Raša je trenutno najpopularniji policajac i drug u Srbiji: “Decu u školi gledam kao svoju”

"Po mom mišljenju deca su naše najveće blago, treba im biti i roditelj i psiholog i pedagog kao i ono što je najvažnije biti dobar drug. Trudim se da im se nađem kad god im zatrebam", ovako omiljeni školski policajac Radiša Savić, koji radi u OŠ "Kosta Đukić" govori o svom pozivu za portal Telegraf.rs.

Radiša, koga svi znaju po nadimku Raša, mirno i predano svakoga dana u školi motri na njene đake. Prema onim najmlađima ophodi se kao otac, a kada su u pitanju stariji, skloniji nestašlku i povodljivi, veoma je važno da pazi da ne upadnu u zamku koja može da im upropasti detinjstvo - "moja posebna pažnja je usmerena na prodaju i korišćenje opojnih droga", objašnjava.

Pažnja je najvažnija i nikada ne gubi mališane iz vida. Čak i kada izađu iz škole i krenu kućama, Radiša posmatra kako prelaze ulicu i čeka li ih neka opasnost na putu do kuće.

- Posebna motivacija kreće od moje dece, sa kojima provodim svoje slobodno vreme. Tako da sam sve to preneo na decu u školi, zato mi i nije teško da imam motivaciju u radu sa decom - ispričao nam je.

Roditelji su oduševljeni, jer su primetili da Raša doslovno svakom učeniku priđe i proveri da li je sve u redu. Kada je zima, on će svakoga da proveri da li je dobro zakopčan, da li je dobro stavio šal, kapu, a topla reč i očinski dodir oduševio je ne samo decu, već i njihove roditelje koji su primetili koliko pažnje Raša ulaže svakom od mališana. A on to radi tiho, polako i bez ikakve želje da se nameće ili hvali. To mu je posao, radi ga od srca.

A kada vidi gužvu, čuje dečji plač ili vidi da je nekome potrebna pomoć, Radiša se odmah pojavi i reši svaki problem. Suze ne traju dugo, a strah iščezne čim vide poznatu plavu uniformu.

- Desi se da se igraju, a tada ne mogu uvek da vode računa o svemu, padnu, ponekad se i povrede. U takvim situacijama treba biti smiren, sa velikom pažnjom prići detetu i pokušati da ga smirite. Jednom je pao dečak prvog razreda, ogulio dlan, ispred škole smo bili ja i učiteljica, podigli smo dete, odveli ga do toaleta, oprao sam mu ruku, video da nije velika povreda, odveli smo ga do učionice i pozvali mamu da dođe. Sve vreme sam ga smirivao, bio je jako uplašen, a ja sam bio zahvalan jer mi se isti zahvalio kada mu je došla majka - ispričao nam je Raša.

U svom poslu vezan je za školu i stoga je u stalnoj vezi sa direktorom. Ukoliko postoje neka dešavanja ili manifestacije, Raša je spreman da pripomogne da sve prođe u najboljem redu. Osim rada sa učenicima, ovaj predani policajac po potrebi razgovara i sa zaduženima za protivpožarnu zaštitu, a katkad je potrebno da se konsultuje i sa drugim zaposlenima u školi.

- I naravno, razgovor i druženje sa decom i njihovim roditeljima, kao i obilazak ulica oko škole - dodaje Radiša.

On kao školski policajac radi dve godine, a ranije je četiri godine bio pozornik i deset godine radnik na sektoru.

Sve vreme Radiša je zaposlen u PS Mladenovac.

Roditelji oduševljeni

Impresija jednog roditelja potpuno je opisala Rašinu dušu i predanost poslu. Zato smo ga i kontaktirali, a ministar Vulin nagradio ga je zbog izuzetne posvećenosti poslu.

"Čoveku ni ime ne znam, ali već dugo hoću nešto da napišem o njemu. Naime, Raša nije običan policajac. On je našoj deci drugar. On ih sve poznaje. On sa svima njima proćaska. Raša je zimus apsolutno svako dete koje je krenulo da izađe iz škole nezakopčano ili bez kape, očinski oblačio, zakopčavao. Apsolutno svako. Ja sedim u autu i čekam svoje dete, a na vratima mala kolona i Raša koji ih proverava da li su se lepo obukli, da ne nazebu.

Svakom se detetu svakog dana nasmejao na vratima, i svakom je, bar svakom od dece koju ja znam, rekao da se njemu obrate ako imaju bilo kakav problem. Naši klinci Rašu obožavaju. Gomila je ovakvih sitnih gestova koje on čini za decu.

I tako ja, stoti put, hoću nešto da napišem, i nikako da to uradim. Danas se vozim sa svojim klincem, (drugi je razred) i pitam ga šta ima još da mi priča o Raši što mi do sada nije pričao, a on mi kaže - "tata, Raši kad je bio rođendan, došao je kod nas u boravak, doneo čokoladu i zamolio učiteljicu da nam podeli svima po komad. Mi smo mu pevali pesmicu, i baš je bilo lepo".

(Telegraf.rs)