Sneg je danas padao iz sve snage: Ali godine kad je bilo najgore sećaju se samo najstariji!

Sneg koji je preko noći napadao po Srbiji iznenadio je mnoge, a vozači su celog dana, kako u Beogradu, tako i na međugradskim relacijama, imali mnogo problema. 

Na mnogim saobraćajnicama bio je otežan saobraćaj, a negde i obustavljen za teretna vozila.

Na pojedinim saobraćajnicama dolazilo je do periodičnih obustava saobraćaja usled saobraćajnih nesreća i proklizavanja vozila.

Iz JP "Putevi Srbije" apelovali su na vozače da prilagode vožnju uslovima na putu.

- Savetujemo maksimalan oprez pri vožnji i molimo učesnike u saobraćaju da prilagode brzinu kretanja zbog pojave magle koja smanjuje vidljivost na putevima, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura kao i na putnim objektima preko reka - navodi se u saopštenju JP Putevi Srbije.

Ipak, iako je ovo sneg kakav najmlađi ne pamte, usled globalnog zagrevanja, treba se prisetiti da ga je nekad bilo mnogo, mnogo više, i da ipak živimo u vremenu kad treba da mu se radujemo, jer će ga biti sve manje i manje, nažalost.

Jedna od najhladnijih zima u Srbiji je bila ona iz 1812. godine:

„Zima je bila toliko hladna, oštra i istrajna, da se ni najstariji ne sećaju ovakvog vremena“ - zapisao je jedan od hroničara u dnevniku Minoritskog samostana u Pančevu.

Samostanski hroničar iz Pančeva tako navodi da je u januaru 1816. bilo „toliko hladno da se u Bavaništu, na pustari, smrzao jedan pastir zajedno sa svojim stadom, a u Omoljici je neočekivano snažan ledeni vetar uništio ovce na obali Dunava“.

Jedna od najvećih nepogoda u Srbiji u 21. veku desila se 2012. godine, kada je jaka snežna nepogoda u januaru i februaru pogodila Srbiju i region. Dnevni listovi su tada izlazili sa naslovima "Dramatično“, „Zatrpani“, „Rat protiv zime“ i „Snežni pakao“, kao i „Hladnoća napunila prihvatilišta“, „Starac se smrzao u kući“ i „Zavejanima poslednja kora hleba“.

Naime, sredinom treće dekade januara 2012. intenzivne snežne padavine su, uz vrlo niske temperature, dovele do teških okolnosti za celu zemlju, ali i ostatak regiona. Nakon što je tokom jednog vikenda 37 opština proglasilo vanrednu situaciju, Vlada Srbije je na telefonskoj sednici donela odluku da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji. Bilans snežne nepogode u Srbiji početkom 2012. godine je tragičan. Pronađeno je dvanaest osoba koje su nastradale od zime. Pored nekoliko ljudi koji su se smrzli u snegu, jedan od slučajeva koji je izazvao najviše medijske pažnje dogodio se kada je tridesetogodišnja žena u Beogradu nastradala od ledenica i snega koji su se sa jedne zgrade obrušili na nju.

Oko 70.000 ljudi bilo je odsečeno od sveta, a spasilačke ekipe su bagerima i drugom mehanizacijom, na brojnim mestima pokušale da se probiju do zavejanih i zatrpanih. Kako je saopšteno u MUP-u, tokom mesec dana zimske nepogode, spaseno je 176 osoba po udaljenim i zavejanim selima.

U pojedinim gradovima, pa čak i u najužim delovima Beograda, tokom tih dana dolazilo je do povremenih problema sa grejanjem. U subotu 4. februara je zbog kvara na toplovodu 70.000 stanova veći deo dana bilo bez grejanja. Škole u mnogim opštinama nisu radile počev od petka 3. februara, a u Beogradu je tog petka otkazana popodnevna nastava.

Zbog tako velikog snega saobraćaj je sedam dana bio izuzetno otežan u celoj zemlji, a Beograd je u petak 3. februara preživeo jedan od najtežih snežnih dana u novijoj istoriji. Saobraćaj je bio u potpunoj blokadi, gradski prevoz je radio otežano, a vozila su se kretala u ekstremno teškim uslovima.

Na magistralnim i regionalnim putevima sneg nije bio očišćen u prva 24 sata, ali je situacija kasnije postala bolja. No, na pravcima na jugu Srbije situacija je i narednih dana bila krajnje kritična zbog ledene kiše koja je doprinela da se stvori ledeni prekrivač koji je okovao asfalt i zemlju.

Inače, kao godina najvećeg snega pamti se 1962, kada je sneg potpuno blokirao tadašnju Srbiju nakon Nove godine. Taj snežni rekord bio je bukvalno dvostruko veće visine nego ovaj iz 2012. Pored pomenute 1962. godine, kada je u Beogradu postavljen rekord od 80 centimetara snega, zaista velikih snegova bilo je i 1954, 1955, 1966, 1969, 1973, 1984, 1985, 1996. i na kraju 1999. godine. Svi ovi snegovi su daleko prelazili prosečne vrednosti, a meteorolozi ih nazivaju ekstremima, pisalo je Vreme.

1954.

Jedna od najsnežnijih godina nakon Drugog svetskog rata. U to doba je na teritoriji Srbije već radilo više meteo-stanica koje su zabeležile rekordne visine snežnog pokrivača. Između 22. i 23. februara, kada je zima već bila na izmaku, pao je takav sneg da je u Nišu zabeleženo 62, a u Kragujevcu čak 69 centimetara snežnog pokrivača. U Kraljevu i Knjaževcu je izmereno 90, u Dimitrovgradu 93, a u Zaječaru čak 108 cm. Rekordna vrednost, jedna od najviših izmerenih dotad, zabeležena je u Negotinu gde je palo čak 115 centimetara snega, piše Meteologos.

1962.

Dugo će se pamtiti ova snežna godina. Dve godine pre toga, 1960. bilo je velikih snegova, u Vojvodini su oboreni neki dotadašnji rekordi, ali će u istoriji Beograda ostati zabeležen 3. februar 1962, kada je na grad palo čak 80 centimetara snega. To je tačno dvostruko više nego u „apokaliptičnom“ januaru 2012. i oko četiri puta više od proseka najvišeg snega za celu Srbiju za mesec februar. Iste godine (1962), veliki sneg je u Vojvodini pao i u drugoj polovini marta, tako da će ta godina biti zapamćena po čak 79 dana u toku kojih je bilo snega nad Srbijom. Zanimljivo je da je i naredne, 1963, sneg ponovo došao u ogromnoj količini – tako će 27. januara biti zabeleženi rekordi u Požegi i Kruševcu sa 55 cm, kao i gotovo neverovatnih 124 centimetra u Leskovcu.

1969.

Snežne zime se nastavljaju tokom cele decenije, i to ne samo u planinskim krajevima. U januaru 1966. beleži se 50 centimetara snega u Zrenjaninu i 53 centimetra u Surčinu. Tri godine kasnije, pašće 57 centimetara snega na Petrovaradinu kod Novog Sada, kao i rekord na najsevernijoj i najmanje snežnoj stanici u Srbiji, na Paliću, gde je 6. februara 1969. zabeleženo 48 centimetara snežnog pokrivača. Tokom 1969. sneg se dugo zadržao, tokom većeg dela zimskog perioda, a zabeleženo je da je u proseku bio viši od jedan centimetar tokom čak 63 dana te godine. Tako velikih snegova potom dugo neće biti, ako se izuzme jedna zima, kada je početkom decembra 1973. na Kosovu bilo zabeleženo čak 92 centimetra snega.

1984.

Igrom slučaja, jedna od najsnežnijih godina bila je olimpijska 1984, kada je sredinom februara zavejao ogroman sneg. U Loznici je tada zabeleženo 69 centimetara snega, a u Novom Sadu, kod Rimskih Šančeva je 19. februara oboren gradski rekord sa 61 cm snega. Na planinama te godine su beleženi gotovo neverovatni rekordi – na Rudniku 149, na Divčibarama 153, na Kopaoniku rekordnih 198 cm, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213 centimetara snega. Kao po pravilu, velika zima je došla i naredne 1985. godine, kada je 10. januara zabeleženo 47 cm snega u Vršcu, 55 cm u Vranju i čak 57 cm u Kuršumliji. Ova je zima jedna od onih kad je i snežni pokrivač jako dugo trajao – čak 59 dana.

1999.

Jedna od poslednjih velikih zima zabeležena je na samom kraju XX veka, i to u godini sa velikim padavinama sa neba. Tako je 18. decembra 1999. zabeleženo čak 42 centimetra na meteo stanici u Košutnjaku u Beogradu. Od velikih zima iz ne tako davne prošlosti, zapamćena je i ona sa kraja 1996. kad je u jeku bio studentski protest. Tada je u Sremskoj Mitrovici izmereno čak 48 centimetara snega, što je svojevrstan rekord. Narednih godina možda neće biti tako visokih snegova, ali će zima biti duga – 2003. godine će snežni pokrivač trajati 47, a 2005. čak 54 dana. Prosečno trajanje snežnog pokrivača debljeg od jedan centimetar za drugu polovinu XX veka inače iznosi oko 37 dana.

Zanimljivosti vezane za sneg u Beogradu 

- Najraniji datum - 07. 10. 1897;

- Najkasniji datum - 11. 05. 1953;

- Srednji datum prvog snega - 23. novembar;

- Srednji datum poslednjeg snega - 21. mart.

Period snežnog pokrivača:

- Najraniji datum - 20. 10. 1908;

- Najkasniji datum - 22. 04. 1997;

- Srednji datum provog snežnog pokrivača - 03. decembar;

- Srednji datum poslednjeg snežnog pokrivača - 05. mart.

Najkasniji datumi prvog snežnog pokrivača:

- 27. 02. 2019/2020;

- 17. 01. 2011/2018;

- 22. 01. 2000/2001;

- 13. 01. 1958/1959;

- 14. 01. 1951/1952;

- 19. 01. 1950/1951.

(Telegraf.rs)