Filmska priča jednog fiće i Nikole iz Novog Sada: Auto dugo skriven čekao ovog mladića, sad idu i kroz smetove

Za žutog fićka iz 1984. godine mnogi bi rekli da je "završio karijeru", ali Nikola Rađenović iz Novog Sada u starom četvorotočkašu ide svuda. I svuda stiže.

Kada je Nikola svojim fićom nedavno otišao na Jahorinu, usred snežnih nanosa i smetova, i oni koji su sumnjali u starog žućka, ostali su nemi. On stvarno čini čuda, ali samo zato što je za njegovim volanom nego ko ga voli i o njemu brine od detinjstva.

Preporučujemo

- Moj fića je prvi put izašao na ulice 1984. godine i bio je u vlasništvu jednog dede koji je živeo u selu blizu Šapca. Moj tata je bio na slavi u tom selu i baš je pričao kako sam celo detinjstvo voleo fiće, naročito žute, pa su mu komšije rekle da se u kući do njih nalazi žuti fića i stoji 13 godina pod prekrivačem - počinje priču Nikola Rađenović.

Njegov otac je odmah otišao da pregovara i kupi malog četvorotočkaša. Baka i deka su sve finansirali jer su želeli da Nikoli to bude uspomena na njih. Tako je fića zapravo postao poklon od familije.

- Jedan dan mi je tata rekao "siđi ispred ulaza, imam nešto za tebe". Imao sam šta i da vidim, žuti fića sa crvenom mašnom stajao je ispred mene kao u nekom filmu - priseća se ovaj mladić.

Njegova mladost počela je žutim autom. "Ne mogu da zamislim kako bi mi bilo bez njega u srednjoj školi i na fakultetu. Doneo mi je fenomenalna poznanstva, priče, događaje, obogatio je moj život, a mnogi ljudi ga posmatraju samo kao malu kantu, malu limenku koja se kotrlja", kaže on.

I familiji mu nekad kažu "šta si toliko zaluđen, to je samo komad lima", ali za Nikolu je on više od toga.

- Kag god bih seo u njega, to bi mi bio izduvni ventil. Sednem i nekako vratim film na neka vremena, neke dane. I to me je uvek motivisalo da idem i na dalja putovanja. Najviše volim fićom do Beograda. Vozim se ulicama lagano i razgledam stare zgrade, od Geneksa do SIV-a - navodi Nikola.

Najdalje je sa fićkom išao do Golubačke tvrđave. Tada je, kaže, fića bio u najgorem stanju ali je super izgurao. Onda je dobio ponudu da snimi jedan promotivni film, pa je fiću usred zime upregao čak do Jahorine.

- Prvo sam tri sata vozio do Sunčane reke kod Banje Koviljače. Tu sam prespavao, a onda sam još sedam sati vozio do Jahorine. Putovao sam toliko jer sam išao jako polako i sve vreme sam nosio lance pošto je bilo dosta klizavo. Naravno, ljudima sam bio atrakcija, na pumpima sam čak sa nekima popio kafu - dodaje naš sagovornik.

Sa žutim fićom prešao je 25.000 kilometara, a fićko je pre toga već prešao 24.000.

- Cilj mi je da ga što više očuvam i da ga restauriram da bude u što boljem stanju. Izbegavam da ga vozim po kiši i snegu, ali kad ga i tako vozim, u povratku ide detaljno pranje, sušenje, da se skine sva so i nazad u garažu do sledeće avanture - priča Nikola.

Krajem decembra učestvovaće i u humanitarnoj akciji kada se okupe vozači Zastavinih vozila, okite ih i po gradu skupljaju donacije u humanitarne svrhe, uglavnom za bolesnu decu.

(Telegraf.rs)