Ispovest heroinskog zavisnika: "Počeo sam da se drogiram na ratištu. Sve živo me boli, mišići kao da trule"

G. G. (43) leči se od bolesti zavisnosti. Smešten je u specijalnoj bolnici na adresi Teodora Drajzera 44 u Beogradu. U trenutku razgovora sa ekipom portala Telegraf.rs, na lečenju je bio tek četiri dana. Pred njim je dug put, a za njim su, kaže, najteži dani, i još uvek traju. Očekuje da će se već nekog šestog dana, kada prođe polovina bolničkog lečenja, osećati bolje. Seća se da je tako, jer ovo nije prvi put da je došao u tu ustanovu.

Za pomoć se obratio 2019. godine. Tada je već imao dvodecenijski staž heroinskog zavisnika, ali taj pokušaj nije uspeo. Desetog dana napustio je bolnicu i otišao da kupi drogu. Ta faza je trajala još godinu i po, sa pet meseci apstinencije potom. Onda je nastavio, pa se vratio u Drajzerovu.

I inače je drogu ostavljao i vraćao joj se, ne samo između dva pokušaja lečenja.

- Uzimam godinu, godinu i po dana. Pa apstiniram pet, šest meseci, pa opet uzimam dve godine, pa budem čist godinu dana... Sve tako - objašnjava da se našao u začaranom krugu iz koga želi da izađe i u koji se vraćao.

Počeo za vreme rata, porodica nije znala

Kako nam je rekao, počeo je '99. godine. Bilo je to na ratištu na Kosovu.

- Bombardovanje kad je bilo. Čuvali smo stražu tamo. Niko nije mogao da izdrži, da ne spava po pet dana, po deset. Našao se neko pametan i doneo - kaže nam dodajući da su to bili srpski vojnici.

U belom bademantilu, sa maskom na licu, jedva se popeo na sprat. Obećao je, kaže, ali je na izmaku snaga. Oseća se užasno.

- Sve živo me boli, mišići kao da trule, u zglobovima kao da ste sipali kiselinu. Kičma, svaki pršljen. Ne možeš da spavaš, da jedeš, da se napiješ vode, ništa - navodi.

U ustanovi u kojoj se leče hemijske i nehemijske zavisnosti, među kojima i ona od koje naš sagovornik pati - zavisnost od opijata - dve su mogućnosti za lečenje zavisnika od droge. Tzv. "drag fri" program, gde se pacijent "skida" sa droge bez pomoći lekova, i drugi koji se naziva supstitocionim programom, gde se pacijentima daje upravo supstitucija, lekovi koji oponašaju dejstvo psihoaktivne supstance, ali pod kontrolom zdravstvenih radnika.

- Imate metadonsku, trodonsku terapiju i buprenorfin. Matadon i buprenorfin su isto zlo kao i ovo, a ja neću da se sa jednog zla prebacujem na drugo, pa sam prihvatio taj trodon, ali ne znam. To je kao najača terapija, tri puta po dva trodona dnevno, ali to se ne oseća. Dnevno primim po deset injekcija da mogu da funkcionišem - kaže navodeći da je odlučan da ovoga puta stavi tačku.

Kaže i da porodica nije znala, te da se duže od 20 godina neopažano drogirao. Sada im je zatražio pomoć. Objašnjava kako su bili iznenađeni, ali da žele da mu pomognu.

"Ovoga puta sam postavio uslove"

- Izašli su mi u susret, burazer je odmah došao sa mnom ovde. Viši je od mene za pola metra, teži za 60 kila. U fazonu, moram da pijem blokator, ti mi ga daj. Ako hoću da izađem, prvih mesec dana, nemoj da mi daješ, posle toga ako krenem, kreni sa mnom, ja sam postavio neke uslove - kaže ističući kakav je dogovor napravio sa porodicom.

Ostavio im je novac, kartice i telefon. Kaže da će tako biti dok ne ojača.

- Džaba sve ako se skidate ovde, a imate novac u džepu - kaže navodeći da mu je to ujedno najveći problem: - Najveći je problem zato što stvarno imam novca i stvarno se plašim da ću da umrem. Nemam granicu. Nisam u problemu sa kešom, pa da ne mogu da dođem do toga, a i kad dođem, da to budu neke minijaturne količine... Ne, ja odem i kupim 50 grama. Koliko mi traje, traje, ja odem i opet kupim.

Tu dolazimo i do razloga zbog kog se prijavio na lečenje. Strah od smrti spomenuo je tri puta u toku kratkog, ni 20-minutnog razgovora. Svestan je toga koliko su se stvari otrgle kontroli.

- Već su količine ogromne, umreću ako nastavim. Na početku jedan gram traje nedelju dana, a sada uzimam 30 grama dnevno - kaže navodeći razliku koju ne želi da "pretvori" u novac.

Ipak, kaže da je mnogo izgubio i da ga ja zavisnost koštala previše.

- Uticalo je na zdravlje, na psihu, na okolinu, na društvo, na sve. Izgubio sam sebe. Ovo ostalo sve može da se nadoknadi. Nisam bio takav, a to je nepovratno. Više ne mogu da se vratim na to što sam nekad bio - kaže odgovarajući na potpitanje: - Bio sam sportista, trenirao, držao pet teretana.

"Kod kuće je teže nego u bolnici"

Sada, kaže, ne može da se bavi sportom. Ali ima dvojicu sinova sportista. Reč je o odraslim momcima za koje i ne pomišlja da bi se mogli odati istom poroku.

- Obojica su sportisti, tako da ne.

Kaže i da je njegov otac poginuo pre 15 godina i ne znajući sa kojom se mukom njegov sin bori.

Zna šta ga čeka. Nakon deset dana hospitalizacije, tokom šest meseci dolazi na kontrole i po terapiju. Tu će davati uzorak krvi i urina, kako bi lekari proveravali da li je čist. Ako jeste, procedura se nastavlja. Terapiju lekovima prati i psihoterapija.

Drogu je ostavljao i bez jednog i bez drugog, i to iskustvo pamti po zlu.

- Ovde vam pomognu lekovima. Kod kuće se skidate 'nasuvo'. Krenete do toaleta, dobijete epi-napad, padnete, ustanete... - počinje da pobraja šta se sve desilo, pa odustaje jer mu je neprijatno da izgovori: - Baš je odvratno. Blokira vam organizam, ne zna se šta curi iz vas.

Kaže i da se nije "ubadao u venu", već da je heroin ušmrkivao. I sada kada je na lečenju, gde ponavlja da je u velikom problemu i da se boji smrti, kaže da je osećaj neopisiv.

- Šta se desi kad ga ušmrknete?

- Ništa, sve vam je lepo. Ne znam kako to da objasnim.

- Koliko to traje?

- Zavisi od heroina. Ako je mnogo mešan, traje dva sata, tri. Ako je malo čistiji, traje 12 sati.

"Oko mene se niko ne drogira, a droga je svuda"

Taj osećaj bio je dovoljan da mnogo puta poklekne. "Skine se", pa se vrati poroku.

- Nema veze to sa društvom. To su mozgovi naši. Oko mene se niko ne drogira. Bukvalno niko u mom okruženju niko niti pije niti se drogira, ali droge ima svuda.

Previše je droge, zemlja je puna droge, svi znaju za to i prave se ludi. Svi okreću glavu. U svakoj ulici ima dvojica dilera, policija prolazi i znaju da su oni dileri, i prolaze pored njih. Tako da, dok policija tome ne stane na kraj... Verujte mi, sad da izađem sa interventnom, uhapsiću 70 odsto Beograda, jer ih po očima prepoznam. Ne znam da li vi to možete da vidite, ali ja to vidim: i šta je uzeo i koliko je uzeo - kaže.

Moli boga da je ovo poslednji put na lečenju, želi da može da kaže da su godine drogiranja iza njega. Poručuje klincima da se ne zavaravaju da je marihuana cigareta, već početak.

- Trava, kokain, heroin, LSD - sve je to droga, sve je to početak koji vuče sve u krug. Klinci koji se zaluđuju sa vutrom, kao to je cigareta, nije ništa... I ja sam počeo sa vutrom, ni ja nisam skočio na heroin. Ćuvajte se, veliki problem - poručuje.

(Telegraf.rs)