Danijela je prva žena vatrogasac u istoriji Novog Sada: "U svakom pozivu je prisutan strah"

Danijela Santrač je još kao dete sanjala da nosi uniformu vatrogasaca, smatrajući da je to profesija koja zrači humanošću. Danas je prva žena vatrogasac u istoriji Vatrogasne brigade Novi Sad.

To što je među stotinak vatrogasaca jedina žena, kako kaže u razgovoru za 021.rs, ne sputava je da svoj posao obavlja na najbolji mogući način, prenosi portal 021.rs.

Preporučujemo

Uniforma o kojoj je maštala postala je deo njene svakodnevice. Istovremeno, podsetnik je to na veliku odgovornost.

- U familiji sam bila okružena policajcima na koje sam se ugledala. Ipak, odabrala sam profesiju vatrogasca jer su mi oni uvek bili specifični i taj poziv najviše zrači humanošču. To što danas imam priliku da svakodnevno nosim ovu uniformu za mene predstavlja još veću vrednost. Zahvalna sam na prilici da radim sa ljudima koji su bili moji uzori, i da danas od njih učim - kaže Danijela Santrač.

Rodom sa Kosova i Metohije, Danijela je najveći deo svog života provela u Kovinu, gde je pre dve godine dobila priliku da radi kao vatrogasac. Zbog ljubavi Kovin menja Novim Sadom, ali poziv vatrogasca ne menja.

- Dugo sam želela da dobijem šansu da se bavim ovim pozivom, ali do toga nije bilo lako doći s obzirom na konkurse koje morate da prođete. Od pre dve godine sam vatrogasac i izuzetno cenim tu priliku, još sam srećnija što su prihvatili moj zahtev za premeštaj u Novi Sad, u jednu od najvećih vatrogasnih brigada u Srbiji - poručuje Danijela.

Strah je pokretač, predstavlja preduslov za hrabrost

Za tridesetogodišnju Danijelu hrabrost ne može da postoji bez straha, ali ukazuje na to da sve zavisi od situacije, jer je strah često je i pokretač.

- U svakom pozivu je prisutan strah određenog intenziteta. Ukoliko neko ne oseti određenu dozu straha, nema ni priliku da bude hrabar. Kada dobijemo dojavu, ne znamo gde idemo i kakva nas situacija očekuje na terenu. Strah te i pokreće, ali se ne fokusiraš na razmišljanje šta će biti i koje su moguće posledice, već ti je isključivo bitno na koji način možeš da pomogneš - poručuje prva žena među novosadskim vatrogascima.

Ona dodaje i da, iako je tek dve godine u ovom poslu, uspeva da ostane pribrana u kriznim situacijama, jer pokušava da održi fokus na tome da najbolje odradi svoj deo posla.

S obzirom na to da nije čest slučaj videti ženu u, kako Danijela kaže, "muškom poslu" kakvo je vatrogastvo, suočavala se sa različitim komentarima.

- Svaki poziv ima neku svoju težinu, ali je bitno da se ti pronađeš. Bilo je situacija, žensko sam, niža sam rastom, sitnija, pa uvek bude nekoga ko će da osudi to, ali te stvari mi ne predstavljaju ništa bitno. Kada naiđeš na ljude čije ti mišljenje znači, a koji te podržavaju u tome što radiš, onda ti je samo to važno - ističe Santrač.

Ona dodaje i da je vatrogastvo kao timski sport, svako ima neku ulogu u timu. Nadređeni odrede po svačijim kvalitetima na kojem mestu ko može da pokaže svoje najbolje kvalitete.

Kolegijalnost novosadskih vatrogasaca kao potpora

Do pre petnaestak dana jedino iskustvo u ovom pozivu Santrač je imala u Vatrogasnoj brigadi Kovina, koja je brojala manje zaposlenih, srazmerno veličini samog mesta. Samim tim i broj intervencija bio je mnogo manji.

Danijela ističe da joj je način na koji su je kolege iz novosadske vatrogasno-spasilačke brigde prihvatili pomogao da se opusti i posveti pozivu na pravi način, u novom okruženju.

- Od samog starta sam bila pozitivno iznenađena kolektivom i kolegijalnošću, a s obzirom na to da sam prva žena, svi su me prihvatili jako lepo. Podrška i dobrodošlica koju su mi priredili su mi pomogle da budem opuštenija - kaže Danijela.

Ovde joj se, kaže, sviđa to što svako ima svoju ulogu i svako je fokusiran na svoj zadatak.

- U većem kolektivu je prednost zato što vas je više, pa svako radi svoj deo posla. Sada imam priliku da učim od ljudi koji imaju mnogo više iskustva, često imamo vežbe koje se ponavljaju i po nekoliko puta dnevno. Još uvek za ovih 15 dana nisam prisustvovala nekoj velikoj intervenciji, ali od iskusnijih kolega ću moći da naučim mnogo, ipak sam ja još pionir - zaključuje Danijela Santrač.

(Telegraf.rs)