Nikola (21) je nepokretan i ima dve želje, da prohoda i upozna Deu: Ovu drugu smo mu ispunili

Krevet nasred sobe i u njemu mladić, tek prešao dvadesetu. Nikola Novaković (21) nepokretan je od kobnog 6. septembra 2019. godine, kada je krenuo na šišanje, a onda ostao zarobljen u kolima koja su se prevrnula na krivini. Vatrogasci su dolazili da seku lim kako bi ga izvukli iz onoga što je od auta ostalo.

Dočekuje nas sav ozaren. Došli smo jer smo čuli da je mladi Nikola, uz pomoć svog fizioterapeuta Miše, uspeo da stane. Lekari mu nikada nisu davali dobre prognoze. I sad ćute kad ih Nikola pita za svoju budućnost, ali on je ubeđen da će jednog dana i prohodati.

Nije lako sa 21 godinom ležati prikovan za krevet. Nerviraju te svi koji hodaju, svi koji potrče, skoče, koji idu gde im je volja i još se na nešto žale. Ali, Nikola ima jedan trik. On je nepopravljivi šaljivdžija, a voli mnogo da i psuje. "Ma ko ih je*e", kaže recimo za one koji mu se posle nesreće više nikada nisu javili. I pritom im ne misli zlo, samo tako opsuje da olakša dušu.

- Đe si, Miksi, đe ste, ekipo - veselo nam dovikuje dok ulazimo na vrata.

Svaka poseta za Nikolu je događaj. Već nam se kuva kafa i sprema posluženje, a Nikola jedva čeka da se bacimo u tračarenje. Ispred njegove kuće ostavili smo čuvenu voditeljku Deu Đurđević i zamolili je da uđe pet minuta posle nas. To je posebno iznenađenje.

Dea je Nikolin uzor, idol, a da nam ne zameri, osnovano sumnjamo i da tu ima neke platonske ljubavi. Način na koji je Dea nastavila život nakon što je skoro ostala bez ruke, Nikoli je dovoljan da veruje da je sve moguće. "Tako ću i ja, kad prohodam", kaže nam.

- Da vas pitam nešto ekipo? Vi ste novinari, mora da znate Deu sa Pinka... Da li biste nekako mogli da me povežete sa njom - pita nas, a mi u čudu šta čujemo, ne verujemo kako se potrefilo, jer Dea samo što nije pozvonila na vrata i ušla.

I eto ga, čuje se zvono. Nikola prestaje da priča i osluškuje ko to ulazi. A na vratima - Dea.

- Sunce vam je*em - omače se iz srca.

- Ma ubiću Mišu (terapeuta koji nas je zvao prim.aut), šta mi je napravio... Dea, Deice, Deksi - nabraja Nikola, a lepa Dea pruža mu ruke da ga zagrli.

Samo ona u toj sobi, u tom trenutku, iskonski zna kako se Nikola oseća i kroz šta prolazi. Grli ga kao najiskreniji prijatelj, a on, osećajući da je na ivici suza, onako muški okreće na šalu: "U bre, Deksi, što smrdiš na pljuge".

Svi smo se nasmejali. Nikolin humor ne dopušta da u sobi s krevetom ikada bude zamrla atmosfera. Samo živo i veselo.

Pomiče se u krevetu kao da bi skočio. Poleteo. Zarumeneo se, a osmeh mu ne silazi sa lica. Dea šmekerski privlači stolicu krevetu i počinje da priča sa Nikolom kao da se oduvek znaju. Već od onog trenutka kada je bez premišljanja pristala da iznenadimo Nikolu, pokazala nam je koliko je veliki čovek. Tog dana, Deu je ruka jako bolela zbog promene vremena, ali ona je sebi dala duplu terapiju, samo da Nikolu ne bi izneverila.

- Dešava se da se probudim i da ruka toliko zaboli da pomislim "da l da ustanem ili da odustanem". Al nekako skupiš hrabrost i kažeš "čekaj, to je to, preživela si to što si preživela. Hajde da sada guramo dalje i nastavimo", preskočiš tu teskobu. Ili, ako ne možeš, potražiš pomoć psihijatra, koji je i meni mnogo pomogao - iskreno priča Dea, žena lavica.

Dok savetuje Nikolu, on pažljivo sluša svaku njenu reč, ali na trenutak, kad postane svestan ko sedi pored njega, pogleda nas i šeretski dobaci "ubiću vas". Dea je bila u pravu kad je rekla da mi to ne možemo da razumemo, ali nam je u tim trenucima bilo neopisivo drago što je bar to veče Nikola bio neizmerno srećan.

Probudio se iz kome i progovorio - krajiški 

U kući se više ne govori o danima kada se nije znalo da li će Nikola preživeti. Zato je bilo još teže da majku Radu prisetimo na te dane.

- Užasno. Užasno je bilo. Tog dana je bio roditeljski mlađem sinu, a Nikola se ponudio da ode on. Reko "gde ti da ideš, pa ti si mu brat, pitaće odmah gde su mu roditelji". Posle mi je bilo najteže što ga nisam pustila, jer se sve ovo možda ne bi ni dogodilo - priseća se majka Rada.

Nikola je potom otišao na šišanje u centar naselja. Bio je putnik u kolima, sedeo je pozadi.

- Zadnje čega se sećam tog dana je da sam ujutru bio u Surčinu da vadim pasoš. Nažalost, taj pasoš još tamo stoji. Mi smo "ispravili krivinu" pri brzini od 120/h, isprevrtali se... Neko mi je rekao da su morali da dolaze vatrogasci da seku autu da bi me izvukli, a onda sam prebačen u KBC Zemun - priča Nikola.

U vegetativnoj komi bio je tri meseca. Lekari su bili pesimistični. Neki su mu davali do 10 godina života u takvom stanju. Niko nije očekivao da će da se probudi, a kamoli da progovori i jednog dana stane na noge.

- Najteže mi je bilo kad je lekar jedan dan rekao "ja više ne znam šta da radim". Onda smo tražili da ga prebacimo u banju. Morali smo da pokušamo. I dočekali smo da u banji vidimo poboljšanje. Nikola se probudio i progovorio na Svetog Nikolu, 19. decembra - priča majka Rada i zastaje da zadrži suze. Šapuće nam, dok Nikola leži pored, "ja više ne smem da plačem".

Zanimljivo je da je Nikola nakon buđenja iz kome progovorio krajiški, čistu jekavicu, i da sad samo tako govori, a po ceo dan sluša i krajiške pesme. Pre kome, govorio je čist beogradski sleng. Bio je, kako i sam kaže, momak iz geta. A sad je krajišnik.

Neustrašiv i jak. Nikola je heroj koji je i tako prikovan za krevet maturirao i završio Srednju geodetsku školu. Zahvalan je razrednoj Miri Vidulović i drugarici Nedi Bjelivuk koja ga je pripremala. Održava i svoja prijateljstva, ponosan je na ono sa Vukom Diklićem i Milošem Andrijanićem, a vežba i sa terapeutom Mišom Rudićem sa kojim je napravio trijumfalan napredak da je stao na noge.

Dea mu je poručila da ne sme da odustane jer ga čeka na basketu "jedan na jedan". A Nikola je onda i nama obećao da će lično doći u redakciju da nas iznenadi kada jednog dana prohoda.

- Želim da uputim apel vozačima, a pogotovu onim mladim, da se ne sedaju za volan pijani ili, što bi mi krajišnici rekli, "pod šajgom". Jedan sekund nepažnje nekome može značiti ceo život. Redakciji Telegrafa želim sve najbolje, ali na prvom mestu dobro zdravlje. Ako neko zna koliko je to bitno, znam ja, i to vam od srca želim - na kraju nam poručuje Nikola, a mama Rada, opet junački gutajući suze, prilazi da ga u šali pohvali što nijednom nije opsovao.

(Telegraf.rs)