Moguće je da se neki raspust skrati ili školska godina produži: Ružić o nadoknadi časova, nastavi, koroni...

Škole su ostale mesto kvalitetne nastave, podrške razvoju naših najmlađih i druženja, bez da smo dozvolili virusu da pobedi i uruši sve to.

Ovako ministar prosvete Branko Ružić u intervjuu za Telegraf.rs komentariše prvo polugodište koje se uprkos koroni završilo 30. decembra, kako je školski kalendar i predviđao. Pitali smo ga i kako će biti nadoknađeni časovi od produženog jesenjeg raspusta, šta će učiniti po pitanju toga što je škola postala dosadna mladim generacijama odraslim uz tablete i telefone, ima li sukoba sa članovima Kriznog štaba....

Preporučujemo

- Činjenica da smo školsku godinu započeli 1. septembra i da smo došli do zimskog raspusta, propisanog Kalendarom, bez ijednog izgubljenog dana nastave, uprkos izazovima, zavređuje osećaj zadovoljstva i ponosa, pre svega odgovornim ponašanjem svih zaposlenih u vaspitno-obrazovnom lancu. Vi znate da smo odmah osnovali Tim za škole, koji se redovno sastajao i po tzv. “semafor” modelu menjao tip nastave gde su pokazatelji ukazivali da za time postoji potreba. Takav način promišljanja i sinergije doveo je do toga da mi mesecima nemamo nijednu školu koja radi po onlajn modelu, kao i da je broj zaraženih đaka i zaposlenih minimalan.

• Da li Ministarstvo razmatra kako će biti nadoknađena 3 dana od produženog jesenjeg raspusta u novembru? Sindikati kažu da bi najjednostavnije bilo produžiti školsku godinu. Šta Vi mislite o tome?

Postoji više modela nadoknade časova, među kojima su i produžetak trajanja časova, radne subote, produžetak školske godine, mogućnost da se jedan od raspusta skrati. Odluka će biti doneta u zavisnosti od epidemiološke situacije, koja je za sada stabilna.

• Nastavnici tvrde da je onlajn nastava ostavila posledice po znanje đaka. Kako to komentarišete?

Onlajn nastava je bila iznuđeno rešenje u vremenu koje je od nas to zahtevalo. Mislim da smo reagovali veoma dobro, brzo i da smo svi shvatili šta je čiji zadatak, a cilj nam je bio zajednički – da nijedno dete ne snosi posledice pandemije, kada je obrazovanje u pitanju. Ne zaboravimo, onlajn nastava je zahtevniji model nastave i za učenike i za nastavnike i iako je iznenada uspostavljen, iako smo imali određene poteškoće u početku, sve smo uspešno prevazišli i prosvetni sistem je u potpunosti odgovorio na sve okolnosti. Pratimo postignuća učenika kontinuirano i korigujemo se po potrebi. Za sada nemamo nikakve pokazatelje koji bi potvrdili tezu određenih nastavnika. Da je bilo teže svima da se uklope, jeste, slažem se, ali smo reagovali najbolje moguće u datoj situaciji i ja sam izuzetno zahvalan i ponosan.

U škole stiže 20.000 računara

• Često se može čuti da je mladim generacijama, odraslim uz tablete i telefone, škola dosadna. Šta Vi mislite o tome? Kada nastavnici i đaci u Srbiji mogu očekivati da se nastava osavremeni?

Više nego ikada u uslovima pandemije i rada na daljinu imali smo priliku da ubrzamo proces digitalizacije u nastavi koji je ranije započet. Nastavnici su i pre pandemije imali različite obuke za unapređenje digitalnih kompetencija i zato su bili spremni da odgovore na sve izazove koje je nametnula pandemija. Naravno, radimo i na opremanju učionica.

Kontinuirano kroz različite projekte i u saradnji sa partnerima radimo na tome da u što većem obimu digitalizujemo i unapredimo sistem, ali i da poboljšamo proces i uslove učenja u našim školama kako bi dodatno doprineli unapređenju kvaliteta obrazovanja. Ministarstvo je nedavno podelilo 7.000 računara i 480 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije, kako bi se unapredio proces nastave. Ova podrška će biti značajna u obavljanju redovnih aktivnosti, ali i u daljem obrazovanju o digitalnoj pismenosti kako nastavnika, tako i učenika. Pomoći će daljem usavršavanju nastavnika, pružiti podršku učenicima i podstaći digitalizaciju nastavnih procesa. Naš plan je da u 2022. godini dodelimo skoro 20.000 računara.

• Na šta ste najviše ponosni otkad ste na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja? Postoji li nešto zbog čega žalite?

Ponosan sam jer je Ministarstvo timskim radom uspelo da realizuje sve planirane i predviđene aktivnosti. Usvojili smo veoma važna dokumenta, poput Strategije obrazovanja i vaspitanja, Strategije nauke, Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o studentskom obrazovanju, i nedavno četiri prosvetna zakona za unapređenje nastave i uslova za učenje, kao i Zakon o inovativnoj delatnosti. Izgradili smo i dogradili nove vrtiće, škole, i planiramo još mnogo investicija na svim nivoima obrazovanja. Radimo na digitalnom opremanju škola i nastavnika, kao i na uspostavljanju JISPa, novog sistema praćenja obrazovanja učenika i usklađivanja sa potrebama tržišta rada. Takođe, temeljnijim radom bliži smo uspehu realizacije projekta Državna matura.

Sučeljavanja na sednicama Kriznog štaba 

• Da li se dešavalo da sukobite mišljenje sa članovima Kriznog štaba ili članovima Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u školama?

Na sednicama Kriznog štaba se neretko iznose različiti predlozi, koji su sa stanovišta one struke koja ih iznosi i zastupa svakako opravdani. U svakom slučaju posle dijaloga uvek bude doneta odluka koja je u interesu očuvanja zdravlja svih naših građana.

Korona i "zamrzavanje" školarina

• Budući da i ova godina protiče pod pandemijskim merama, da li ćete preporučiti fakultetima da ne povećavaju školarine i da omoguće studentima olakšice u plaćanju?

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će, kao i do sada, pratiti epidemiološku situaciju i u skladu sa tim reagovati i davati preporuke koje se odnose na obrazovne institucije svih nivoa, pa tako i na visokoškolske ustanove.

• Nove zakonske izmene predviđaju pevanje himne na početku školske godine i stroge kazne za one koji to ne urade. Kako se došlo na ovu ideju?

Osnov donošenja takve odluke je namera i želja da kao građani poštujemo svoju zastavu, grb i himnu i time na najlepši mogući način čuvamo svoj identitet. Na ovaj način učenici i studenti grade poštovanje prema državi u kojoj žive i razvijaju osećaj zajedništva i pripadnosti društvenoj zajednici.

• Šta se tačno menja u pogledu učenja na daljinu? Na koji način će zakonske izmene uticati na učenje od kuće za đake koji su bolesni i ne mogu da pohađaju nastavu u školi?

Izmenama i dopunama zakona o srednjem obrazovanja i vaspitanju stvorena je zakonska osnova za donošenje novog pravilnika, kojim će bliže biti uređena pitanja koja se odnose na učenje na daljinu, kao i ostale oblike izvođenja nastave.

(Telegraf.rs)