Upoznali smo Zlatokosu iz brvnare, ostvaruju joj se želje: Ozarila se kad je ugledala poklon, majka zaplakala

Predivna sedmogodišnja Zlatokosa Ivana Lešević iz sela Samaila kod Kraljeva i njena tužna priča o životu sa samohranom majkom podigla je Srbiju i srpsku dijasporu na noge. Devojčica bistrih plavih očiju i duge zlatne kose živi u maloj brvnari sa mamom Marijom, koja je nedavno operisala rak dojke.

Marija ne radi, a tako bolesna, išla je u nadnicu - skupljala, kako priča, kornišone, maline... Šta god. Gde je pozovu. Kako bi svojoj ćerkici obezbedila što srećnije detinjstvo. Posle pisanja Telegrafa, ogroman broj humanih ljudi javio se sa željom da pomogne i ispuni novogodišnje želji maloj Zlatokosi - da dobije lutku, vidi Deda Mraza i ima svoju sobu.

Neodoljivi osmeh preslatke Ivane i njene plave oči sivilu kišne srede davale su vesele boje. Stidljivo, u novoj roze jaknici i roze čizmicama dočekala nas je ispred dotrajale brvnarice. Na kosi je nosila sjajni rajf, na koji je posebno bila ponosna.

Stidljivo, ali srećno, uvela nas je u staru prostoriju uz škripu dotrajalih vrata. Na oronulom zidu jedne jedine prostorije u crvenom srcu stoji ispisano "Ivana". To je, kaže nam majka, nacrtala jer ćete vi doći. Kraj zida stari šporet na drva, pored njega televizor i krevet. Na njemu Ivana spava sa majkom. Tu su i Zlatokosini ljubimci, dve mačke koje joj rado predu u zagrljaju.

Na podu nema laminata, a proz je "krpljen" pur-penom da bi se sprečilo prodiranje hladnog vazduha. U drugom kraju sobe, kako nam priča Marija, smeštene su stvari koje su njena ćerka i ona dobile od humanih ljudi. Dve lutke, novogodišnji paketić, posteljina, odeća, obuća...

Najveća radost zbog lutke

Mariji telefon ne prestaje da zvoni, a ona teško zadržava suze, što zbog tuge, što zbog radosti. U razgovoru za Telegraf.rs govori da nije očekivala da će se u roku od jednog dana ogroman broj humanih ljudi javiti da joj pomogne.

- Dobili smo hranu, odeću, obuću... Ivana je dobila gumene čizme, lutke koje je tražila. Njima se najviše obradovala. Iskreno, nisam očekivala da će se ljudi tako odazvati - kaže ona.

Marija ističe da je u brvnari potrebno da se promene stari prozori, vrata, da se sredi pod, ali i celo kupatilo - tuš kabina, lavabo, bojler...

- Želela bih da se zahvalim Vladu Dragiću iz Čačka od kojeg je sve ovo počelo i učiteljici škole slikanja iz Zemuna koja je prva Ivani poslala čizmice, lutku, knjigu o Zlatokosi - govori Marija i prekida jer je emocije savladavaju.

Volela bih da ostanem ovde

Devojčica nam priča kako je zahvalna i zadovoljna na svim poklonima koje je dobila.

- Imam još jednu želju, da mi Deda Mraz donese bebe da mogu da ih hranim i da ih presvlačim. I želela bih da imam svoju sobu... Ustvari, ne to, da imam šminku da mogu da se šminkam - kaže Zlatokosa.

Ivana nam priča i da bi volela da ostane tu.

- Volela bih da ostanem ovde, samo da bude lepše. Spavam sa mamom, volela bih da imam svoj krevet - dodaje.

Svim ljudima preslatka devojčica iz Samaila imala je nešto da poruči.

- Hvala svima! - rekla je ona.

Na kraju našeg susreta, Zlatokosi smo poklonili lutku kakvu je tražila, kose boje poput njene, koju može da češlja i pravi joj razne frizure. A njen široki dečiji osmeh bio nam je i više nego dovoljan da uvidimo koliko se poklonu obradovala.

Podsetimo, Telegrafu se javio veliki broj humanih ljudi, firmi i udruženja koja su izrazila želju da pomognu maloj Zlatokosi da ima srećno detinjstvo. Marija je, inače, kako navode za naš portal iz Centra za socijalni rad Kraljevo, korisnica od 2011. godine. Ona je nezaposlena i samohrana je majka.

Od humanih ljudi tražila je samo da joj pomognu da renovira brvnaru u kojoj živi sa ćerkom.

Ukoliko želite da pomognete preslatkoj Zlatokosi i njenoj mami, to možete učiniti uplatom na račun 330-2400112235561-28, Credit Agricole banka.

(Telegraf.rs)