Ušli smo u dom Đorđa nakon što su mu vratili ćerke: "Preminula im je 4. sestra, majka još na lečenju"

Đorđe, koji je posle šest godina borbe uspeo da povrati svoje tri ćerke i izborio se za starateljstvo nad njima, primio nas je u svoj dom, iznajmljen stan u kući, koji je odabrao tako da ćerkama pruži najbolje što može i - šta se od njega tražilo. Kuća ima dečju, spavaću i dnevnu sobu, pristojnu kuhinju i kupatilo.

Devojčice su svoju sobu uredile, opremile slikama, igračkama, unele su toplinu u dom, iz kog više neće morati da se sele, u kojem će odrastati uz svog oca.

- Nema nemoguće, ako želite iskreno decu, nema nemoguće! Ja sam to mnogim roditeljima rekao. Nema hoćemo, a sutra vas nema, za decu se bori stalno i svakog momenta, sve morate da organizujete da vam deca budu na prvom mestu, sve ostalo dolazi svojim tokom. Ja sam dva puta išao u školu za roditeljstvo, sve sam dva puta ponavljao i ništa mi nije teško - ispričao nam je Đorđe.

Pogled mu je oštar, glas umirujuć, ali štedi na suvišnim rečima. Nije mu bilo teško da dotrči sa susednog placa gde nadniči, a bilo je dovoljno minut da se ponovo obuče i prione na posao.

Mršav, ali žilav i snažan Đorđe skinuo je svoj radni kombinezon i uveo nas u dom.

- U kući sam 6 meseci, uzeo sam kuću koja ispunjava sve uslove, škola je na 10 minuta, blizu mi je ambulanta. Uslovi su maksimalni za decu i deca su prezadovoljna - kaže Đorđe.

Na pitanje kako plaća kiriju, Đorđe kaže da za to nema brige, jer ima velikodušne prijatelje.

- Imam pomoć prijatelja, imam veliki krug prijatelja koji pomažu u tome.

Devojčice su se lepo uklopile u društvo u kragujevačkoj Pivari. Imaju, kaže Đorđe, drugare u ulici i u novom domu proslavljaju rođendane. Najmlađa ćerka je 21. oktobra napunila 8 godina, a starije sestre do kraja godine proslaviće 10. i 11. rođendan.

- Deca nikad nisu sama. Imamo tu komšinicu i komšiju, zavoleli su decu i deca ih zovu baka i deka. Nisu to rođeni baba i deda, ali tako ih deca zovu, oni su nam uvek tu, štagod treba - pričao nam je.

Pokucali smo na vrata i ovim dobrim ljudima, ali nisu bili kod kuće.

- Ja radim trenutno, bavim se građevinom. Izvodimo kompletne radove. Provodim dosta vremena na poslu, ali to prilagođavam kada su deca u školi. Odrađujem poslove brzinski, i ne pada mi teško. Posao je fizički težak u građevini nema lakog posla. Devojčice su zadovoljne - rekao nam je Đorđe.

Kraj u kome žive nalazi se kod Metinog brda, tzv. "topa", reč je o mirnom kraju sa porodičnim kućama, odakle se pruža lep pogled na grad.

Devojčice su, inače, dugo bile u hraniteljskoj porodici u Topoli od 2015. godine. Nažalost, tu porodicu je potresla tragedija, izgubili su rođenu ćerku, a onda su pre nekoliko meseci premeštene u Bresnicu.

Porodica u Topoli je, kaže, bila divna i danas je u kontaktu s njima, a suze su mu potekle samo u trenutku kada je govorio o njihovom gubitku.

- One su to teško podnele. To im je bila kao četvrta sestra, devojka koja je od prvog trenutka pružila mnogo ljubavi i pažnje. Deca se sa tom porodicom čuju svakoga dana i posećujemo se - kazao je Đorđe.

Majka devojčica je na lečenju u naselju Male Pčelice. Kako kaže Đorđe, želi da je poseti sa ćerkama, ali zbog korone je to teško izvodljivo.

Podsetimo, Joksimoviću su 2015. godine oduzete tri maloletne ćerke, a on je pet puta pešačio iz Kragujevca do Beograda, kako bi ponovo apelovao na nadležne organe da mu vrate decu.

Deca su mu, podsetimo, bila oduzeta zbog, kako je ispričao ranije, bolesti njegove žene. Supruga mu je i dalje na lečenju, a Đorđe, koji nije radio u vreme kada su mu oduzeta deca, sada ima stalno zaposlenje, a kako tvrdi, već duže vreme ima i sve uslove da mu ćerkice budu vraćene.

Još jedan od uslova koje je morao da ispuni bila je i obavezna škola za roditeljstvo Centra za porodični smeštaj u Kragujevcu, koju je uspešno završio.

Joksimović je u međuvremenu decu mogao da viđa svakog vikenda, od subote u 11 časova do nedelje u 18 sati.

(Telegraf.rs)