Teške suze veterana iz Kuršumlije koji trpi gladan: "Jedem crni luk sa malo hleba, majke mi"

Na trpezi ratnog veterana Nenada Aleksića (62) iz mesta Tijovac kod Kuršumlije, najčešće se nalazi samo malo hleba i crni luk. Ponekad ni to. Jer, Nenad nema nikakvih primanja, a živi od pomoći svojih komšija koje mu daju to malo hleba. U suprotnom, ne bi ništa pojeo danima.

Teška sudbina protkana samoćom, strahom od novog jutra i nemaštinom pogodila je ovog skromnog čoveka čija kuća svakog momenta preti da se sruši. Njegov dom je star, u njemu Nenad živi sam. Kako kaže, bez igde je ikoga.

Preporučujemo

Aleksić je učesnik rata, posle kojeg više nije bio isti. Užasi rata ostavili su posledice po njegovu psihu, a posla nije bilo. Pre rata, radio je u državnoj firmi, ali se onda ugasila. Sada nema nikakvih primanja.

Povučen i skroman, Nenad se stidi i da traži. Nada se humanosti svojih suseda koji ni sami nemaju, i koji žive sa nekoliko hiljada dinara mesečno. Dobri ljudi su, pak, alarmirali humanitarca iz Kuršumlije, Dejana Markovića Miloševića, koji je posetio Aleksića i za početak, odneo mu osnovne životne namirnice.

Ratni veteran slomio se pred kamerama.

- Jedem samo crni luk i hleb. Majke mi - rekao je Nenad plačući, verovatno i sam svestan koliko to nemoguće i neverovatno zvuči.

Marković navodi da je ovaj skroman čovek izuzetno povučen, te da ga je sramota da traži pomoć.

- Nenad nema baš nikakvih primanja, ni socijalnu pomoć, ništa... Videćemo da mu sredimo dokumenta i pokrenemo postupak za dobijanje pomoći. Nema ni zemlju, više je gladan nego sit. Komšije su mu davale hleb, ali ni one nemaju, i njima treba pomoć - priča Dejan Marković.

Nema za lek kad ga nešto zaboli

Skromni Nenad nema novca da kupi lek kada ga zaboli glava ili stomak, a kamoli za nešto drugo. Oronula kuća već je ostala bez jednog dela starog zida, a Nenad je pokušao da je nekako "zakrpi". Ipak, ogromna rupa na kući i dalje stoji i preti da se svakog trena cela obruši.

- U kući, naravno, nema ni struje, ni vode. Ima jedan star krevet i jedan šporet koji ima bar pola veka, to su oni crni, mali, koje su naše bake i deke koristile. Za ogrev se snalazi tako što ode u šumu pa sakupi koje drvo. Kada smo mu odneli hranu, zaplakao je. Toliko hrane nije video u životu - priča Marković.

Ipak, dodatni problem je i to što u kući Nenada Aleksića nema ni frižidera, te hrana ne može dugo da ostane, a da se ne pokvari. Zato mu je što pre potrebna naša pomoć, kako više nikada ne bi bio gladan.

Ukoliko želite da pomognete Aleksiću, to možete učiniti uplatom na dinarski: 340 - 11029458 - 02 ili devizni račun 340 - 10107926 - 98 Fondacije Narodni gvozdeni puk.

(Telegraf.rs)