Nikad više sahrana u Srbiji: Na pogreb se čeka i do pet dana

Pored korone, koja svakodnevno kosi i stare i mlade, a kojoj poslednjih dana podleže ne manje od 50 ljudi u našoj zemlji, tu su i ostali uzroci smrti.

Pogrebnici iz većine gradova u Srbiji poručuju - nikada nismo imali ovoliko sahrana. Čak, objašnjavaju, ni u prethodnim talasima epidemije. Ovaj je, kažu, najsmrtonosniji i to pravdaju brojkama, piše Blic.

Preporučujemo

Na deset prestoničkih gradskih grobalja u septembru sahranjeno je 1.417 preminulih. U istom mesecu prošle i pretprošle godine sarhanjeno 1.017, odnosno 936 preminulih. Od početka oktobra u Beogradu se dnevno u proseku obavi 60 sahrana. Ako se tako nastavi, ovog meseca imaćemo čak 1.800 sahrana.

- Broj raspoloživih termina za sahranjivanje, imajući u vidu trenutnu pandemijsku situaciju, zavisi o kom se grbolju radi. Naime, termin za sahranjivanje na grobljima u nadležnosti JKP "Pogrebne usluge" Beograd se čeka od dva do pet dana u zavisnosti od groblja. Najviše sahrana ima na većim, otvorenim grobljima u nadležnosti našeg preduzeća kao što su Nova Bežanija, Orlovača i Lešće. Od nedelje 3. oktobra zbog povećanog broja sahrana i kremacija uvedeno je i sahranjivanje nedeljom na nekih od većih grobalja - kažu u JKP "Pogrebne usluge" u Beogradu.

"Crni" rekordi širom Srbije

- Nikad nije bilo ovako - kratko u grobljanskoj upravi valjevskog JKP "Vidrak" odgovaraju na pitanje o broju sahrana u ovom talasu epidemije korona virusa.

Naime, na valjevskim gradskim grobljima kojima upravlja "Vidrak", kako kažu, u poslednjih mesec dana, svakog od šest radnih u sedmici, imaju između pet i sedam sahrana što je, kako ističu, "tako veliki broj da se često dešava da se sarhane moraju obavljati i u poslepodnevnim satima, što nikada nije bilo".

U ovaj broj, inače, ne ulaze sahrane preminulih na seoskom području, jer seoska groblja nisu u nadležnosti valjevskog JKP.

- Broj sahrana poslednjih mesec dana je daleko veći nego u pretodnom talasu epidemije, koji je takođe odneo dosta života. Prosečno vreme čekanja na sahranu je do 48 sati, ali ako je neko preminuo tokom vikenda, onda se ono produži i za još jedan dan jer sahrana na valjevskom groblju nedeljom nema - objašnjavaju u prodavnici pogrebne opreme "Bora".

Da je smrtnost od posledica korone u Valjevu izuzetno visoka potvrđuju i svakodnevni izveštaji lokalnog Zavoda za javno zdravlje po kojima gotovo da nema dana, a da bar dvoje Valjevaca ne izgubi životnu bitku. Od početka ovog meseca "crni" rekord u boju preminulih u jednom danu je bio 5. oktobar kada je evidentirano čak šest preminulih. Od početka epidemije od posledica kovida u Valjevu je preminulo 286 osoba, pokazuje poslednji izveštaj Zavoda.

Ne pamti se da se u Užicu kupovala crna odeća i da su pogrebnici imali više posla nego septembra ove godine. Računajući sva tri groblja kojima upravlja JKP "Bioktoš" – Sarića osoje, Dovarje i Vlaovac u Sevojnu, u Užicu je prošlog meseca sahranjeno 70 pokojnika.

- A najviše sahrana ranije bilo je 50 u jednom mesecu, a i to se veoma retko dešavalo - objašnjavaju iz Radne jednice "Gradska groblja" i navode da je tužni rekod posledica trenutnog pika epidemije korona virusa koji je crnji nego prethdoni.

Pre pandemije, kažu ovde, na grobljima Sarića osoje i Dovarje obavljale su po jedna do dve sahrane dnevno u proseku. A sada ih je od tri do pet svakog dana.

- Sahrana u ovoj i prošlog godini je 30 odsto više nego u prethodne dve godine. U 2019. na užičkim grobljima je bilo 410 sahrana, u prošloj 528, a od početka 2021. do danas sahranjena su 463 Užičanina. Ako se ovaj trend nastavi, ova godina će premašiti prošlogodišnju brojku - kažu užički pogrebnici.

Brojke preminulih znatno su veće premda u ove spomenute se ne računaju pokojnici pokopani na seoskim grobljima koji nisu u nadležnosti "Bioktoša".

"Premoreni su i vozači i kapeldžije i kopači grobova"

Na groblju Sarića osoje se nalazi centralna kapela iz koje se dopremaju preminuli između ostalog i iz užičke Opšte i kovid bolnice u kojima umiru pacijenti iz celog Zlatiborskog okruga. Broj pokojnika koji prolazi kroz kapelu je 30-40 odsto veći nego ranije.

- Nikada ranije nije bilo ovako. Premoreni su i vozači, i kapeldžije, i kopači grobova koji svaki dan kopaju rake i moraju da rade svake subote, a do sada su im dve mesečno bile slobodne - objašnjavaju nadležni iz „Gradskih grobalja“ u Užicu.

I pored većeg obima posla užičkih pogrebnika nema čekanja na sahrane koje se obično obavljaju dva dana posle smrti preminulog.

Septembar je bio nezapamćeno crn i u Novom Sadu. Početkom ovog meseca počeo je povećan broj sahrana.

- Prošle godine imali smo pik u decembru, ali ove će to biti ranije, jer je već u septembru krenulo sa većim brojem smrti koje su posledica korone. Na teritoriji Novog Sada, trenutno, svaki dan imamo jedno ili dvoje pokojnika za koje nam ožalošćena porodica kaže da su preminuli od korone. Tokom leta je bilo toliko retko da nismo imali skoro nijedan slučaj. I dalje je više ljudi koj umiru od drugih bolesti i starosti, a ne od korone, ali pojavom zime taj broj se povećava - rekli su u novogosadskog pogrebnom preduzeću "Konkordija".

Zbog gužvi na novosadskim grobljima, pre svih Gradskom groblju, na sahrane se čeka i po par dana.

- Uvek se zimi više čeka jer ima manje ternima za sahrane, leti je duži dan. Prošle godine kada je bio pik korone na sahranu u Novom Sadu čekalo se i od sedam do deset dana - kazali su.

U Kraljevu i Čačku sahrana je 20 odsto više nego prošle godine. Za razliku od marta i aprila kada se na pogrebe čekalo do pet dana, danas se na grobljima u ova dva grada ne čeka duže od dva dana.

U pogrebnom sektoru šabačkog JKP "Stari grad" kažu da je poslednjih dvadesetak dana znatno povećan broj sahrana u gradu. Dnevno se u poroseku sahranjuje po pet ljudi, a u ovom peduzeću ne mogu da zaborave i prošli ponedeljak kada su sahranili sedmoro ljudi.

Broj sahrana je znatno povećan u poslednjih mesec dana. Na primer, u junu i julu dnevno je bilo dve do tri sahrane, a sada i do pet dnevno.

Radnim danima uspevao da sahranjujemo dan za danom, a vikendom se čeka ponedeljak ili utorak. Ono što je takođe primetno, povećan je broj koji preuzimamo iz kapele šabake bolnice - kaže Miloš Radovanović, rukovodilac pogrebnog sektora JKP "Stari grad" Šabac.

U januaru i februaru ova služba na tri groblja beležila je u proseku oko 100 sahrana mesečno, dok je u junu i julu taj broj bio gotovo prepolovljen. U septembru broj sahrana dostigao je 80, a oktobru procenjuju da će premašiti tu brojku.

Subotica odudara

Subotica odudara od sumorne srpske svakodnevice. U ovom gradu nije povećan broj sahrana u odnosu na period pre epidemije korona virusa, a na sahranu se čeka "koliko je potrebno da stigne potvrda iz bolnice".

- Konkretno, ako se smrtni slučaj dogodi danas potvrda stiže sutradan najkasnije do 11, eventualno 12 sati, i automatski stranke dolaze dok nas. Za drugi dan od dana nastupanja smrti se zakazuje sahrana. Nemamo povećan obri sahranjivanja. Problem je jedino kada smrt nastupi u subotu ili nedelju, ponedeljkom je malo zagušenje oko potvrde o smrti i zakazuje se za utorak. Tako je već nekoliko meseci, nije vezano za trenutu situacija sa kovid. U odnosu na prošu godinu, u septembru i oktobru imamo identičan broj sahrana. Desi se da jedan budan bude 10 ili 12, a sutradan dve sahrane. Na mesečnom nivou ne beležimo porast - kaže Vesna Prćić, direktorica JKP "Pogrebno" u Subotici.

Sutobičani su već upoznati da ukoliko je smrt nastupila zbog posledica kovida telo pokojnika mora biti prvo smeštno u limeni, a zatim u drveni sanduk što povećava troškove i ne vrši se identifikacija jer nema otvaranja sanduka.

(Telegraf.rs)