Pravi se spisak ukradenih umetnina u Srbiji: Podaci se prikupljaju, ne zna se koliko ih je nestalo

Otkriće Titovog sata nestalog pre deset godina i to na aukciji u Hongkongu aktuelizovalo je pitanje koliko je tačno vrednih dela nestalo iz naših muzeja, kako da ih nađemo i baštinu bolje čuvamo. Upućeni kažu da su se nekada najviše krali novčići, numizmatika, a danas zlato.

Jedna od najvećih krađa kod nas desila se 2019. Iz Muzeja primenjene umetnosti nestao je 41 predmet, svi zlatni, a samo jedan je pronađen. Zlato je nedavno zasijalo i na aukciji u Hongkongu. Ispostaviće se, isto ono bez kojeg je Muzej Jugoslavije ostao pre više od deceniju, prenosi RTS.

Preporučujemo

Pomoćnik ministra za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju Danijela Vanušić kaže da je jako važno da ustanova zaštite odmah prijavi policiji kada dođe do krađe umetničkog dela.

- Policija onda pokreće krivičnu prijavu protiv N. N. lica i pribavlja od ustanove zaštite sve podatke vezane za to delo. Tako je, kada je nestao ovaj sat 2005. godine, Muzej istorije Jugoslavije dostavio sve podatke o ovom predmetu, o njegovom izgledu i o poreklu i o vlasništvu i ti podaci su vremenom uneti u Interpolovu bazu. Tako da kada se on pojavio na aukciji u Hongkongu, oni su mogli odmah da lociraju da je ovo delo ukradeno, ali takođe i da potiče iz Srbije - objašnjava Vanušićeva.

Kod krađe kulturnih dobara najčešće nema dovoljno elemenata koji ukazuju na organizovani kriminal. Ako postoje, kao u slučaju nedavno pronađene slike Vlaha Bukovca, onda su nadležnost Odseka za suzbijanje krijumčarenja kulturnih dobara.

- Veliki je jaz između izvršilaca samog čina krađe od onih koji se bave prodajom. Prodajom se uglavnom bave ljudi koji se razumeju u umetnička dela, razumeju se u način na koji delo treba da bude preinačeno i prezentovano, oni se uglavnom kontaktiraju i preko njih se predmeti prodaju uglavnom van teritorija Republike Srbije - ističe šef Odseka za suzbijanje krijumčarenja kulturnih dobara u MUP-u Dejan Burmaz.

Kako prepoznati ukradeno delo

Pronalaženje ukradenog umetničkog dela samo je prvi korak u utvrđivanju njegove autentičnosti.

- Kulturna dobra po Zakonu o kulturnim dobrima su dokumentovana u odgovarajućim registrima. Čak i ti registri ne sadrže dovoljno elemenata za prepoznavanje kada ih pronađe policija, jer se baziraju na njegovom kulturno-istorijskom obeležju, vrednosti itd, a manje na onim detaljima koji su nama važni, kao što su težina i dimenzije - kaže Burmaz.

A da do krađe ne bi ni došlo najvažniji je dobar sistem obezbeđenja. Jedan od najboljih ima Galerija Matice srpske.

- To podrazumeva da imamo sistem i video-kamera i video-nadzora i detekcije pokreta, protivpožarni, protivprovalni i ono što je možda najnovije i najinteresantnije - jeste taj sistem pomeranja slika gde na pokret slike se zapravo alarmira sistem koji pokreće sistem obezbeđenja - pojašnjava upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski.

Sistematizacija ukradenih dela u toku

Ministarstvo kulture je pre godinu dana poslalo dopis muzejima i galerijama da im dostave informacije o svim ukradenim umetninama.

- Mi smo želeli da muzeji iz svojih arhiva izvuku svu raspoloživu dokumentaciju o nekim slučajevima koji su se desili ranije i koji nisu razrešeni, tako da smo mi dobili obimnu dokumentaciju, raznoliku, i mi sada radimo na sređivanju i sistematizovanju toga i zajedno sa tužilaštvom i sa policijom mi ćemo, u stvari, kada sistematizujemo te podatke upotpuniti današnje baze - navodi pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa i digitalizaciju.

Podaci se još prikupljaju, pa se ne zna koliko je tačno kulturnih dobara nestalo, niti njihova vrednost.

(Telegraf.rs)