Stipo je katolički sveštenik u Kragujevcu: I pravoslavke pred njim govore sudbonosno "da"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Darko
Nas predivni komsija
Dragi zeka
Imam prijatelje - on je Srbin, ona Mađarica, koji su hteli da krste ćerkicu. Kuma je trebala da bude majčina prijateljica, takođe rimokatoličke veroispovesti. I u pravoslavnoj i u katoličkoj (tačnije rimokatoličkoj) crkvi su pravili problem oko toga što nisu venčani u crkvi, što su različita veroispovesti, pa kako kuma katolkinja da krsti dete pravoslavne vere i tako redom. Na kraju su otišli kod grkokatoličkog sveštenika (rusinsko-ukrajinski), koji je, nakon što je čuo koji je razlog njihovog dolaska, samo pitao koji im datum odgovara. Objasnio im je da je njegova obaveza da krsti svakoga ko zatraži krštenje za sebe ili dete. Ponudio im je i da ih venča (što su oni i prihvatili), jedini uslov je bio da su oboje kršteni u bilo kojoj crkvi. "Ako vama ne smeta što sam ja grkokatolik, zašto bi meni smetalo što ste vi to što jeste?" Inače, kada je umro moj komšija, čija je porodica veoma siromašna, naš lokalni pogrebnik je pozvao istog tog sveštenika i objasnio da ljudi nemaju novca i čovek je došao, bez reči. I treći slučaj, kada je umro moj kolega sa posla, čovek pred penzijom, koji nije imao nikoga od rodbine, već je sahranu organizovao mladi par kojima je ostavio kuću uz uslov da brinu o njemu do smrti, došao je isti taj sveštenik. Mnogi samo došli, ostavili cveće i otišli. Nakon obavljene sahrane zahvalio se svima nama koji smo ostali do kraja, pošto pokojni V. nije imao nikog osim nas. Da ima više takvih sveštenika, bilo bi više i (pravih) vernika, siguran sam.
aaa
Bravo na clanku. Ovo se zove novinarstvo.