Ani je ćerka Petra (5) preminula od tumora na mozgu. Sad skuplja paketiće za bolesnu decu

Ana Kotujić Vještica iz Niša izgubila je svoju ćerkicu Petru (5) koja je tiho bolovala i tiho otišla. Petrica je imala 5 godina i 6 operacija nakon što joj je otkriven tumor na mozgu. Imala je godinu i 8 meseci kada je opaka bolest dijagnostikovana.

Na neko lepše mesto otišla je aprila ove godine, a dobar deo svog kratkog života provodila je u bolnicama. Jedna od njih je i Odeljenje onkologije i hematologije u Nišu, na kojem trenutno boravi 13 dece. Najmlađe ima samo 3 godine.

Bol je sveža i neće nikada proći, ali je Petrina mama našla snagu u sebi da, uprkos nezamislivoj tragediji i tugi koja se desila porodici, učini brojna humana dela. Jedno od njih biće učinjeno ovog meseca - Ana će obradovati novogodišnjim paketićima decu obolelu od raka.

- Petrica je boravila tamo godinu dana, a mi smo u tom periodu, uz pomoć prijatelja, renovirali kupatilo. Od preostalog novca skupljenog za Petru kupili smo 9 kreveta za intenzivnu negu i za mame koje su u sobama pored... To bi trebalo da stigne ove nedelje. To da će tog dana nešto lepo da se desi, da smo pomogli, davalo nam je snagu i daje nam i dalje - navodi Ana.

Kako kaže, znaju kako to izgleda, kada vam dete mesece provodi u bolnici.

- Dosad se javilo dosta ljudi, biće puno paketića, pa bih sa medicinskim sestrama videla ko od bolesne dece ima batu ili seku, pa da paketići budu i za njih. I oni su pogođeni time što se dešava u porodici i možda bi bilo lepo da ponesu paketić za seku ili batu. Mi imamo sina Savu, koji je stariji i ima 11 godina. Nikad nije izrazio ljubomoru, ali i on je dete i njega je sve to pogađalo, pa znamo kako je - objašnjava Ana drhtavim glasom.

Kako kaže, ljudi su već počeli da nude interaktivne jelke, igračke koje sami prave...

- To zaista vraća veru u ljude. Zaista nije potrebno da ljudi spremaju čitave paketiće, dovoljno je po jednu stvar da pošalju, a ja ću posle sve sortirati po uzrastu i polu dece. Apelovala sam i da, ako deca dobiju nešto što ne žele, to mogu da pošalju - ukazuje naša sagovornica.

"Bili smo normalna porodica"

Ana se osvrće na period kada je njenoj Petri dijagnostikovan zloćudni tumor. Kako priča, sve je bilo normalno, njena se ćerkica razvijala kao i svako zdravo dete.

- Njen tumor je zapravo rastao u šupljini, u moždanoj komori gde nije bilo nikakvih centara, i nije imala nikakve simptome, razvijala se kao i svako zdravo dete, rasla uz svog batu. Bio je šok kada je tumor izašao iz te šuplje komore i dodirnuo neki od centara, pa su počeli da se pojavljuju prvi simptomi - kaže Petrina mama.

Dodaje da ni sami nismo svesni da svakome od nas to može da se desi.

- Bili smo normalna porodica sa dvoje zdrave dece gde se u jednoj noći sve promenilo. To nisu neka deca daleko od nas, to dan može da donese bilo kome - ističe.

Potrebne igračke, ćebenca, knjige...

Ta deca, priča Ana, svakodnevno se bockaju, sa stalcima i hemioterapijom hodaju kroz hodnike.

- Kao da im je ta hemioterapija i taj stalak nešto najnormalnije. Kada im se uruči tako nešto, kao i svako dete, oni se raduju, žele da vide šta ima unutra, po sat, dva gledaju šta su dobili, pa se čak i menjaju ako se nekom nešto ne dopada - kaže Petrina mama.

Za mlađu decu potrebno je, između ostalog, navodi, donirati igračke, pidžamice, društvene igre, ali i zimsku opremu, poput kape, šala, rukavica, ćebenceta.

Naša sagovornica ističe i da na Odeljenju ima i tinejdžera, te da najstariji dečak ima 16 godina.

- Za tinejdžere su potrebne slušalice, knjige, duksevi, zdrave grickalice, organske namirnice, neseseri, kozmetika, šalovi, rukavice - nabraja ona.

(Telegraf.rs)