Lepe vesti profesora Kočovića o kraju četvrtog talasa: Da li treba da se radujemo 15. januaru?

Broj zaraženih korona virusom nastaviće da pada, oko 15. januara trebalo bi da padne na između 70 i 100 pozitivnih na dnevnom nivou, a posle toga može da nam se dogodi peti talas, kaže za Telegraf.rs profesor informatike Petar Kočović, koji pomoću svog matematičkog modela prognozira situaciju sa korona virusom.  

On se slaže sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom da niko ne može da nam garantuje da nam je ovaj četvrti i poslednji talas. Trenutni pad brojki, kako navodi, mogu da nam pokvare predstojeći događaji sa puno kontakata - slave, Nova godina, kompanijske proslave, koncerti, sportska dešavanja...

Preporučujemo

- Ovaj talas ako se nastavi i ovako, bez obzira na to da li ide gore-dole, trebalo bi negde oko 15. janura da se spusti na mali broj zaraženih, ali ne i na nulu. Znamo da je kriterijum za kraj epidemije 28 dana sa nulom. Međutim, pamtimo da je prošle godine u maju Slovenija imala 22 dana sa nulom, proglasili su kraj epidemije, a sada su drugi najzaraženiji u Evropi, možda danas i prvi - podseća Kočović za Telegraf.rs.

Precizira da, kada kaže mali broj znači da ćemo imati između 70 i 100 pozitivnih na dnevnom nivou.

- To će biti par dana. Ne može dugo da traje. Sa ovih trenutnih nešto više od 3.000 ti brojevi su sada nezamislivi, isto kao što nam je bilo sa 8.000 da padnemo na 3.000. Ali, eto, u subotu smo imali 2.774, i ići ćemo još ispod toga. Oko 15. januara ćemo doći na taj broj - kaže Kočović.

Objašnjava da smo mi mala teritorija i zemlja bi taj mali broj kod nas prouzrokovao da nestane epidemija ako ne u Evropi i u svetu, onda bar u regionu.

- Mi smo, ipak, tranzitni pravac, dolaze ljudi sa svih strana, i plus naši zemljaci koji će dolaziti za Novu godinu. Drugim rečima, posle četvrtog, imaćemo peti talas. On može da krene posle tog 15. januara, ali da li će biti blaži ili manje blag, to se ne zna. Ne možemo još da ga proračunamo. To ćemo da radimo kada se desi. Mi očekujemo da on u Srbiji bude blaži. Mnoge zemlje u Evropi su u trećem talasu, neke su čak i u drugom, a Rusija u prvom. Rusija leluja non-stop između indeksa 200 i 300 zaraženih na 100.000 stanovnika, a mi smo imali 1.300 zaraženih na 100.000 u prethodnih 14 dana. Kod velikih zemalja to ide drugačije, a u manjim kao što je Srbija nagliji je rast, ali i nagliji pad kad se dogodi - objašnjava naš sagovornik i dodaje da će neke zemlje koje nisu u četvrtom talasu, u međuvremenu ući u njega.

Na pitanje da li kontakti koji nam predstoje zbog slava i praznika mogu da pokvare pad, kaže da da, ali i nagoveštava da bi dobar preduslov bio da se nastavi pad da đaci odu 15. decembra na raspust.

- Što znači da svi ovi događaji sa puno kontakata, a puno je preko 5, to može da doprinese da se zaraza poveća. Svi ovi događaji, a tu se podrazumevaju i slave sa petoro ljudi mogu da nam pokvare radost, a biće i raznih kompanijskih manifestacija. Od 1. decembra počinju kompanije da slave u zatvorenom prostoru. Tu su, zatim, i sportski događaji, koncerti koji se planiraju na trgovima. Videćemo kako će to da ide. Jedan od dobrih preduslova da ovo nastavi da pada jeste da se rasput pomeri na 15. decembar do 15. januara. Onda, ako odluče ljudi da za Novu godinu odu van Beograda ili drugih velikih gradova. Eto, zgodne prilike da prestane da širi virus, jer vidimo da sada kada je raspust produžen na nedelju dana da je broj zaraženih u školama opao i to drastično - primećuje Kočović.

Prema njegovim rečima, karakteristika za sve zemlje u svetu je da kada brojke počnu da padaju, one padaju, kada rastu onda rastu.

- Ne može da raste dva dana. To je dugoročni koeficijent za prethodnih 14 dana na 100.000 stanovnika. A, 14 dana se otprilike smatra polovinom dužine trajanja korone. Mi smo sada u dobroj situaciji da brojke padaju, a padaju i u okruženju. Padaju u Bugarskoj, u Rumuniji, u Litvanija koja je preuzela rogorozne mere,  polagano pada i u Britaniji. Ostali deo Evrope ne može da se pohvali da su dobri, kod njih raste, i to ne treba da nas raduje - upozorava Kočović.

Posebno je skrenuo pažnju na to da Evropa bukti.

- Danas, odnosno juče, od ukupnog broja zaraženih u svetu, 78 odsto je iz Evrope. 20 odsto je sa američkog kontinenta, a preostalih 2 odsto su Azija, Afrika, Australija i Okeanija. Neverovatno. I ovih dana Evropa uopšte nije ispod 60 odsto zaraženih na dnevnom nivou, Pritom, odlično vakcinisane zemlje, kao Gibraltar, inficiran je ponovo. I Nemačka, i Španija i Italija počinju da rastu, a Velika Britanija je na visokom nivou, nikako da se spusti. Grčka je oborila rekord, Austrija je oborila sopstveni rekord, Mađari su sada visokozaraženi, a svi su oni bili odlično vakcinisani. 56 odsto Evrope je vakcinisano drugom dozom - naveo je Kočović za Telegraf.rs.

(Telegraf.rs)