Ima li osnova braniti ljudima da voze ako piju lekove? I neki preparati protiv prehlade nas dovode u opasnost

Vesti o vožnji u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom narkotika deo su naše svakodnevice. Nažalost, sedanje za volan u pomenutom stanju u velikom broju slučajeva završi se sa žrtvama, bilo da je u pitanju vozač, suvozač ili drugi učesnik u saobraćaju.

Iako je evidentno da ljudi pod dejstvom alkohola i narkotika nisu sposobni da upravljaju vozilom, postoje nedoumice šta je sa onim vozačima koji, zbog propisane terapije, moraju da redovno uzimaju lekove?

Preporučujemo

U javnosti postoje oprečni stavovi. Dok, s jedne strane, evidentno da onaj koji nije dovoljno koncentrisan i budan ne treba da seda za volan, drugi trvrde da bi zabrana vožnje za ljude sa "receptom" bilo uskraćivanje njihovog prava da se leče jer tako ostaju bez mogućnosti da voze.

Navedeno za Telegraf.rs objašnjava Damir Okanović iz Kominteta za bezbednost saobraćaja, tvrdeći da ljudi ne smeju da upravljaju vozilom ukoliko su pod dejstvom alkohola, opojnih drogra ili lekova koji utiču na vozačke sposobnosti.

- Tu imamo sistemski problem jer postoji nemali broj ljudu koji imaju propisanu terapiju i koji svakodnevno uzimaju takve lekove i svakodnevno sedaju za volan. I tu postoji kritički satv u javnosti da tim ljudima, koji imaju terapiju, uskraćujete pravo na lečenje jer im ne dozvoljavate da sednu za volan dok su pod terapijom. Zapravo, istina je da im je uskraćeno pravo da voze, a ne da zimaju terapiju, da ne bi nekoga ubili. U suprotnom, uskraćujete drugome pravo na život.

Takođe, dodaje da bi bilo poželjno raditi na podizanju svesti ljudi o ovom problemu.

- Bilo bi dobro sprovesti neke kampanje gde se ljudima ukazuje na opasnost upravljanja vozilom pod dejstvom lekova koji utiču na sposobnost upravljanja vozilom, da mogu da se prevezu i na drugi način ako imaju obaveznu terapiju, ali nikako da sedaju za volan.

Koji su lekovi "opasni"?

Naravno, ne spadaju svi lekovi u kategoriju onih koji ometaju upravljanje vozilom. Loš uticaj na vozače, naime, nemaju lekovi za nazeb, prehladu, grip ili bolove. Radi se o grupi "ozbiljnih" lekova, koji su kao takvi i označeni, a oni se uglavnom koriste za psihijatrijske i lečenje neuroloških bolesti. 

Kako je ranije SAT pisao, čak i neki lekovi koji nisu obeleženi posebnim oznakama, i mogu da se kupe bez recepta, mogu da izazovu pospanost i slične simptome, možda u blažoj formi, ali dovoljnoj da vozača dovedu u opasnost tokom vožnje. To, između ostalih, važi i za preparate, odnosno, pomoćna sredstva koja se koriste u lečenju prehlade i gripa.

Postoje tri oznake na lekovima - crni šuplji trougao, puni crveni trougao i paragraf i crveni trougao.

Šupljim crnim trouglom označavaju se lekovi koji mogu da utiču na psihofizičke sposobnosti, a među njima su, između ostalih, medikamenti za smirenje, lekovi protiv mučnina, anksioznosti...

Pun crveni trougao označava lek koji snažno utiče na psihofizičke sposobnosti, i ako neko uzima lek sa takvom oznakom njemu je izričito zabranjeno da vozi. Ovakvu oznaku uglavnom imaju lekovi za teške oblike depresije, šizofreniju, protiv nesanice, alergije...

Ako lek sadrži paragraf i trougao to znači da je vozaču koji ga uzima zabranjeno upravljanje vozilom. U tom slučaju se radi o opojnim drogama.

Zato, uvek pre uzimanja leka pročitajte upustvo jer ono uglavnom sadrži eventualni uticaj na vozačke sposobnosti.

Propisana novčana i zatvorska kazna

"Na sposobnost vozača pored alkohola i psihoaktivnih supstanci mogu da utiču i pojedini lekovi, tako da, bez obzira na to da li je vozač napravio neki prekršaj ili ne, on se može kazniti i ako je upravljao vozilom pod dejstvom zabranjenih lekova", navodi se u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Kazna je od 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do 30 dana, plus 8 kaznenih poena i najmanje 6 meseci zabrane upravljanja vozilom.

(Telegraf.rs)