Mama Biljana menja Srbiju: "Dok vi slavite, oni stavljaju ruke na uši, vrište, plaču, povređuju roditelje"

Foto: Privatna arhiva

Nečije dve sekunde zadovoljstva, što će nešto da pukne, deci sa autizmom, a i drugim posebnim potrebama je stres. Umesto radosne praznične atmosfere zbog petardi, ona, njihovi roditelji, braća i sestre proživljavaju prazničnu agoniju koja počinje od Svetog Nikole i traje sve do srpske Nove godine.

Zato, STOP PETARDAMA.

Preporučujemo

Upravo to je najjača poruka plakata koja se mogu sresti po Beogradu, Novom Sadu, Pančevu... a potekle su od Biljane Nešić, majke dečaka sa autizmom koji ima 13 i po godina.

Biljana je majka dvojice dečaka, ali ju je na akciju nateralo stanje starijeg sina.

- Imam sina sa autizmom koji ima 13,5 godina i još jednog mlađeg sina, ali na akciju me je pokrenulo stanje starijeg sina. Naši praznični dani su jako stresni. To počinje od Svetog Nikole a završava se Novom godinom, i Božićem. Ti dani su jako stresni. Najstresnija je Nova godina, a Boga mi, bude i Božić. Tih sat, sat i po u novogodišnjoj noći su baš nepodnošljivi. Jer, to ne prestaje. Jedan baci jednu, drugi pet, treći baci dve. To je jedna kanonada koja ne prestaje, a nisu u pitanju samo petarde, ljudi pale i vatromet - priča Biljana za Telegraf.rs.

Osim što dečak sa autizmom ne može da uživa u praznicima, ne mogu ni svi ostali oko njega. Ni mlađi brat. Jer, svi gledaju kako njega da smire.

- Jako je stresno, pre svega, za njega, ali i za njegovog brata koji ne može da uživa u novogodišnjim praznicima. Svi gledamo kako njega nekako da smirimo, da on to što manje čuje.  On sam sebi poklapa uši, šeta po kući, traži prostor gde se to čuje manje. Puštamo mu muziku koja mu prija da bi to nekako nadglasali, ali je i to  nemoguće. A, drugo i sama preglasna muzika bi mu smetala. Tako da smo u principu jako uznemireni i svi smo u grču dok to sve ne prođe. To nije samo novogodišnja noć, već i svih pretprazničnih dana - opisuje Biljana njihove praznične muke.

U strahu su i kada izađu napolje, da neko ne baci petardu ispred njih.

- Desilo se pre nedelju dana da je neko bacio. Nije se, doduše, nešto preterano uznemirio, ali moram da napomenem da je on dete koje ima relativno blagu reakciju. Ima dece iz spektra sa drugim smetnjama - sa Daunom, sa nekim drugim razvojnim poremećajima, koji imaju daleko dramatičnije reakcije. Deca se povređuju, histerično vrište, plaču, povređuju roditelje koji pokušavaju da ih umire. Zaspu isključivo uz lekove za smirenje. On još i relativno blago reaguje, kako to, inače, može da izgleda - priča Biljana.

Zbog svih strahova i muka koji im menjaju one radosne trenutke kojim im sleduju tokom praznika, Biljana je pokrenula akciju Stop petardama. Ona se sa društvenih mreža preselila na ulice, a Biljana kaže da je akcija nadmašila njena očekivanja.

Za početak nam priča kako je, u stvari, akcija nastala, i kako ima pomoć i od ljudi koje ni ne poznaje.

- Ja sve vreme imam pomoć. Ni plakate nisam pravila sama. Pravili su mi ljudi, koje bukvalno ni ne poznajem, koji su se na osnovu mojih tekstova i onoga što sam pisala kako on reaguje, ponudili da mi naprave plakate. Nisam ih čak ni štampala. Imam prijateljske gestove sa raznih strana. Neki ljudi su mi štampali veliki broj plakata, neki ljudi su se nudili sami da štampaju i da ih dele na lokacijama kafića.

- Plakati fizički mogu da se preuzmu, ko nema gde da ih štampa, na nekoliko lokacija u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu. Za sve oni koji imaju mogućnost da štampaju postoji drajv sa kojeg mogu da skinu. Da li je veliki format, manji, crno-beli ili u boji, nebitno je. Bitno je da ih otštampamo i da obavestimo što više ljudi da taj problem postoji i da to njihovo zadovoljstvo od 2 sekunde time što će nešto da pukne nekome zaista predstavlja praznične noćne more - napominje naša sagovornica.

Utisak joj je što je akcija daleko nadmašila sva njena očekivanja. Uključile su se škole, posebno one za decu sa smetnjama, a one preko svojih kontakata uključuju i druge škole iz redovne nastave.

- U ovoj akciji meni su cilja grupa bili roditelji, odnosno oni koji deci te petarde kupuju, daju im i pokazuju kako se bacaju. Planiram da sledeće godine fokus te kampanje bude na deci u školama, da bude vizuelno više usmerena ka osnovcima i srednjoškolcima, da im se objasni da među njima postoje drugari kojima to jako teško pada. Inače, ono što je sjajan primer, je drugarica mog sina iz odeljenja. Razredna im je okačila u školi plakat i objasnila o čemu se radi, a ona je otišla kući, pričala sa mamom, tatom i sestrom, i oni više za Novu godinu neće bacati petarde - kaže Biljana Nešić za Telegraf.rs.

Njen sin je do petog razreda išao u redovnu, a od petog pohađa školu za decu sa posebnim potrebama. I on je, kao i mnoga druga deca koja imaju autizam, na dijagnozu tog stanja čekao nekoliko godina. 

- Postavljanje dijagnoze autizma traje jako dugo. Ne dijagnostikuje se tako lako. Moje prve sumnje su bile oko prve godine, ali do same dijagnoze je prošlo nekoliko godina. U međuvremenu smo prošli razne prelazne dijagnoze, ali obično se kod nas autizam postavlja u petoj, šestoj godini. Ide i na logopedske tretmane, išli smo na hipoterapiju sa konjima. Uključen je na vežbe u okviru škole senzorne integracije i socijalne veštine...

Osim roditelja da podsetimo, zbog petardi strahuju i vlasnici kućnih ljubimaca, najviše psa i mačaka. Iz Udruženja građana Animal rescue Serbia (ARS), su podsetili da nesrećne životinje, najčešće sa izoštrenijim čulom sluha od čoveka, stradaju od srčanog udara, izazvanog bukom. Druga opcija je da poginu usled povrede izazvane npr. petardom.

Ne želimo ni da pišemo o tome šta se može desiti sa decom koja bacaju petarde. Već imamo slučaj devojčice iz Jagodine, za čiju šaku se bore lekari u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.

Inače,  Zakon o javnom redu i miru, propisuje novčane kazne od 50.000-100.000 dinara ili društveno-koristan rad tokom 40 - 120 sati zbog petardi, a ukoliko se prekršaj izvrši u grupi, za počinioce je predviđena zatvorska kazna u trajanju od 30 do 60 dana.

(Telegraf.rs)