Ove česme u Kruševcu kriju tajnu: Postoji natpis koji nije protumačen, jednu je turski aga održavao

Pet kruševačkih česama, izgrađenih najverovatnije u doba kneza Lazara, još nemaju status kulturnog dobra, ali su značajan deo graditeljske baštine Kruševca, i uživaju prethodnu zaštitu na osnovu Zakona o zaštiti kulturnih dobara.

Na potezu Ulice kneza Lazara i Ulice Jug Bogdanova, na skoro podjednakom rastojanju raspoređeno je pet česama. Iz pravca zapadnog dela grada ka severnom delu, nalazi se Lazarička česma, česma "Dobra voda", česma "Cara Lazara", Uroševa česma i Zulina česma koja se nalazi pored Glavne autobuske stanice u Kruševcu.

Preporučujemo

Česme su tipski slične, ukopane su i spuštene u dubini od jedan metar u odnosu na sadašnji nivo Ulice Cara Lazara i Ulice Jug Bogdanova u kojima se nalaze. Sve česme su pravljene od peščara, i u obliku su kvadra, različitih veličina. Imaju stepenice i sve su ograđene kamenim potpornim zidovima.

Stil i arhitektura ovih česama ne govori dovoljno u kom periodu su sagrađene, osim česme "Dobra voda" za koju postoje pouzdani dokazi da je napravljena u periodu Osmanskog carstva. Preko puta ove česme se nekada nalazila turska džamija.

- Na česmi "Dobra voda" na kamenu postoji natpis na turskom jeziku. Taj natpis nije protumačen, ali se zna da je jedan turski aga bio njen darodavac. Kada je oslobođen Kruševac 1836. godine od turske vlasti, on je otišao u južne krajeve Srbije, ali je i dalje slao novac za održavanje te česme. Pa se na osnovu toga zna da je česma "Dobra voda" iz turskog perioda - kaže za Telegraf.rs arhitekta konzervator u Narodnom muzeju.

Pored česme "Dobra voda", najreprezentativnija po stilu arhitekture je česma Kneza Lazara koja ima više lula za odvod vode.

- Česma Kneza Lazara koja se nalazi nasuprot Lazarevog grada. Ona ima lule na tri strane iz kojih izlazi voda i veliki plato koji je ograđen kamenim zidom sa kamenim prizmama na vrhovima tih zidova.

Voda nije za piće, ali se upotrebljava u tehničke svrhe

Voda na ovim česmama se ne preporučuje ljudima za piće, a rađena su i ispitivanja koja su utvrdila da ona nije bakterijski ispravna.

- Voda za piće na ovim česmama nije ni hemijski, ni bakteriološki ispravna. Vršena su ispitivanja i utvrđeno je da voda nije za piće. Vodu sa česama su stanovnici Kruševca upotrebljavali do šezdesetih godina prošlog veka, kada su je hidroforom razvodili po okolnim ulicama. Na taj način su se poremetile žice i ti izvori. Ali bitno je reći da još uvek ima vode na česmama. 

Dokumentacija o ovim česmama je prikupljena sedamdesetih godina 20. veka, a Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu je uradio istraživanje o stanju vode.

- Podaci o česmama su prikupljeni sedamdesetih godina 20. veka. Tada je i krenula ideja da se one rekonstruišu pošto su bile u relativno lošem stanju. Prikupljena je dokumentacija o protoku vode u minuti i ostalim tehničkim osobinama. Osamdesetih godina je Zavod za zaštitu spomenika u Kraljevu radio elaborat na analizu postojećeg stanja vode, a onda je dao predlog za rekonstrukciju i restauraciju četiri česme. Tom prilikom nije rađena Uroševa česma.

Uroševa česma je bila u jako lošem stanju do 2012 godine, kada je tada na predlog opštine Kruševac, preduzeće "Vlasinac Igda" uradila rekonstrukciju.

- Zbog lošeg odvoda vode koja izlazi iz lula, Urošava česma je opet u lošem stanju, jer se voda zadržava na platou ispred česme i tu je nastala velika bara sa žabokrečinom - zaključuje naša sagovornica.

(Telegraf.rs)