, unapređivaće se prava na medicinsko tehnička pomagala odnosno obezbeđivaće se savremenija pomagala pacijentima.

Takođe, RFZO će nastaviti sa aktivnostima na daljoj centralizaciji javnih nabavki budući da se takav način nabavljanja i snabdevanja zdravstvenih ustanova pokazao kao vrlo uspešan i da je RFZO obezbedio sve neophodne lekove, zatim neophodan ugradni materijal, uključujući i nove generacije stentova, ugradnog materijala u kardiohirurgiji, vaskularnoj hirurgiji, ortopediji koje su dostupne najrazvijenijim zemljama sveta i na taj način obezbedio kvalitetnu, a pravovremenu i srazmernu zdravstvenu zaštitu svima kojima je potrebna. Centralizovanjem javnih nabavki se obezbeđuje da sve zdravstvene ustanove budu snabdevene kontinuirano svim neophodnim za rad u svakom trenutku, a neće se stvarati dugovanja zdravstvenih ustanova prema dobavljačima što se dešavalo kada nije bila centralizacija.

(Telegraf.rs)