Lončar otkrio koliko ima preminulih koji su vakcinisani: "Niko ne garantuje da je ovo poslednji talas"

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je sinoć da je epidemiološka situacija bolja, ali da nema mesta opuštanju kad dnevno u Srbiji umre više od 50 osoba od korona virusa.

- Obaveza nas lekara je da ne dajemo ljudima lažnu nadu ili da se previše opuštamo jer mi kao lekari ne možemo da se opustimo kada dnevno imamo 50 mrtvih i niko nama ne garantuje da je ovo poslednji talas i da neće doći sledeći - ističe Lončar za RTS.

Preporučujemo

Navodi da je povećan broj vakcinisanih, ali da treba da radimo na povećanju obuhvata vakcinacije.

- Povećan je broj vakcinisanih i jednostavno naša je obaveza da uradimo sve da se poveća obuhvat vakcinacije, znači, to je suština svega. Niko nije doneo tu odluku sa propusnicama iz nekog svog razloga, nego što su videli ljudi da je to jedini način da se poveća broj vakcinisanih. Kod nas se to desilo. Imali smo i rezultat kao posledicu produženja raspusta - za pet puta se smanjio broj obolele dece, broj pregleda - navodi ministar.

Na pitanje koliko ima preminulih koji su vakcinisani odgovara da prema preliminarnim rezultatima za prethodnih pet meseci je nešto manje od devet odsto onih koji su preminuli, a koji su bili vakcinisani.

- To su oni koji su primili jednu dozu, ili drugu dozu, pa su se razboleli posle dva, tri dana, a uglavnom se radi o ljudima koji su imali niz drugih oboljenja - rekao je Lončar.

Upitan da li je realno da uvedemo kovid propusnice 24 sata odgovara da će se o tome razgovarati na Kriznom štabu.

- O tome ćemo razgovarati na Kriznom štabu, nije korektno da mi sada ovde razgovaramo i to nema nikakvog smisla. Kada bude zakazan Krizni štab analiziraćemo trenutnu situaciju. Ne radi se o kovid propusnicama, radi se da želimo jednu bezbednu atmosferu i bezbedne objekte za sve. A trenutno jedino što to omogućava to su te propusnice. Propusnica je ili ste vakcinisani ili ste se testirali - napominje Lončar.

Stevanović: Ne smanjuje se priliv teških bolesnika

Dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti UKCS navodi da je epidemijska situacija trenutno stabilna, da se smanjuje pritisak na bolnice, da je uspostavljena ravnoteža između broja otpusta i broja prijema i da opada broj novozaraženih ali i onih koji dolaze na prvi pregled.

- Ali, nažalost dok god ne budemo postigli na globalnom nivou izuzetno visok stepen vakcinacije, odnosno zaštite, odnosno imuniteta protiv kovid virusa, mi ćemo stalno imati varijabilne brojeve, u jednim zemljama će se broj smirivati ili smanjivati, padati, dok će u drugim rasti i praktično ćemo se vrteti u jednom začaranom krugu neko duže ili kraće vreme, što uglavnom zavisi od toga kako se budemo svi mi pojedinačno odnosili prema virusu - objašnjava Stevanović.

Navodi da moramo da se prilagodimo na jednu novu realnost jer, kako kaže, imamo jedan novi virus, potpuno nepoznat zdravstvenom sistemu i našem imunološkom.

Navodi da je Klinika za infektivne i tropske bolesti, permanentno na 95 do više od 100 procenata popunjenosti.

- Kažem više od 100 procenata popunjenosti kapaciteta jer u trenucima kada je sistem prebukiran i kada treba smestiti nove bolesnike mi ubacujemo krevete i u neke prostorije koje ranije nisu bile namenjene za bolesničke sobe, tipa trepezarija. Mi smo prijemno-trijažno mesto i kod nas dolaze uglavnom najteži pacijenti, raspoređujemo ih u ostale kovid bolnice, ali popunjavamo i svoje kapacitete - objašnjava Stevanović.

Kako kaže, u poslednja dva do tri dana smanjen je pritisak na trijažnu ambulantu.

- Značajno manji je pritisak što se tiče broja bolesnika, ali se nažalost ne smanjuje priliv teških bolesnika i to ljudi koji dolaze na prvi pregled nakon desetak dana bolesti, neki čak i u drugoj nedelji bolesti - objašnjava Stevanović.

Dokle, dodaje Stevanović, dokle god imamo veliki broj ljudi u jedinicama intezivnih nega, dok imamo hiljade ljudi na bolničkom lečenju, dok nažalost imamo 50 ljudi koji nam dnevno umiru, potrebo je imati čvrste mere koje će omogućiti koliko god je moguće smanjivanje daljeg zaražavanja.

Objašnjava da u bolnicama ima onih koji su primili vakcinu, ali kako kaže, vakcine ne štite od toga da se neka osoba ne razboli već da štiti od teških oblika bolesti i smrtnog ishoda.

Ono što je problem sa svim lekovima koji deluju na podsticanje našeg imuniteta, dodaje Stevanović, je što ne deluju kod svih podjednako.

- Vakcine su nam donele da osobe koje su vakcinisane, koje imaju kakav takav imunološki status da kažemo stabilan imaju lakše forme bolesti, čak i ako budu za bolničko lečenje ono mnogo kraće traje, lakše se leče, brže se otpuštaju kući i mnogo manji procenat njih ide u jedinice intezivnig lečenja - navodi Stevanović.

Dodaje da, nažalost kod teških i hroničnih bolesnika koji imaju više bolesti i veliki broj godina vakcine ne postižu dovoljno dobar zaštitni efekat.

- Ono što je nažalost situacija sa svim bolestima gde se štitimo vakcinama jeste da osobe koje su teški i hronični bolesnici, koje imaju više bolesti, veliki broj i godina i bolesti, oštećenja imunološkog sistema, maligne bolesti, nažalost kod njih vakcine ne postižu dovoljno dobar zaštitni efekat. Drugo, mi ne možemo očekivati da će pun zaštitni efekat imati osoba koja je dobila samo jednu dozu vakcine ili je dobila drugu dozu vakcine dan, dva pre nego što se razbolela što praktično znači da je vakcinisana u periodu kada je bila u inkubaciji - objašnjava Stevanović.

- Ali ono što je činjenica je da osobe koje su u jedinicama intezivnog lečenja, a vakcinisane su u najvećem broju slučajeva su teški hronični bolesnici i da su njihove osnovne bolesti sasvim dovoljne da oni nažalost budu u jedinici intezivnog lečenja, a vrlo verovatno nisu mogli da obave sve one preglede baš zato što su nam bolnice prebukirane kovid bolesnicima - objašnjava Stevanović.

Tiodorović: Moramo biti oprezni, tri razloga za zabrinutost

U Nišu je povećan broj vakcinisanih, naročito među mladima. Od uvođenja kovid propusnica populacija od 18 do 30 godina krenula je da se vakciniše u većem broju, sada ih je blizu 55 odsto vakcinisanih. Ukupan broj vakcinisanih Nišlija je skoro 70 odsto. Posle dva i po meseca prvi put juče je broj novozaraženih bio dvocifren.

Epidemiolog i član Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović navodi za RTS da mora da postoji samo oprezan optimizam.

- Moramo biti svesni da tu postoje tri razloga. Prvi - prirodni proces se odvija i da on ima karakteristiku cikličnog odvijanja. Drugo - sigurno su kovid propusnice delovale. Preko 53 odsto vakcinisanih mladih ljudi u Nišu znači da kovid propusnice deluju. Treće, kad su ljudi uplašeni više se poštuju mere. Na primer u gradskom saobraćaju skoro da ne postoje ljudi koji ne nose masku, u tržnim centrima kovid redari obavljaju svoj posao - navodi Tiodorović.

Ipak, dodaje, postoji tri razloga za zabrinutost.

- Prvo to su slave. Apelujem na sve naše srpske domaćine da proslave slavu u kućnim uslovima. Druga opasnost je crni petak, da ne bude previše crn, da se sprovode i poštuju mere. Treća stvar je doček Nove godine. Ne mogu da podržim velike muzičke svečanosti koje su potrebne mladim i drugim ljudima radi opuštanja, ali kako ćete na trgovima kontrolisati tu masu. Da li ćete tu moći da primenite kovid propusnice, mislim da od toga nema ništa - napominje Tiodorović.

Na pitanje o delta plus soju odgovara da će biti još prisutniji.

- Možemo očekivati da će delta plus biti još prisutniji, kao što vidimo u Evropi se to odvija vrlo značajno. One zemlje koje su bile relativno stabilne kao što su Holandija, Danska, Nemačka, Mađarska imaju ozbiljan porast novozaraženih i umrlih. Tako da možemo očekivati da će još biti mogućnost mutacije soja dok god postoji ovoliki procenat nevakcinisanih - navodi Tiodorović.

Ističe da moramo da iskoristimo ovaj period smirivanja da povećamo obuhvat vakcinacije što više.

Objašnjava da se zalaže za primenu kovid propusnica svih 24 sata.

- To će nas dovesti u mnogo bolju situaciju i da nam Nova godina i Božić budu lepši, i da u novu godinu uđemo što sigurniji i opušteniji - ističe Tiodorović.

Na pitanje da li će nam redovno vakcinisanje protiv korone biti realnost odgovara:

- Prvo moramo biti svesni da ovaj virus nije izgubio snagu. On ima karakteristike koje su dosad nepoznate. Tako da je neophodno razmišljati i o četvrtoj dozi vakcine i najmanje dve doze godišnje treba planirati".

Na pitanje da li je posle okupljanja ispred njegovog stana bilo nekih novih incidenata navodi da ih nije bilo i da se kreće slobodno po gradu.

(Telegraf.rs)