Zbog dima u Zemunu inspekcija na nogama: Ovako će problem prljavih ložišta biti rešen

Prekomerno aerozagađenje zabeleženo je u više gradova u Srbiji od kako je počela grejna sezona, izjavila je danas ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, dodajući da država intenzivno radi na rešavanju tog problema.

Vujović je u izjavi za Tanjug rekla da je pitanje zagađenosti vazduha u našoj zemlji trenutno prioritet resornog ministarstva i da se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se emitovanje štetnih gasova svelo na minimum.

Preporučujemo

- Postoji više gradova u kojima je zabeleženo prekomerno zagađenje od kada je počela grejna sezona i ti podaci su potpuno transparentni. Po prvi prvi put država intenzivno radi na rešavanju problema aerozagađenja. Ove godine smo raspisali konkurse i ministarstvo učestvuje u zameni kotlarnica u javnim objektima i individualnih ložišta u domaćinstvima u Srbiji – rekla je Vujović.

Ona je navela da će uskoro biti rekonstruisane kotlarnice u Valjevu, Novom Pazaru, Kosjeriću, Kragujevcu, Smederevu i drugim lokalnim samoupravama.

- Zamolila bih sve lokalne samouprave da finansijska sredstva usmere u subvencije građanima za individualna ložišta, kako bi se zajedničkim snagama rešio višedecenijski problem zagađenosti vazduha – istakla je Vujović.

Ministarka je dodala da Ministarstvo intenzivno radi i na "Programu zaštite vazduha sa akcionim planom", koji će pomoći u planiranju aktivnosti i mera do 2030. godine za unapređenje kvaliteta vazduha.

Kao jedan od velikih zagađivača, kaže ministarka, ovih dana se pominje toplana u Zemunu na koju su se građani najviše žalili.

- Inspekcija grada Beograda je na terenu i podršku im daje republički inspektor iz Ministarstva zaštite životne sredine. Prema poslednjim podacima kotao toplane u Zemunu, koji je bio sporan, isključen je iz funkcije i sada se prelazi na drugi kotao - rekla je Vujović.

Ministarka je poručila građanima da budu strpljivi jer se, kako kaže, višedecenijski problemi ne mogu rešiti u jednom danu. Ona je najavila da će u zemunskoj toplani sledeće grejne sezone biti kompletno promenjena kotlarnica.

- Ministarstvo je upućeno u sve što se događa na terenu i neprestano se prati razvoj situacije sa aerozagađenjem u Srbiji, kako bi se preduzele sve potrebne mere za očuvanje zdrave životne sredine – navela je Vujović.

Rešenje za Zemun na pomolu

- Jedan od najvećih prioriteta "Beogradskih elektrana" trenutno je delimično gašenje najveće kotlarnice u naselju "Sava Kovačević" u Zemunu. Već godinama unazad "Beogradske elektrane" grade infrastrukturu, odnosno nove trase toplovoda, dve prepumpne stanice, modernizuju toplotne predajne stanice kako bi bilo omogućeno snabdevanje potrošača sa grejnog područja Zemun toplotnom energijom (za grejanje) iz toplane "Novi Beograd". Takođe, ugradnjom novih i efikasnijih kotlova od 9 megavata koji će kao pogonsko gorivo koristiti ekološki prihvatljiv energent, biće rekonstruisano i proizvodno postrojenje u kotlarnici "Sava Kovačević". To proizvodno postrojenje će u letnjem periodu snabdevati potrošače toplotnom energijom za pripremu potrošne tople vode što će značajno smanjiti zagađenje životne sredine - kazali su u "Beogradskim elektranama".

Oni objašnjavaju da je tokom prethodne grejne sezone u rad je puštena jedna od prepumpnih stanica (u bloku 38) na grejnom području toplane Novi Beograd, čime je obezbeđen je deo potrebne toplotne energije za potrošače toplane u naselju Sava Kovačević. To je rasteretilo zemunsku toplanu, ali potrebno je pustiti u rad i stanicu u bloku 28, gde još EDB završava elektro-radove.

- Time će se steći uslovi za obezbeđivanje potpunog snabdevanja toplotnom energijom iz toplane "Novi Beograd" svih potrošača koji se sada snabdevaju iz toplane u naselju Sava Kovačević. Preostala je rekonstrukcija i zamena dotrajalog toplotnog izvora kotlovima ukupne instalisane snage od 6 MW (megavata), čija realizacija je planirana za početak grejne sezone 2022/2023.

Gašenje kotlarnica

- Polovinom novembra prošle godine "Beogradske elektrane" su ugasile i kotlarnicu kapaciteta 1,2 megavata i na sistem daljinskog grejanja priključile bolnicu "Sveti Sava". Kotlarnica te zdravstvene ustanove bila je veliki zagađivač životne sredine u centru grada i veliki je uspeh što je za kratak vremenski period izgrađen toplovodni priključak.

- Pored toga, u cilju gašenja kotlarnica KBC "Zemun" i povezivanja četiri objekta bolničkog kompleksa na sistem daljinskog grejanja u toku prošle godine izgrađena je deonica toplovoda od Poljoprivrednog fakulteta do Kliničko bolničkog centra. Krajem prošle godine završena je izgradnja priključka i objekat je povezan na distributivnu mrežu toplane "Novi Beograd". Ugašene kotlarnice kapaciteta 4 megavata za proizvodnju toplotne energije koristile su mazut i ugalj. U toku grejne sezone ovi objekti se toplotnom energijom snabdevaju iz toplane "Novi Beograd", dok će se u letnjem periodu snabdevati iz kotlarnice u Vrtlarskoj ulici. U narednih godinu dana i kolarnica u Vrtlarskoj će biti rekonstruisana u cilju sprovođenja mera zaštite životne sredine i povećanja energetske efikasnosti - objašnjavaju u "Elektranama".

U toku ove grejne sezone biće ugašene i kotlarnice u Bulevaru vojvode Mišića od 37 do 39 i Bulevaru vojvode Mišića 39a. Kada je u pitanju kotlarnica u Ljutice Bogdana 2, u planu je da ona bude ugašena u toku sledeće godine. U planu je da u naredne dve do tri godine budu ugašene i kotlarnice "Šeher" i Dom zdravlja "Braće Jerković"., dodaju u "Elektranama".

Do sada je ugašeno više od 1.300 kotlarnica koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj ili mazut, a koji sagorevanjem emituju značajne količine štetnih materija.

- Takođe, ti toplotni izvori su i energetski neefikasni. Prema procenama, efekat gašenja kotlarnica rezultirao je smanjenjem emisije CO2 za čak oko 500.000 tona godišnje - objašnjavaju u "Elektranama".

Kotlarnice koje ne mogu da se ugase

- U narednoj grejnoj sezoni biće urađena rekonstrukcija kotlarnice u Vrtlarskoj ulici koja će ubuduće kao energent koristiti lako lož ulje. Izgrađena je nova toplovodna mreža, tako da će se deo potrošača snabdevati toplotnom energijom iz toplane "Novi Beograd", a deo iz ove kotlarnice. Potpuno gašenje tog toplotnog izvora nije moguće jer je potrebno da u toku noći, kada ne radi toplana "Novi Beograd", snabdeva toplotnom energijom Zemunsku bolnicu.

- Takođe, nije moguće ni gašenje kotlarnica u Preševskoj 34 (porodilište) i Dimitrija Tucovića 161 (Gradska bolnica) jer nijedna toplana u blizini ne proizvodi toplotnu energiju za pripremu potrošne tople vode koja je neophodna za rad ove dve zdravstvene ustanove.

- Plan je da za oko tri godine u sistemu daljinskog grejanja ostane 14 toplana i 15 kotlarnica. Preostale kotlarnice moraju da ostanu u sistemu daljinskog grejanja zbog određenih specifičnosti poput snabdevanja toplotnom energijom prioritetnih potrošača (bolnice, škole i slično). S obzirom da su te kotlarnice, poput onih u Sremčici i Barajevu veoma udaljene od toplovodne infrastrukture, one će i dalje biti u funkciji, ali će biti rekonstruisane i modernizovane tako da koriste ekološki prihvatljivije energente, čime će biti značajno smanjeni štetni produkti sagorevanja. Kao društveno odgovorno preduzeće, „Beogradske elektrane“ će i ubuduće ulagati u projekte koji za cilj imaju očuvanje životne sredine.

Gas najčistiji energent za toplane

Foto: Mateja Beljan

Borba za poboljšanje životne sredine u glavnom gradu kada su u pitanju "Beogradske elektrane" traje već decenijama.

Uporedo sa gašenjem kotlarnica preduzeće je gradilo toplane koje u proizvodnji koriste prirodni gas – ekološki prihvatljiv energent.

- Zahvaljujući velikim ulaganjima u sistem daljinskog grejanja, udeo potrošnje prirodnog gasa je u proteklih desetak godina povećan sa 81 odsto na čak 96 odsto, čime je dat veliki doprinos u smanjenju zagađenja vazduha u Beogradu - objašnjavaju.

Azotni oksidi nestaju vraćanjem dima u kotao

- U borbi za zaštitu životne sredine "Beogradske elektrane" ulažu i u ostale projekte koje smanjuju zagađenje u glavnom gradu. U toplanama "Dunav", "Konjarnik" i "Voždovac" ugrađen je sistem za recirkulaciju dimnih gasova kojim je omogućeno da nivo emisije azotnih okisida (NOx) bude ispod graničnih vrednosti. Naime, prilikom rada, produkti sagorevanja energenata ne ispuštaju se u atmosferu nego se vraćaju u kotlove. U narednom periodu i toplana "Cerak" će imati ovaj sistem, a isti princip će biti primenjen u svim ostalim toplanama čiji toplotni izvori imaju snagu veću od 50 megavata - kažu u "Elektranama".

(Telegraf.rs)