Dijani umro suprug, ostala sama i bez posla sa 5 dece: Dvogodišnja ćerkica i dalje traži tatu

Dijana Pelješ (47) iz Beograda pre mesec dana suočila se sa najvećom tragedijom svog života, njen voljeni suprug Željko preminuo je iznenada u 49. godini i za sobom ostavio petoro dece, među kojima i dvogodišnju ćerkicu Dariju.

Emocije i šok usled nesreće koja je zadesila ovu divnu porodicu nisu ni stigli da se slegnu, a Dijana, sada samohrana majka, morala je da se suoči sa drugim problemima. Pošto je nezaposlena, kada joj je muž preminuo, ostala je u strahu kako će pokriti račune, platiti deci udžbenike i ono najosnovnije - kako će im kupiti hranu.

Šestočlana porodica živi u stančiću koji pripada Dijaninom ocu. Stan je star, nerenoviran, a bio je i poplavljen, te nedostaje deo parketa. Umesto njega, na podu je beton. Dijana i Željko nisu sami uspeli da renoviraju stan, a maštali su da odu na selo, da imaju imanje i tamo podižu decu. On, nažalost, nije dočekao da mu se ta želja ispuni. Ipak, njegova supruga i deca ne odustaju od te zamisli, držeći se zajedno u svom bolu.

Osmehe u teškim trenucima starijem bratu Urošu (10), i sestrama Ireni (20), Uni (12) i Ivoni (9) izmamljuje malena Darija, čije prozirno plave oči nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

- Željko je radio kao snimatelj, i tog dana, 17. oktobra, pozlilo mu je na poslu. Imao je blagi moždani udar, leva strana mu se potpuno oduzela. Pozvao me je i rekao da nije ništa strašno, ali su kolege videle da mu nije dobro i odvezli su ga u bolnicu. Najstarija ćerka je takođe otišla tamo, a ja sam ostala kod kuće sa najmlađim detetom. Primio je terapiju, bilo je sve u redu, naizgled. U toku noći je dobio jači moždani udar, bio u komi dva dana... Ali, eto, srce nije izdržalo - drhtavim glasom priča Dijana za Telegraf.rs.

Njen suprug imao je urođenu srčanu manu, ali to, kako kaže, ni na koji način nije bilo povezano sa onim što se desilo tog kobnog dana.

U periodu koji je usledio, porodica Pelješ naišla je na ljude koji su bili tu za njih, da ih uteše, kažu lepu reč. Škola Ujedinjene nacije u Ceraku koju pohađaju njena deca izašla im je u susret i pružila određenu materijalnu podršku, kao i humanitarna organizacija Promenimo svest.

Ipak, ta pomoć nije dovoljna i kratkog je daha.

- Najstarija ćerka radi i studira, ali ja intenzivno radim na tome da nađem neki posao. Ipak, pošto su oni još mali, moram da nađem nešto sa skraćenim radnim vremenom, jer deca nisu navikla da ostaju sama, niti mogu da ih ostavim u ovim trenucima - priča Dijana.

A spisak onoga šta im nedostaje, podugačak je.

- Ono što će nam tek biti potrebno je svakako pre svega hrana, ono osnovno... I novac za plaćanje računa. Nas ima mnogo, deca se razvijaju, njima je potrebna kvalitetna hrana. Posle toga, tu je školski pribor koji će nam trebati u velikim količinama. Od gumice i olovke, preko vodenih boja, sveske i drugog - nabraja

Mala Darija i dalje traži svog tatu

Dijanina i Željkova divna, pametna deca koja ređaju uspehe u školi, teško su podnela očev odlazak.

- Čak i Darija, koja ima dve godine, razume da tate više nema. Iako ne shvata pojam smrti, kad joj kažem da je tata otišao i da više ne može da ga vidi, ona traži da joj obujem cipelice, da ide da traži svog oca - sa suzama priča Dijana.

Njihova ljubav bila je ogromna, beskrajna. Ona je u njemu imala zaštitnika, prijatelja i ljubav svog života.

- Još nismo ni svesni šta se desilo. I dalje, kada mi zazvoni telefon, pomislim da me on zove sa posla. Poželim nešto da podelim sa njim, da mu pošaljem poruku i onda... onda shvatim da to više nije moguće, ni da će ikada biti. Željko je bio divna osoba. Izgubila sam jednu divnu, toplu dušu koja je brinula o meni i jednog divnog prijatelja pre svega - plačući navodi ona.

Dijani i njenoj deci možete pomoći uplatama na račun: 200-119464013-91, Poštanska štedionica. Porodici Pešelj potrebne su i stvari za decu, kao i hrana i školski pribor. Stvari možete lično doneti na adresu humanitarne organizacije Promenimo svest, Kneza Višeslava 63 ili pozvati na broj telefona 060/130-1326.

(Telegraf.rs)