Ispravka: Nema dokaza da je Ho Ši Min ratovao zajedno sa srpskim vojnicima na Solunskom frontu

Portal Telegraf je 13. novembra 2021. godine objavio priču o Ho Ši Minu, vijetnamskom revolucionaru i političaru, tvorac socijalističkog sistema u ovoj azijskoj državi, u kojoj se tvrdilo da je ovaj istorijski div ratovao zajedno sa srpskim vojnicima, i to na Solunskom frontu, u odlučujućoj kampanji koja je slomila kičmu Centralnim silama.

Tekst je bio zasnovan na svedočenju Biljane Marčete, srpske turističke radnice, koja je u seriji tvitova objasnila zašto je ovo važno i korisno saznanje:

Malo je poznato da su uz našu vojsku na Kajmakčalanu bili i vojnici Francuske legije stranaca a među njima mnogo Vijetnamaca. Jedan od njih je Ho Ši Min, kasnije predsednik Vijetnama. Ovaj podatak nećete naći na Vikipediji. :)— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Njemu u čast sada opština Edessa, kojoj pripada i planina Voros tj. Kajmakčalan, organizuju biciklističku trku mira.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Njemu u čast sada opština Edessa, kojoj pripada i planina Voros tj. Kajmakčalan, organizuju biciklističku trku mira.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

bežali mu oči da ne vidi gde ga vode. Uveli ga u neku prostoriju i ostavili da čeka. Iza stakla krene neki glas da ga ispituje... da provere da nije zapadni špijun. Jednog trenutka pita ga glas odakle je... ovaj kaže iz Edese. Pita glas "kako se Edesa nekad zvala" a novinar...— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

odgovori "Vodena". Tog trenutka pred njega izađe glavom i bradom Ho Ši Min, rukuje se i kaže da je "prošao" proveravanje I da mogu početi intervju. Novinar naravno nije mogao a da ne pita kako to da on zna kako se nekad Edesq zvala a Ho Ši Min mu odgovori— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

da je tu bio tokom WWI kao francuski vojnik sa mnogo svojih sunarodnika. Ljudi iz turističke organizacije Edesa su na to jako ponosni. Nadali su se pre korone i turistima iz Vijetnama.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

E sad ono što mi se ne dopada: pokušavala sam direktoru TO Edesa objasniti koliko Kajmakčalan znači Srbima. Shvatio je to kad sam 2018. dovela 200 ljudi na smeštaj u Agios Athanasios da bi se sutradan penjali do vrha. Pored mojih ljudi, još 14 autobusa. Oni nisu mogli verovati!— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Pokušavala sam izdejstvovati da se upali žičara koja inače zimi radi I penje skijaše na do 50-tak m od crkve. Ubeđivala da bi im bilo pametno da ski lift radi jul, avgust i dva vikenda oko 15.septembra kad dolazi najviše ljudi. Međutim, oni smatraju da su srpski turisti ....— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

slaboplatežni i da oni i nisu za Agios Athanasios, jedno od najskupljih ski centara u Grčkoj. Noćenje u zimskom periodu nećete naći za manje od 100 eur.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Ali ja bih rekla da je to samo "izgovor" a stiče utisak da njima smeta tu nešto drugo smeta. Predlagala sam da se stara oronula škola u tom mestu pretvori u Muzej bitke na Kajmakčalanu i da bi se za to mogla možda dobiti sredstva od EU. Zanimljiva činjenica je što niko od ljudi— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

koji imaju svoje kapacitete u Agios Athanasiosu nije zaista iz tog mesta jer su svi raseljeni još sedamdeseth godina a u taj kraj je doseljeno mnogo Pondusa, Grka iz Turske. Pričala sam sa nekim od njih i saznala nisu čak ni znali da je to srpska crkva već mislili da je bugarska!— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Pričala sam I sa turističkim vodičem (istoričar) iz Edese koji takođe ništa o tome nije znao. Posle je pokušavao naći literaturu u biblioteci (ili arhivu) ali nije uspeo. Tada nije bilo ništa ni na Grčkoj Wikipediji o tome! Od tih prvih razgovora je prošlo sad već 6 godina.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Direktor TO mi je pokazao fotografije i podelitću neke ovde ali se ispostavilo stanovništvo koje u Edesi govori "staromakedonski" znaju i ne samo znaju već imaju i fotografija po svojim arhivama. Direktor mi tada reče da je i crkvu u Edesi podigao car Dušan ali to vam neće ...— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

potvrditi u crkvi. Samo ćete na tabli ispred crkve videti da se godina podizanja crkve podudara sa vremenom njegove vlasti na ovim prostorima. Bolji znalci od mene će možda i prepoznati likove naših vladara (ja nisam uspela a neko mi reče da su preko tih freski sad druge).— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Da zaključim, kao turistički radnik sigurna sam da bi i najslabije plaćeni turisti bili bolji nego neki dobroplatežni iz dalekog Vijetnama ili drugih destinacija. Možda bi samo trebalo malo više inicijative sa naše strane da se krene u neke prvo mikroprojekte ...— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Da zaključim, kao turistički radnik sigurna sam da bi i najslabije plaćeni turisti bili bolji nego neki dobroplatežni iz dalekog Vijetnama ili drugih destinacija. Možda bi samo trebalo malo više inicijative sa naše strane da se krene u neke prvo mikroprojekte ...— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

kao na primer organizovanje izložbe fotografija koje su nepoznate našoj javnosti. Usput promocija i opštine Edesa i Aridea (na njenoj teritoriji je Dobro polje i nekoliko značajnih spomenika našim borcima i građevina koje su naši vojnici podigli između bitaka.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Ako mislite da možete dati neki svoj doprinos da se ove stvari pomere sa mrtve tačke ili znate nekog do ko ima uticaj i mogućnost (možda da zajedno sa njihovim opštinom piše neki EU projekat kroz koji bi se napravio ovaj muzej ili sl, prosledite mu moj kontakt.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Za kraj da kažem da je jedan profesor sa Solunskog univerziteta popisao u jednu knjigu sve značajne lokacije za WWI (ne vezano samo za srpsku vojsku već ceo Solunski front). Na žalost nije prevedena na srpski.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Moj prijatelj Moroslav Farkaš napravio je sjajan dokumentarac o Divjunacima koji sam delila pre neki dan. Uradila sam i prevod na grčki ali eto on nikako da nađe vreme da doda title pa da malo edukujemo i Grke. Valjalo bi. Posebna je priča zašto oni o tom periodu nerado pričaju.— Biljana Marčeta (@BMagelan) November 13, 2021

Biljana je navela da je novinar o kojem je reč Solon Grigorijadis, i da je rođen u Edesi (Vodena) 1912. godine, te da je kao ratni izveštač izveštavao sa mnogih frontova širom sveta, između ostalog i sa vijetnamskog ratišta, kao i da je bio prvi grčki novinar koji je posetio Vijetnam, 1965. godine, i da je interjvuisao Ho Ši Mina.

Ipak, kako u analizi piše portal Fake News Tragač, ova priča je upitne istinitosti, i male su šanse da je Ho Ši Min zaista ratovao na strani Srba na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Čitalac je napomenuo i da je konsultovao biografiju Ho Ši Mina autora Pjera Brušua iz 2007. godine, ali da u toj knjizi nije pronašao takav podatak.

Prenosimo njihovu analizu:

"Marčeta kao izvor svojih informacija nudi zvanične prezentacije Turističke organizacije Edese, odnosno opštinu Edesu i ambasadu Vijetnama u Grčkoj.

Ona navodi da je grčki novinar Solon Grigorijadis intervjuisao Ho Ši Mina u Vijetnamu i da mu je vijetnamski vođa potvrdio da je učestovao u Prvom svetskom ratu kao francuski vojnik.

„Uveli ga u neku prostoriju i ostavili da čeka. Iza stakla krene neki glas da ga ispituje… da provere da nije zapadni špijun. Jednog trenutka pita ga glas odakle je… ovaj kaže iz Edese. Pita glas ’kako se Edesa nekad zvala’ a novinar… odgovori ’Vodena’. Tog trenutka pred njega izađe glavom i bradom Ho Ši Min, rukuje se i kaže da je ’prošao’ proveravanje i da mogu početi intervju. Novinar naravno nije mogao a da ne pita kako to da on zna kako se nekad Edesa zvala a Ho Ši Min mu odgovori da je tu bio tokom WWI kao francuski vojnik sa mnogo svojih sunarodnika”.

Kada smo u sledećem koraku pretražili grčke medije, ustanovili smo da su oni barem od 2012. godine pisali o navodnom Ho Ši Minovom ratnom angažmanu u Grčkoj 1916. i 1917. godine (1, 2, 3…). Ova tema se ponovo otvorila sredinom 2022. godine (1, 2, 3), kada je ministar spoljnih poslova Grčke najavio podizanje spomenika Ho Ši Minu u Edesi.

Međutim, ispostaviće se da je veza Ho Ši Mina sa Solunskim frontom najverovatnije netačna. Ovu tezu su 2022. godine detaljno analizirali grčki mediji za proveru tvrdnji (1, 2, 3).

Koga je intervjuisao Solon Grigorijadis?

„Ho Ši Min je tokom Prvog svetskog rata, konkretno između 1916. i 1917, bio u Engleskoj i Francuskoj i nije bio vojnik”, navodi medij za proveru tvrdnji Elinika houkses, nakon analize tri biografske knjige o vijetnamskom vođi. Proverili su već spomenutu knjigu „Ho Ši Min – biografija” Pjera Brušua, kao i knjige „Ho Ši Min o revoluciji – Izabrani spisi, 1920-66” Bernarda B. Fola i „Ho Ši Min: [život]” Vilijama Duikera: ni u jednoj od njih nema ni pomena da je Ho Ši Min u tom periodu bio u Grčkoj.

Ovaj medij je takođe uspeo da pronađe i kontroverzni intervju novinara Solona Grigorijadisa, koji je bio ratni dopisnik za vreme Vijetnamskog rata. Novinar je krajem decembra 1965. godine u Sajgonu intervjuisao neke od vodećih ličnosti Ho Ši Minove vojske, a intervju je 1966. godine u Grčkoj objavljen u listu „Makedonija“.

U svom tekstu Grigorijadis navodi da je jedne večeri u Sajgonu upoznao mladića i dvojicu staraca Vijet Konga, te da mu je jedan od tih staraca rekao da je bio u Grčkoj kao vojnik za vreme Prvog svetskog rata. Grigorijadis za tog starca navodi da je bio „nalik Ho Ši Minu“, ali ga, sem toga, nigde ne identifikuje kao Ho Ši Mina konkretno.

Elinika houkses je tako došao do zaključka da je malo verovatno da je ovo bio pravi Ho Ši Min. Vijetnamski vođa je u tom periodu bio na severu zemlje, u Hanoju, gde je tih dana održao govor pred Centralnim komitetom Komunističke partije Vijetnama. Uzimajući u obzir da su ova dva grada udaljena više od hiljadu kilometara, te da je u Sajgonu u to vreme potraga za neprijateljskim borcima bila pojačana, malo je verovatno da je Ho Ši Min bio u ovom gradu.

„Pod ovim okolnostima, ne može postojati realan scenario u kojem se vođa Severnog Vijetnama ušunjao, usred rata, u neko gerilsko skrovište u neprijateljskoj prestonici i nakon tri dana se vratio u Hanoj na severu da se obrati CK KPV”, zaključuje Elinika houkses.

Od spekulacije do biste: „Turistički korektno falsifikovanje istorije”

Priča o Ho Ši Minu na Solunskom frontu postala je toliko intrigantna da je čak i grčki ministar najavio izgradnju biste vijetnamskom vođi u Edesi. Ovu temu istražio je portal za proveru tvdrnji Efsin u svom tekstu „Turistički korektno falsifikovanje istorije”.

Pri prvoj poseti vijetnamskog ambasadora Edesi, ova opština izdala je saopštenje za javnost u kome se navodi podatak da je Ho Ši Min bio u ovom gradu, te da je to dobar povod za uspostavljanje turističkih veza ove dve zemlje. Pokrenuta je i posebna tura „Edesa – Pela – Makedonija, stopama Ho Ši Mina“.

Efsin zatim piše da je 2016. godine u Edesi organizovana i prezentacija „Aleksandar Veliki se sastaje sa Ho Ši Minom”, koja je poslužila kao izvor Biljani Marčeti, a beleži i da je na Vikipedijinim stranicama o novinaru Solonu Grigorijadisu na grčkom i engleskom dodat podatak da je intervjuisao Ho Ši Mina 1965. godine.

Olga Dror: Opis ispitivanja novinara je neverovatan

Olga Dror sa Teksaškog univerziteta A&M, koja se u svom istraživanju bavi kultom Ho Ši Mina, prokomentarisala je za FakeNews Tragač zašto priču iz Edese smatra neverodostojnom: „Opis sastanka Grigorijadisa sa Ho Ši Minom je neverovatan. Do tada je Ho Ši Min dao mnogobrojne intervjue zapadnim novinarima. Način ispitivanja osobe iza vrata je neverovatan. Ho Ši Min je zaista imao osoblje koje je proveravalo i odlučivalo s kim će razgovarati, ali ova administrativna rutina nigde nije tako zabavno predstavljena kao u priči o predsedniku jedne zemlje koji ispituje novinara iza vrata“

Profesorka Dror podvlači da je Ho Ši Min bio zagonetna figura, kao i da u njegovoj biografiji postoje mnoge nepoznanice: „Dakle, nemoguće je sa stopostotnom sigurnošću reći da se nešto nije dogodilo, ali moramo imati pouzdana dokumenta da bismo nešto u njegovoj biografiji prihvatili kao činjenicu. Ovo nije prva i, sigurna sam, neće biti poslednja mistifikacija Ho Ši Mina koja ga povezuje sa određenim mestom ili određenom ulogom. Na primer, Ho Ši Minov navodni rad u kuhinji bostonskog hotela Omni Parker pripada istom žanru predanja. Bez ikakvih istorijskih dokaza, postao je mesto hodočašća za mnoge Vijetnamce, uključujući i neke vladine delegacije”."

Podsetimo, Solunski front u Prvom svetskom ratu je nastao kao pokušaj Saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. protiv združenog napada Nemačkog carstva, Austrougarske i Bugarske. Ekspedicija je došla prekasno i u nedovoljnom broju da spreči pad Srbije, a bila je otežana unutrašnjom političkom krizom u Grčkoj (Nacionalna šizma).

Na kraju je stvoren stabilan front, koji se prostirao od albanske obale do reke Strume, u kom su se međunarodne savezničke snage borile sa Centralnim silama. Solunski front je ostao prilično stabilan, uprkos lokalnim akcijama, sve do velike savezničke ofanzive 15. septembra 1918, koja je rezultovala kapitulacijom Bugarske i oslobođenjem Srbije.

Poginuli vojnici na frontu su sahranjeni u sklopu srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu i ostalim srpskim vojnim grobljima u Makedoniji. Ho Ši Min je učestvovao na ovom frontu u uniformi francuske vojske.

(Telegraf.rs)