"Tata Niki te sa neba čuva": Nikola i Sara venčali su se uprkos bolesti, on je umro, na svet je stigao Lazar
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
LAZAR
NIKOLA❤SARA❤LAZAR "Gledam te. Gledaš me. Znaš li da sam oduvek volela tvoje oči. Bile su svetlo plave kao najlepši dan. Sada su umorne i zabrinute. Znam, ali ne brini. Tu sam... Sećaš se dana kada smo se upoznali? Taj osmeh nikad neću zaboraviti. Postideo si se. Znala sam da ti se sviđam. Nikad ti nisam rekla. I ja sam se odmah zaljubila. Bilo mi je glupo da ti priznam da sam znala. Sad priznajem. Znala sam da sam tebe oduvek čekala. Ne idem nigde. Znam da te boli. Osećam to. Boli i mene. Vrištala bih koliko samo boli. Ali neću, ne želim da me vidiš takvu. Gledam te... Kako si samo bio lep u onom odelu. Tog dana smo bili samo ti i ja, oni stari Sara i Nikola. Tog dana nismo želeli da mislimo o bolesti. Taj dan smo pred Bogom postali jedno. I u dobru i u zlu. Najlepši dan... Znaš li koliko samo volim tvoj osmeh. Tako se lepo smeješ. Toliko želim da se taj osmeh vrati. Kada se smeješ i oči ti se smeju mili moj dečače. Šta si ti sve smislio samo da bi me zaprosio milo moje. Koliko smo samo bili srećni i nesvesni svega šta nas čeka. Znam da je teško, ali zajedno ćemo sve. I u dobru i u zlu. Znam da u tebi ima još puno snage. Ima je i u meni. Uskoro će oči opet biti svetlo plave, a osmeh najvedriji na svetu. Uhvati me za ruku mili moj jer zajedno ti i ja promenićemo sve."
Hvala Nikoli i Sari
Hvala Telegrafu što je podržao borbu ovih mladih ljudi i za deljenje ove srećne vesti. Jako puno ljudi se odazvalo na apele koji su išli iz Telegrafa. Sada pozivam umetnike da ovekoveče ovu životnu, ljubavnu priču. Pozivam sve ostale da Sara dobije nagradu kao žena godine. Živi i zdravi bili Sara i Lazare neka vam život podari mnogo, mnogo radosti.
Tatjana
Sari i Lazaru želim svu sreću ovog sveta! Puno zdravlja, radosti i lepih trenutaka.