Nasilje nad ženama u porastu godinama, prošla bila izuzetak: Jedan okrug se izdvaja

U toku prošle, 2020. godine zdravstvenom sistemu u Srbiji je prijavljeno 3.282 nasilja nad ženama i usled specifičnih uslova tokom pandemije kovid 19, zabeležen je pad za jednu petinu u odnosu na prethodnu 2019. godinu, pokazuju podaci objavljeni u Izveštaju o prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama, a koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". 

Rodno zasnovano nasilje je Svetska zdravstvena organizacija prepoznala kao jedan od vodećih javnozdravstvenih problema, a kako se navodi u Izveštaju, ono od 2016. do 2019. godine u Srbiji raste gotovo svake godine.

Preporučujemo

- Značajno niži broj registrovanih prijava 2020. godine, za jednu petinu - 21 odsto, registrovan je usled pandemije - konstatuje se u Izveštaju "Batuta".

Od 3.282 prijavljena slučaja nasilja nad ženama sistemu zdravstvene zaštite, 2.526 ih se dogodilo u centralnoj Srbiji, što je 77 odsto, a 754 u Vojvodini (23 odsto).

- Najveći broj prijavljenih slučajeva rodno zasnovanog nasilja u zdravstvenim ustanovama prema okruzima je u gradu Beogradu - 960, zatim u Južnobačkom okrugu - 293 i Pomoravskom - 283, a najmanji broj u Borskom gde se dogodilo 10 slučajeva ovog nasilja - navodi se u izveštaju:

Policija je obaveštena o 86,4 odsto od svih evidentiranih slučaja nasilja. Tužilaštvo o 16 odsto, a Centru za socijalni rad prijavljeno je 43,2 odsto od evidentiranog broja.

Malo prijava Centru za socijalni rad

- Centru za socijalni rad u 2020. godini prijavljena su ukupno 1.396 slučaja, odnosno 43,2 odsto od evidentiranog broja prijava, što je za tri procentna poena niže u odnosu na prethodnu godinu. Najveći procenat evidentiranih slučajeva nasilja nad ženama kod kojih je obavešten centar za socijalni rad bio je u Zaječarskom okrugu, a najmanji  u Pomoravskom okrugu. Primetno je da se u većem procentu obaveštava policija nego centar za socijalni rad - konstatuje se u izveštaju.

Najveći broj žena zbrinjavan je u ustanovama primarne zdravstvene zaštite.

- Od doma zdravlja ili neke druge zdravstvene ustanove na primarnom nivou pomoć je zatražilo 2.177 žena koje su doživele nasilje. U Vojvodini je na primarnom nivou evidentirano 596 žena, a 1581 u centralnoj Srbiji - navodi se u ovom izveštaju.

Svaka deseta žena koja je doživela nasilje pripadala je nekoj od posebno vulnerabilnih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, devojčice, starije žene, izbeglice, psihički izmenjene žene, žene smeštene u institucijama, žene sa sela, žene drugačije seksualne orijentacije, HIV pozitivne žene i zavisnice, a polovinu su činile Romkinje. Ono što zabrinjava, među ženama koje trpe nasilje su i trudnice. 

Širok spektar zdravstvenih posledica 

Nasilje nad ženama, kako se objašnjava u ovom izveštaju, predstavlja kršenje ljudskih prava i prepreku za ostvarivanje jednakosti, razvoja, bezbednosti i mira. Počinioci nasilja mogu biti i muškarci i žene, ali rodna dimenzija je njegova suštinska karakteristika.

- Rodno zasnovano nasilje dešava se u svim socioekonomskim grupama i gotovo svim kulturama, ali evidentno je da su nasilju više izložene žene koje već pripadaju vulnerabilnim grupama. Zdravstvene posledice mogu biti fatalne (smrt), neposredne – akutne i odložene – hronične. Nasilje povećava rizik od depresije, pokušaja samoubistva, hroničnog bolnog sindroma, psihosomatskih smetnji, telesnih povreda, gastrointestinalnih smetnji i niza stanja povezanih sa reproduktivnim zdravljem - ističe se u izveštaju.

Svaki zdravstveni radnik i saradnik je dužan da zbrine i prijavi nasilje ili sumnju na nasilje nadležnom javnom tužiocu ili policiji u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

(Telegraf.rs)