"U ratu sam izgubila braću, kada napišem pesmu, osećam kao da sam im sveću zapalila"

Nad sudbinom jedne Čačanke, ali u srcu Bosanke možda bi i kamen zaplakao. Ratovi koji su vođeni u Bosni krajem prošlog veka, mnoge porodice ostavile su bez krova na glavom i toplog ognjišta. Bombe, avioni i stradanja naterali su i Petriju Gligić da ode daleko od svog doma, preko Drine u Srbiju i započne život iznova u selu Ježevica kod Čačka. Sve strahote koje su je primorale da kuću ostavi iza sebe, seća se svakog trenutka. Želeći izleči svoju dušu i sačuva trenutke, pretače u poeziju, čiju sudbinu deli mnogo izbeglih porodica.

Skromna književnica u svom domu skrila je na stotine stranica svojih pesama i priča koje su nedavno otkrivene i ona je dokaz da talenat ne pita za obrazovanje, dok njena duša olakšanje pronalazi u pisanoj reči.

Preporučujemo

- U tišini ćutim i samo mi naiđe inspiracija, ustanem čak i iz postelje i za pet minuta napišem neku pesmu kojom vraćam sećanja na sve nedaće kroz koje smo prošli kako moja familija, tako i ja. U ratu sam izgubila braću i deo familije, kada napišem pesmu, osećam kao da sam im sveću zapalila - kazala je za RINU, Petrija Gligić.

Petrija je samouka i kaže da joj je dar za pisanjem dat da ostavi trag i produži sećanja na mnoge sličnih sudbina.

- Svaki posao ostavim, čak i preko dana kad mi dođe, moram da napišem, ako to ne učinim, postajem nervozna, kao kad ideš u školu i kad napišeš domaći, možeš da ideš da se igraš - pojasnila je ova pesnikinja.

Ova žena, najviše stihova, na stotinama stranica, posvetila je svom zavičaju. A njenu poeziju čitaju i njene najbliže komšinice koje se nadaju da će pesme o Drini i Moravi naći put do svih onih koji znaju vrednost poezije zasnovane na istini životu i smrti.

Svi koji su čitali njene pesme tvrde da je Petrija otkrovenje za njih, jer ona govori u ime svih žena preko Drine i o njihovim patnjama.

(Telegraf.rs)