Ritualna ubistva kriminolozima i u Srbiji zadaju najveće muke: Ruke su ubici krvave, ali ga to ne potresa

Jeziva, iznenadna i beskrupulozna - ritualna ubistva kriminolozima zadaju naročite muke jer ih je veoma teško predvideti, na granici su između svesnog zločina i pomračenja uma, a posledice su katastrofalne i stradaju nevine žrtve.

Zločin u Jabukovcu 2007. godine, kada je Nikola Radosavljević ubio devet meštana, zbog svoje mistične pozadine i danas izaziva jezu. Kao vođen demonima, krvavi Nikola, koji je prethodno pokušao da se ubije, pucao je na komšije. On je verovao da ga progoni prokletstvo, pa je spremio 12 metaka za 12 ljudi, a uspeo je da usmrti njih devet. Dvoje je ranio.

Dokazano je da je ovaj čovek bio potpuno neuračunljiv i nesvestan svojih postupaka. Ali...

Neki zločini počinjeni su vrlo svesno i organizovano, iako su pobude za njih krajnje neshvatljive. Neverovatno je da zdrava osoba može da poveruje da je njena majka veštica i da dopusti da umre u mukama pred sopstvenim očima, a sve to u prisustvu ćerke koja pali lomaču i muža koji peva i igra kraj nje. Ili, da čovek ubije svog prijatelja i iskasapi njegovog sestrića, samo zato što veruje da je time prineo žrtvu Sotoni. U ime vere sumanuto su ubijali i vojnici drugove u spavaonici...

Sve ovo dešavalo se u Srbiji, ali, nevolja je što su ovi zločini praktično izuzeci i naučnicima je teško da otkriju pravilnosti u ponašanju. Tu se mešaju psihijatrija, psihologija, sociologija, religija, a negde između ranjive individue i sektaškog učenja lebdi i izopačeni sistem vrednosti koji podrazumeva agresiju i destrukciju kao prihvatljivo ponašanje. Taj sistem vrednosti može da prihvati pojedinac, bez da je imao lični kontakt sa bilo kojom sektaškom organizacijom, ali on može biti i podržan i podstaknut od strane grupe. Takođe, neko može i samo da gleda filmove, čita knjige, koje katkad predstavljaju i čistu fantastiku, bez ikakve namere autora da neko zaozbiljno prihvati njihovo štivo.

A materijala ima mnogo, posebno u eri Interneta.

"Samoinicirani gurui" su posebno opasni, jer veruju da su baš oni najdosledniji sledbenci kulta. To je, na primer, bio Anders Brejvik. Bez griže savesti pucao je u decu, svestan da je to loše, ali verujući da nepogrešivo radi pravu stvar.

Inače, nije svako ubistvo motivisano kultnim sistemom vrednosti, ako ima neka njegova obeležja. Na primer, Džek Trbosek ostavljao je svoj "potpis" na žrtvama, ali to nije bilo sprovođenje rituala. Važno je definisati motiv ubistva - kultno je ono koje je u sližbi više sile.

Granica između normalnosti i teške duševne bolesti

- Ne zna se tačno šta je poreklo tog poremećaja uma, koji pravi te ideje različite prirode - od ideje veličine do ideje apsolutne pokornosti. Mnogi smatraju da je to neka granica između teške duševne bolesti i normalnosti. Ali, u većini slučajeva se radi o nekakvim ograncima duševnih bolesti, a to znači da postoje crte šizofrenije, odnosno, varijante šizofrenije, a da li je ona izražena kao paranoidna ili, malo verovatno mitomanija, ili pak ideja veličine ili želja za pokornosti, to je jako teško razlučiti - kazao nam je kriminolog Dobrivoje Radovanović.

Tek nam posledice otkrivaju tajne koje su bile skrivane u glavama zločinaca.

- Stručnjaci odlučuju o kojoj se vrsti radi prema posledicama koje ta ubistva izazivaju. Pa, recimo, ubistva koja su iz verskih razloga učinjena pripisuju se sumanutostima, ubistva koja imaju dozu proganjanja pripisuju se paranoidnim oblicima šizofrenosti. Neka ubistva su potpuno nejasna, ali, recimo, ako se radi o ubistvima dece, onda se to smatra teškim oblikom šizofrenije, ako se radi o porodičnim ubistvima, onda su tu osim šizofrenije prisutrni i konflikti, koji su više-manje bili svakodnevni. Nauka kojom se ja bavim, a tu su pomešane oblasti kriminologije i psihologije, ne zna jasno šta je tu u pitanju, ali znamo da, recimo, paranoidna ubistva imaju strašno težak oblik, kao i ubistva koja su posledica sumanutih ideja - kazao je Radovanović.

Zločini koji su počinjeni iz verskih pobuda su poprilično individualizovani

- Teško je naći veći broj tih slučajeva da bi se našle neke pravilnosti i zaključci se donose na osnovu kliničke analize pojedinačnih slučajeva. Oni nisu tako pouzdani kao kad se radi o nekim krivičnim delima gde ima više ljudi koji su uradili to isto, ali sudska veštačenja pomažu da se donesu takvi zakljucci šta je koren takvih ubistava. Nauka traži pravilnosti. Kad imate 1 ili 2 slučaja koji su u velikom vremenskom razmaku, ne možete da uvidite pravilnost.

Sekte obično ne traže masovne zločine

- Kod nas ima raznih sekti i prilično su omasovljene, ali nisam u svojoj radnoj karijeri pa i u penzionerskoj karijeri zapazio da su tako zloćudne da, recimo, dopuste masovna ubistva, ali neka samoubistva koja su relativno česta i samoubistva mladih imaju poreklo u sektaškim delovanjima.

Karakteristike samoiniciranih gurua

- Introvertni su i sramežljivi, ali kada ostvare direktan kontakt s ljudima mogu da budu izuzetno neprijatni

- Oni načelno žele da zasnivaju emocionalne odnose, ali ih teško održavaju

- Iako imaju često problema u obrazovanju i karijeri, oni su obično inteligentne osobe

Zašto je zapaljena baka Dragojla

Čak tri osobe svesno su i bezdušno ubili baku Dragojlu, verujući da je reč o veštici.

Kada je došla policija čovek je upitao "Ko ste vi, znate li da je ovo sveto mesto? To što gori je Sotona, a ne baba Dragojla."

Žena je bila spaljena na lomači, ali verovatno je da niko drugi sem bake nije bio ugrožen. Užasna agresija bila je usmerena isključivo ka njoj, ka veštici, ka izvoru zla koje je "dobro" uništiti.

Žena je gorela je dok su oko nje kolo igrali njeni naga ćerka i zet, dok unuka Gordana imala je glavnu ulogu - kroz nju se nakon zločina "reinkarnirao" njen brat koji je preminuo, a za čiju smrt je devojčica optužila baku. Njeni roditelji su poverovali i pristali su da krenu sa obredima.

To nije bilo slučajno. Ova porodica je dugo praktikovala magijske rituale, koji su podrazumevali i vizualizacije, kao i razgovore sa onostranim bićima.

Unuka je baku šišala, puštala joj krv, a smrt je nastupila kada je upalila vatru kraj potoka. Tu su hteli samo da je okupaju i operu od zla, ali obred se završio tragično, jer je na kraju s namerom žena spaljena.

"Živ je, živ je... Zoran je živ... Ja sam Zoran, ja sam gospod bog!" - tako je vikala unuka.

"Anđele, anđele tebi je sve dozvoljeno!", rekao je tada otac.

Baka Kosara kao živa vudulutka

Često se i u svakodnevnom govoru spominje vudulutka kao simboličan način da upravljamo nečijim osećanjima.

Ali, dve tinejdžerke su 1996. godine u priču poverovale.

Nisu morale da čitaju svete knjige, da meditiraju, da se predaju vizualizacijama. One su samo verovale da će uticati na baku Kosaru preko jedne lutke koju su napravile.

Frustrirane neuspehom na kraju odlučuju da baku fizički eliminišu, a to su uradile sa 133 uboda nožem. 

Nije bilo teško doći do žrtve - ona je bila baba jednoj od devojaka, a prethodno su je šetale i poslužile čajem. Nije očekivala da će skončati u krvi, kao živa vudulutka.

Stravično kasapljenje deteta u Banovcima

Ništa nema jezivije od ubistva deteta, stoga je ono koje se 2007. godine dogodilo u Novim Banovcima bilo možda i najstrašniji kultni zločin zabeležen kod nas.

Danijel Jakupek bio je fascinirans atanizmom, a u svojoj sobi imao je čak i oltar.

Čitao je sanatističke knjige, a svoj zločin polinio je onako kako je to od njega "zahtevao" Alister Krouli u "Knjizi zakona".

"Žrtvuj stoku malu i veliku zatim dete“, "odbacujte milosrđe: neka su prokleti svi koji sažaljevaju. Ubirajte i mučite; ne štedite ih; budite nad njima", pisalo je u knjizi.

Jakupek je napre ubio 10 mačaka, a onda je u njegove krvave ruke došlo petogodišnje dete i njegov ujak. Žrtva koja je stradala sa sestrićem bila je prijatelj Jakupeka.

(Telegraf.rs)