Pogrebnici strahuju od broja sahrana ove godine u Srbiji: Već imamo više nego prošle, 2020.

Pogrebnici koji padaju od posla, pogotovo u poslednjih mesec i po dana, strahuju od konačnog broja sahrana na kraju novembra. Sudeći po raspoloživim brojkama, Srbija će ove godine imati više preminulih nego prošle, kada je zabeležen najveći broj umrlih. 

Prošle, 2020. godine u Srbiji je preminulo više 114.954 osoba, 13. 991 više u odnosu na 2019. godinu. Najviše preminulih je bilo u decembru, čak 17.321. U odnosu na decembar 2019. umrlo nam je skoro pa duplo, tada je preminulo 8.803. Posle decembra, najviše preminulih je u novembru - 10.835, a zatim u julu 10.023.

Preporučujemo

Ono što zabrinjava, jeste da prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih devet meseci ove godine, Srbija već ima više preminulih u odnosu na isti period prošle godine. Sledeće nedelje biće objavljeni podaci i za oktobar, za koji radnici pogrebnih preduzeća kažu da je bio rekordan po broju sahrana.

Naime, od januara do septembra ove godine u Srbiji su preminule 81.054 osobe, a prošle godine u istom periodu 78.445.

U novosadskom Javnom komunalnom preduzeću "Lisje", na primer, kažu decidno za Telegraf.rs da su 2020. godine imali povećan broj sahrana za 13,6 odsto u odnosu na 2019. godinu, a da je u periodu januar-oktobar ove godine broj sahrana u odnosu na isti period prošle 2020. povećan za 24,06 odsto.

- Evidentiran je porast broja sahrana u odnosu na prethodne godine. Posebno se izdvaja mesec oktobar ove godine sa 422 sahrane - kaže Sanja Mrkšić, samostalni stručni saradnik za plan, analizu i informisanje JKP "Lisje" i dodaje:

- Na termin za sahranu čeka se od 5 do 7 dana na Gradskom groblju, a na ostalim grobljima u naseljenim i prigradskim mestima od 2 do 3 dana. Prosečno obavimo oko 20 sahrana dnevno na svim grobljima, a samo na Gradskom oko 10.

S tim u vezi, ovo preduzeće, kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji, počev od ovog vikenda, sahranjivaće i nedeljom.

- Zakazivanje termina nedeljom će skratiti period čekanja na sahranu i smanjiti veliki pritisak na pogrebne radnike u smislu povećanog obima izvršenja svih pogrebnih usluga na dnevnom nivou - rekla je Sanja Mrkšić za naš portal.

Mada niko direktno ne kaže da je korona doprinela rastu broja umrlih, podaci o preminulima od posledica kovida, govore da smo ove godine i u oktobru, a i tokom tekućeg novembra meseca imali više preminulih od ove zarazne bolesti nego u istim mesecima prošle.    

Po raspoloživim podacima Ministarstva zdravlja, u oktobru pošle godine kovid 19 nam je uzeo 70 života, a u novembru 778. Brojke su mnogo mračnije ove godine. U oktobru ove godine nam je od posledica kovida 19 preminulo 1.675 osoba, a za 18 dana novembra 1.044.

I dr Predrag Kon je u intervjuu za Telegraf.rs nedavno rekao da ne očekuje da će ove godine situacija sa brojem preminulih od kovida 19 biti bolja nego prošle godine. On je prošle godine pokazao da je tri puta više preminulih ljudi od korona virusa, što je kasnije bio i  zvanični podatak Ministarstva zdravlja za prošlu godinu.

- Nema razloga da se misli da je drugačije i ove godine. Ali, ti podaci se naknadno dobijaju kroz mortalitetne statistike, odnosno obradom podataka o potvrdama smrti bez kojih nema sahranjivanja. Obradom tih podataka dobijaju se podaci o ukupnoj smrti u Srbiji, i onda se oni porede sa statistikom od ranijih godina. To se posebno vidi u septembru mesecu ove godine, a verovatno je da će i oktobar biti takav. Videćemo sveukupno tek naknadno- kazao je dr Kon.

Inače, podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" pokazali su da nam je prošle godine od korona virusa preminulo 10.356 osoba. Među preminulima je i četvoro dece starosti do 4 godine, pokazuju podaci Zdravstveno-statističkog godišnjaka za 2020. godinu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Prema ovim podacima, preminula su dva novorođenčeta, i dvoje dece starosti od jedne do 4 godine.

Ipak, treba reći i to da je uprkos kovidu i prošle godine, kao i svake, najviše osoba preminulo od  bolesti sistema krvotoka, čak 47,3 odsto, dok je na drugom mestu bilo umiranje od tumora. Preminulo je 18,3 odsto od ukupnog broja umrlih.

(Telegraf.rs )