Divlje deponije nose opasnost od eksplozija i požara: U Srbiji ih ima oko tri i po hiljade

Divlje deponije na koje se otpad odlaže neselektivno, osim ekološkog problema, stvaraju i potencijalnu opasnost od požara. U Srbiji ih je, prema gruboj proceni, doskora bilo oko tri i po hiljade, ali se ubrzano radi na njihovom čišćenju, rekla je za RTS ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.

Pre godinu dana, negde tačno u ovo vreme, potpisan je ugovor između opštine Bogatić i ministarstva o sufinansiranju projekta sanacije deponije "Sovljak". Ubrzano se radilo na zakonskoj proceduri i juče su počeli radovi na zatvaranju te deponije.

Preporučujemo

- Ta deponija je preko 30 godina stara i juče su tu bili i meštani koji žive u blizini, kojima to svakako smeta posebno u letnjim mesecima kada ne mogu da otvore ni prozor, jer se preko 100 kuća nalazi u blizini, a takođe i fabrika hrane i voćnaci. S jedne strane vidite deponiju što izgleda stvarno zastrašujuće, a sa druge strane voćnjake - rekla je ministarka Vujović, koja je juče boravila u toj opštini.

Ministarka kaže da će zatvaranje te deponije unaprediti kvalitet života građana koji žive u blizini, ali i ostalih građana Bogatića.

- I tu nije kraj, jer postoji još nekoliko divljih deponija na toj opštini i trudićemo se da u narednom periodu sve to očistimo i zatvorimo - rekla je Vujovićeva.

U prethodnih godinu dana takođe je rešena i jedna od najvećih ekoloških bombi, deponija Stanjevine uz magistralu pored Prijepolja uz reku Lim, na koju je dnevno bacano oko 30 tona različitog otpada.

- Na toj lokaciji sada deponija više ne postoji, lokacija je ozelenjena. Sve je urađeno po propisima i onako kako je nalagala struka. Sada se gradi transfer stanica u Novoj Varoši i ka njoj će gravitirati i Prijepolje i Priboj. Ona će biti završena početkom sledeće godine, nakon toga ćemo odmah krenuti u zatvaranje i sanaciju Pribojske deponije gde sada ide smeće i iz Prijepolja - objasnila je ministarka.

Osim što su ekološka katastrofa, deponije mogu biti i veoma opasne, jer zbog nekontrolisanog paljenja može da se desi i eksplozija.

Ona da smo decenijama unazad svedoci da deponije gore, da imamo otpad koji zagađuje i zemlju i vodu i vazduh, i to je sve posledica nepravilnog odlaganja otpada.

- To mora da se radi na adekvatan način zbog čega će nam značiti sanitarne deponije, reciklažni regionalni centri, jer i one deponije koje su bile sanitarne i na kojima se otpad odlagao na pravi način, njihovi kapaciteti su puni i često dolazi do situacije da su i bedemi oslabljeni i neke od njih se moraju sanirati veoma brzo - rekla je Vujovićeva.

Ministarka kaže da je mnogo veći problem sa divljim, nesanitarnim deponijama, a njih po nekoj proceni ima i tri ipo hiljade u Srbiji.

- Mi smo u septembru očistili preko 500, ali molim i građane i inspekciju da vode računa da one ostanu čiste. Mi smo se potrudili da obezbedimo i kamere na pojedinim mestima upravo da se ne bi vraćali iz godine u godinu da čistimo jednu istu lokaciju. Situacija je sada mnogo bolja, jer smo počeli da radimo i zato što se vide rezultati i zato što imamo plan - ističe Vujovićeva.

Ministarka naglašava da je najava otvaranja klastera 4 izuzetna vest za Srbiju, posebno otvaranje poglavlja 27, što je dokaz da je u prethodnih godinu dana urađeno puno, naročito na usklađivanju zakonskih propisa po direktivi EU.

- Mi smo usmerili naše delovanje na vodu, vazduh i zemlju. Naravno da je problem i aerozagađenje i trudimo se da širom Srbije menjamo kotlarnice i prelazimo na ekološki prihvatljive energente - rekla je ministarka.

Kao primer navodi toplanu u Kragujevcu, gde se 40.000 tona pepela odlagalo na deponiju koji je leteo po celom gradu.

- U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj zatvorićemo to pepelište, sanirati tu deponiju, ali ono što je važnije zamenićemo te kotlove koji stižu krajem godine, kako se pepeo ne bi više stvarao. Dakle, u Kragujevcu se menja kompletna gradska toplana - rekla je u ministarka Irena Vujović.

(Telegraf.rs)