Dr Petrović: Epidemija će se završiti kada korona postane dečja bolest kao prehlada: Kada? Ne znam

Kovid 19 će, kao i svi prethodni korona virusi, na kraju da postane dečja zarazna bolest, koju će da prebolevaju kao prehladu. Dok ne dođemo u situaciju da se i ovaj SARS-CoV-2 tako ponaša, nećemo završiti s pandemijom. A kada će to biti, ne mogu da prognoziram, nisam prorok, kaže epidemiolog prof. dr Vladimir Petrović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa.

On kaže da je očekivano da ovaj talas jop traje. 

Preporučujemo

- Već šestu-sedmu nedelju smo visoko po broju novozaraženih, što je znatno duže od prethodnih talasa. To je zato što smo rano ušli u talas, već u septembru. I sada ulazimo u nepovoljan period, zatvorene prostore, kada su ljudi po definiciji bliži jedni drugima i mogućnost za prenos virusa je veća. Očekivano je da ćemo i dalje imati visok broj obolelih i posla s ovim virusom cele zime. Ne bih se usudio da prognoziram, ali sigurno ćemo imati obolele tokom cele zime. Koliko visok će biti talas, zavisiće isključivo od obuhvata vakcinacijom i od primene opštih mera i kontrole njihovog sprovođenja - kaže prof. dr Petrović za Kurir.

Na pitanje da li će ovaj četvrti talas biti dovoljan da se prokužimo, kaže da niko se neće sakriti od virusa:

- Ili virus, ili vakcina - to je izbor kad je epidemija široko rasprostranjena u populaciji. Pre ili kasnije, nevakcinisani će doći u kontakt s virusom. Želim im da se asimptomatski prokuže, ali većina neće - biće klinički manifestne bolesti, više teških pacijenata i više smrtnih ishoda. Vakcinisani uglavnom blago obolevaju i u daleko manjem procentu imaju težu kliničku sliku nego nevakcinisani.

 Napominje da škole ne treba zatvarati ako su ugostiteljski objekti otvoreni.

- Najlakše je zatvoriti škole, ali je pitanje šta ćemo onda s decom, gde će ići? A ići će u tržne centre, okupljaće se masovno u ugostiteljskim objektima, gde je veći rizik od zaražavanja. S druge strane, imamo višu stopu obolevanja kod dece nego u prethodnim talasima, zbog delta soja, koji se lako prenosi. U visokom procentu vakcinisali smo starije od 60 godina, a raste procenat vakcinisanih odraslih, pa se virus pomera ka osetljivijim populacijama, gde može da preživi. A to su sada deca. Trenutno od 500 novoobolelih, jedan završi na respiratoru, dok je kod dece taj odnos 1:1.000. Znači, rizik od teže bolesti kod dece je još uvek niži i ona daleko više obolevaju s blagom kliničkom slikom. Pretpostavljamo da je kod dece zastupljenije asimptomatsko prokužavanje - zaražavaju se, stiču imunitet, a ne obolevaju.

 Na konstataciju da sada više umiru i trudnice i porodilje, objašnjava da to znači da virus traži populaciju u kojoj može nesmetano da se širi.

- Alfa i beta varijanta nisu imale takav potencijal za izuzetno tešku kliničku sliku kod trudnica i za smrtne ishode. Delta varijanta, očigledno, ima. A umiranje trudnica je najgora moguća situacija jer tu gubimo dva života. S druge strane, trudnice same za sebe, prirodno, imaju bolji imunitet nego žene koje nisu u drugom stanju, jer je priroda udesila da štitite i sebe i plod. I kada jedan virus može da pređe tu imunološku barijeru, znači da je izuzetno agresivan. Vakcinacija trudnica je imperativ - ističe prof. dr Petrović.

Kaže da odrasli više zaražavaju decu nego deca odrasle, jer imaju veću količinu virusa.

- Odrasli češće i u većoj meri zaražavaju decu nego što deca zaražavaju drugu decu i odrasle. To je činjenica koja se pokazala u svim zemljama. Nije nemoguće da dete zarazi i odraslog, ali je to u daleko manjoj meri prisutno nego obrnuto. Odrasli generišu veću količinu virusa, jače kašlju, više i dalje izbacuju virus. Kod gripa je je obrnuto, deca su motor te epidemije i češće zaražavaju odrasle.

(Telegraf.rs)