Andrej (15) je dete genijalac: Istražuje svemir, rešava ekološke probleme, bavi se kvarovima na raketama

Svemir, zvezde, astronomija. Tako apstraktni i daleki pojmovi i za odraslog čoveka, kamoli za dete. Ipak, jednom dečaku, te teme umele su potpuno da okupiraju misli, privlače ga poput magneta i zainteresuju do te mere da u njemu probude želju da napiše naučno-istraživački rad o astrofizičkim problemima. I to još u osnovnoj školi.

Andrej Popović (15) iz Kikinde mladi je istraživač koji se još u ranom detinjstvu zaljubio u prirodne nauke. Kao dete, želeo je da sazna što više o nebeskim telima koja su ga fascinirala, a kao osnovac, umeo je da pokori sve druge na takmičenjima i kući odnese više od 50 nagrada iz raznih predmeta - od matematike do istorije.

U razgovoru za Telegraf, ovaj mladi genijalac, učenik kikindske gimnazije "Dušan Vasiljević" ispričao je da ima dva naučno-istraživačka rada, ali i to ko mu je najveća podrška, a koja omiljena nagrada.

- Od malena sam čitao enciklopedije o svemiru i to me je uvek privlačilo. Vaspitačica je prva ukazivala na moj talenat na polju logike i skupova. Zatim je usledila osnovna škola u kojoj sam se istakao u rešavanju zadataka iz matematike, a kasnije i na mnogobrojnim takmičenjima - započinje Andrej.

Ljubav ga je vodila do ozbiljnih istraživanja pretočenih u naučne radove.

- Do sada sam napisao dva, a trenutno biram temu za treći sa istim ciljem kao i prošlih godina - odlazak na svetski nivo takmičenja - kaže.

Prvi rad Andrej je napisao još u osnovnoj školi pod nazivom "Numerička i eksperimentalna podrška astrofizičkim problemima". Kako kaže, cilj ovog naučnog rada bio je da ukaže na probleme u astrofizici i načine njihovog rešavanja. Između ostalog, navodi i kako je u njegovom radu objašnjeno da fuzija može da doprinese otkrivanju kvarova na raketama.

- Za izračunavanja koja se sprovode, potrebna je podrška u vidu numeričkih proračuna i eksperimenta praćenja sa Zemlje. Bitno je adekvatno dizajniranje raketa i drugih letelica kojima se vrše astrofizička istraživanja iz svemira, jer zbog ograničenja uzrokovanih elektromagnetnim zračenjem atmosfere, neka posmatranja ne mogu biti izvedena sa Zemlje - navodi mladi istraživač.

U njegovom radu prikazan je značaj upotrebe termovizijskih kamera u astrofizičkim istraživanjima pomoću kojih se i u toku noći, i pri smanjenoj vidljivosti, osmatranja svemira mogu izvršiti.

- Može se zaključiti i da su proračuni koji se vrše uz pomoć Vinovog zakona i Stefan Bolcmanovog zakona od izuzetnog značaja za istraživanje crne materije. Kako se uz pomoću termovizijske kamere, na osnovu izduvnih gasova, može utvrditi brzina kretanja raketa i eventualni kvar na motoru su samo deo podrške u istraživanju svemira kao i dalje aktuelne teme koju svemir svojom potpunom neistraženošću pruža - objašnjava nam Andrej.

Ekološki balans

Drugi rad mladog genijalca zove se "Savremena rešenja fuzije sa osvrtom na same početke".

- Svrha rada je ukazivanje na važne probleme današnjice u smislu rešavanja pitanja alternativnih izvora energije. Time se mora voditi računa o ekološkom balansu, pa je upotreba fuzijskih reaktora vrlo značajna, jer su ekološki čistiji u odnosu na fisijske koji taj balans mogu lako da naruše - navodi naš sagovornik.

Kako kaže, zaključak je da se ide ka onim pravcima koji su vezani za ulogu lasera i plazme.

- Veoma je važno da čovečanstvo reši ovu energetsku krizu, a na budućnosti je da pokaže koji je optimalan način zamene klasičnih vidova energija. U radu su dati pogledi na urgentne energetske zahteve, a sa druge strane i na urgentne ekološke zahteve jer te dve kategorije nisu uvek usaglašene. Date su određene koncepcije teoretskih i tehničkih zahteva za mehanizam i modelen fuzionih i fisionih procesa. Izvršeno je i poređenje tipova lasera u odnosu na frekvencije izlaza da bi se utvrdilo koliki je broj fotona potreban za stvaranje energije određenog intenziteta - ukazuje Popović na probleme i rešenja.

"1% talenat i 99% naporan rad"

Za Andreja su pojmovi poput termovizije ili fuzije "mačiji kašalj", a pri uspešnom bavljenju naukom, smatra ovaj mladić, mentor ima veliku ulogu.

- Polaznik sam Regionalnog centra za talente Beograd 2 i mi nemamo problem oko odabira mentora, jer taj Centar ima kontakt sa mnogim uspešnim i istaknutim ljudima iz sveta nauke. Tokom pisanja oba naučno-istraživačka rada odabrao sam prof. dr Milesu Srećković. Ona je moja najveća podrška, pored porodice - kaže.

Za sebe ne misli da je mnogo inteligentniji od svojih vršnjaka.

- Pored upornosti, mentorka mi je pomogla da lakše  savladam kompleksne pojmove i naučim mnogo toga novog. Još jedan aspekt uspeha je svakako i naporan rad. Ajnštain je jednom rekao: "Genije je 1% talenat i 99% naporan rad" - smatra ovaj genijalac.

Na njegovom putu nauke i istraživanja, roditelji su mu, kaže, pomogli da nauči da sam donosi odluke.

- U tome su me uvek podržavali i pružili mi mogućnost da ostvarim svoja interesovanja. Da nije bilo njih, ne verujem da bih sve ovo dostigao. Pored podrške roditelja, tu je i nesebična podrška šire porodice, prijatelja, nastavnika i sugrađana, a to zaista mnogo znači - ističe Andrej.

Nagrada SANU

Kikindski genijalac osvojio je oko 50 nagrada na takmičenjima iz matematike, fizike, biologije, hemije, programiranja, a takođe i iz istorije, srpskog i engleskog jezika. Kako kaže, teško mu je da ih sve navede, ali jednu izdvaja.

- Najdraža nagrada mi je srebrna medalja na Svetskoj smotri istraživačkih radova mladih naučnika „World Innovative Science Fair“ koju organizuje Indonežanska naučna asocijacija. Na njoj sam branio svoj naučno istraživački rad "Savremena rešenja fuzije sa osvrtom na same početke". Kao "posledica" ovog rada, usledila je i nagrada SANU, koja za mene ima poseban značaj - priča nam Andrej.

Za mladog Andreja mogućnosti su beskonačne, poput svemira. Čime će se u životu baviti, još nije odlučio, ali zna u kom će se smeru kretati jer ima jasan cilj - da doprinese inovacijama.

- Razmišljao sam, ali nemam konačnu odluku. Moje interesovanja variraju između astronomije, programiranja, ekologije i mnogih drugih oblasti i zato se nadam da ću se baviti sličnim kad uđem u svet odraslih. U cilju istraživanja, dve godine sam proveo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i veoma mi se dopalo. 21. vek je vreme inovacija i novih tehnologija. Moj cilj je da doprinesem bar delimično u tome - zaključuje naš mladi sagovornik.

(Telegraf.rs)