Džemper se plete i do 7 dana, a kupci uvek zadovoljni: Jedan iz Sirogojna je dobila i engleska kraljica

Žene američkih i ruskih predsednika, kraljica Elizabeta, Jovanka Broz... sve ove svetske dame nisu odolele lepoti i toploti rukom rađenih džempera iz Sirogojna. Upravo ovaj tradicionalni odevni komad proslavio je planinu Zlatibor širom planete.

- Naučila sam plesti od svoje majke, i ta veština se u našoj porodici prenosila sa kolena na koleno. Za jedan džemper mi treba nekih sedam do osam dana i potroši se oko kilogram vune. Stranci su oduševljeni, i to najviše oni koji dolaze iz hladnijih krajeva, kažu da ih ništa ne ugreje kao vuneni džemperi - rekla je pletilja Slovenka Mitić za RINU.

Preporučujemo

Masovno pletenje džempera u Sirogojnu počelo je šezdesetih godina prošlog veka, kad su radovi zlatiborskih žena bili prezentovani na izložbi u Beogradu. Njihov trud nije ostao neprimećen, pa se krenulo u veću proizvvodnju.

Međutim, ubrzo se ispostavilo da domaće ovce i nisu baš najbolje rešenje, tako da je sa Islanda dopremana gotova, ispredena vuna na kojoj su pletilje iz ovog kraja mogle da prikažu svu svoju maštu.

- Inspiracija se dobijala sa domaćih tkanih proizvoda, ćilimskih šara, a početkom sedamadesetih godina krenulo se sa cvetovima i oslikavanjem zlatiborskih pejzaža, kuća i drveća što je bio pun pogadak - rekla je Rosa Ljubojević, rukovodilac u proizvodnji džempera.

Džemperi iz Sirogojna odavno su prestali da budu običan odevni komad i danas su oni brend zlatiborskog kraja.

- Mnogi posetioci koji dođu i kupuju džempere kažu da ih oni podsećaju na detinjstvo, bude u njima nostalgiju i vraćaju ih u period kad su im bake plele džempere i čarape - kaže Biljana Jovanović, prodavačica u Muzeju pletilja Sirogojno.

Potvrdu za lepotu i kvalitet zlatiborski džemperi dobili su kroz brojne osvojene nagrade, a nije izostalo ni priznanje za podsticaj emancipacije seoske žene. Kako bi se radovi veštih Zlatiborki sačuvali od zaborava, izloženi su u Muzeju pletilja u Sirogojnu.

(Telegraf.rs)