Neverovatne slike sa Midžora: Sva surovost zime na najvišoj tački centralne Srbije, telefoni ne pomažu

Sneg koji je nedavno prekrio Srbiju, napravio je goleme probleme meštanima u selima na većim nadmorskim visinama. Dok se mehanizacija probijala do odsečenih domaćinstava, jedna grupa planinara popela se na najvišu tačku centralne Srbije - Midžor. Priroda je na Staroj planini pokazala svu svoju surovost, ali i lepotu koja mami planinare.

Aleksandar Cvetković iz Planinarskog društva Orfej opisao nam je kako je protekla akcija i upozorio sve koji se upute na takav poduhvat kako treba da se pripreme i ponašaju.

Jer, magla može da bude ekstremna, vetar da šiba, oči da se lede, a telefoni se u takvim uslovima gase. Umirujuća tišina u snegu, na 2.169 metara visine samo pokazuje kako priroda za noć pitomu i lepu planinu pretvara u snežno carstvo koje sakriva svaki oblik života - sva bića povlače se pred zimom, a kada i prođu, tragovi za njima brzo nestaju.

Kada bi neko pošao istom stazom kojom je sat vremena ranije krenula grupa planinara, ne bi mogao da primeti nikakve otiske stopala - vetar sve to raznese i izravna, zima ne dozvoljava da neko od nje bude jači.

- Krenuli smo oko 05 i 40. Tada je bio i pun Mesec, najintenzivniji. Po jako gustoj magli i dubokom snegu smo išli od samog početka. Ništa se nije videlo na više od 3 metra - započinje priču.

Najopasnije je krenuti bez adekvatne opreme i navigacije.

- Neki ljudi nisu svesni da se u zimskim uslovima i posebno na visokim planinama, vremenski uslovi mogu promeniti u sekundi. Bilo je najavljeno sunce celog dana, uz znatno veće temperature, kao i sa malo vetra, a na stazi je bilo maglovito, sa nižim temperaturama i uz vetar. Tako da su neki gledali prognoze i na osnovu toga poneli neodgovarajuću opremu. Prognoze često greše, najave lepo vreme, a bude obrnuto ili najave jako loše vreme, a bude idealno.

Svako nek ima na umu da ponese i dodatnu opremu, bez obzira što je najavljeno lepo vreme. Neki nisu, recimo, imali ni maske za lice, niti naočare za skijanje, niti naočare za sunce i njima je jači vetar ledio bukvalno oči.

U takvoj šetnji možete zaboraviti na mobilne telefone.

- Većini su se ispraznile baterije i android više nije funkcionisao posle nekoliko sati, jer jako brzo se troše baterije po hladnijem vremenu. Zato je savet držati androide negde u rancu ili u nekom džepu, ali unutrašnjem da se ne bi mnogo hladili uređaji i brzo trošile baterije - kaže Cvetković.

Korišćenje telefona otežava i vlažno vreme koje uz hladnoću "zamrzava" ekrane. Uređaji mogu i da se pokvare.

- Kako smo se penjali, postepeno su se uslovi za planinarenje otežavali, sneg je negde bi mekaniji i dublji, negde zaleđen, formirala se korica i onda negde se propadalo lako do 1 metar dubine, negde je bilo teže probiti led. Znatno se usporilo kretanje negde posle 3 kilometara pešačenja.

A onda, na samom vrhu vreme je priredilo iznenađenje zahvaljujući kom su i nastale magične fotografije.

- Otprilike na 1,7 kilometara od Midžora, najviši vrh centralne Srbije, odjednom je nestala magla, otvorili su se vidikovci na sve strane, dočekalo nas je sunce i vetar je prestao. I tako je bilo narednih 2 sata. Jedino je ponekad duvao vetar, odnosno najjači na samom vrhu, što je i tipično za Midžor. Ali blizu njega nije bilo vetra. Onda opet otprilike na 1.5 kilometar od vrha, u povratku, ponovo smo ušli u jaku maglu i po još nepovoljnijim vremenskim uslovima smo se vraćali do planinarskog doma Babin zub.

Staza kojom su došli više se nije videla. Sneg je bilo potrebno iznova gaziti, odnosno prtiti. Šta sneg, vetar i mraz naprave najbolje se vidi na kamenu koji označava vrh planine - sa formom u pravcu vetra poput kristala sneg i led su okovali kamen, a prizor je vanzemaljski.

- Jako je važno da grupa bude kompaktna, jer ako bi se neko vraćao i pomislio da može da prati tragove u snegu na stazi koja se prtila, shvatiće nakon 100 metara da staza nestala nema je, a orjentisati se samo po magli, to je izuzetno teško. Androidi ne pomažu. Jedino specijalizovani uređaji poput Garmina i prisustvo iskusnog planinara, vodiča može tu da bude od pomoći u takvim situacijama. Ne idite u planine nespremni, sa neodgovarajućom opremom jer ovo je tipičan primer gde mogu da se naprave greške.

A silazak sa vrha nekad je teži nego uspon.

- Nešto više od 9 sati je trajala planinarska akcija. U lepim vremenskim uslovima otprilike se ista staza može završiti i za 5-6 sati laganim hodom - zaključuje naš sagovornik.

(Telegraf.rs)